priprema vencanja iz mog ugla

Kako je prošlo već tri meseca od našeg venčanja, mislim da mogu hladne glave da sagledam sve, i pružim vam neke osnovne informacije i savete oko organizacije samog dogadjaja. Ove godine ima baš dosta venčanja medju našim poznanicima, ili smo to tek sad počeli da primećujemo… Zato se nadam da će ovaj tekst pomoći onima koji planiraju manje venčanje, bez venčanja u crkvi. Uskoro slede i postovi o samom venčanju, gde će biti i slika i reči :)

Udahnite duboko, pa da krenemo.

Da li venčanje ili svadba?
Odlučite sami. Ni ja sama ne znam da li pravilno pravim razliku.

Zakazivanje venčanja:
Otiđite u Opštinu, potražite matičara za venčanja… Mi smo bili 2 meseca pre datuma, sa željom da imamo venčanje u aprilu ili maju. Matičarka je bila ljubazna i vesela, ali je izrazila sumnju da ćemo naći termin, jer se venčanja van Opštine održavaju samo vikendom, a i sezona se baš zahuktava. Nekako smo se složili za 27. april u 17h. Želeli smo da matičar dodje na mesto koje mi odredimo, i za to smo bili spremni da platimo veću sumu.
Oboje ste dužni i da dodjete nekoliko dana pred venčanje (dan će vam odrediti i matičar), kada ćete dati podatke, izjasniti se o prezimenu i ostalom, i potpisati, kako bi vam oni sačinili venčani list unapred i dali na samom venčanju. Sjajno, zar ne :)

 photo GST_5769.jpg

Matičarka nam je skrenula pažnju i da moramo naći prostor na Opštini gde smo rezervisali matičara. Time je i naša potraga dobrano sužena, ali nam je stavljeno do znanja da požurimo.
Sve u svemu, otiđite u Opštinu pet meseci ranije :), ili prvo pronadjite prostor, pa onda Opštinu i matičara.

Fianansije:
Dobro se preračunajte, i činite to više puta. Dobro razgraničite šta ko plaća, nije sramota.
Naš stav je bio da želimo manje venčanje. Da ne treba potrošiti mnooogo novca na proslavu koja tako kratko traje – mi smo planirali 5 sati. Dodatno, kako ni mi nismo bogataši kao ni vi:), nas i posle venčanja čekaju mnogi meseci i godine preračunavanja.
Odredili smo šta je najbitnije, šta manje bitno, a šta nije uopšte. Ako bismo naišli da nam se neka stavka baš dopada, a traži malo više novca, odmah bi se ukazala i neka stavka na kojoj smo uštedeli.

Broj osoba:
Prvo, odlučiti da li proslaviti venčanje sa nekoliko rodjaka i bližih prijatelja, pa napraviti žurku za širi broj ljudi nedelju ili dve posle venčanja. Ili otići negde, blizu ili daleko, sa par prijatelja kao kumovima, ili naći nekog u tom mestu … i iznenaditi sve po povratku :). Ovo može da bude baš lepo i ekonomski isplativo.
Pozivnice uradite što pre, ako možete i dva meseca pre venčanja. Jer, ispostaviće se da neki ljudi u zadnjem trenutku odustanu. Ako vam je bitan broj zvanica, tj. ako plaćate po gostu, ovo može biti problem, pa ga imajte u vidu. Mi smo naše pozivnice, kao i kasnije zahvalnice, naručili iz agencije Ludi kamen, a i mi i gosti bili su zadovoljni. Svakako je mnogo zabavnije ako na venčanju ima i dece – verujte mi, uneće vam mnogo radosti.
Mi smo se negde mesec dana pre večanja odlučili da napravimo venčanje sa rodjacima i prijateljima. Žurku ćemo praviti za …. šest meseci braka, recimo :)

Odabir mesta:
Najveća briga i panika. Pošto smo imali relativno malo gostiju – oko 40, muku smo namučili da nadjemo prostor. Uglavnom su prostori planirani da prime veći broj zvanica, pa vlasnici nisu baš bili raspoloženi da nam izađu u susret. Obišli smo većinu poznatih hotela koji se iole bave venčanjem, preračunavali ponude. Odbacili smo one koje su bili ravnodušni ili su kasnije otkrivali dodatne troškove. Ili nisu organizovali skoro ništa osim prostora, što znači da bismo mi morali sve ostalo.

Na kraju smo se odlučili za Hotel Falkensteiner na Novom Beogradu. Zato što su bili sjajni i uslužni. Nudili su ono što smo hteli, a dobili smo mnogo više – lepu i pristojnu hranu, smeštaj posle venčanja. Dobili smo preeeeelepu veeeeliku sobu na osmom spratu, u koju smo mogli da udjemo i ranije, te su me tu udesili i frizer i šminkerka :) Sala je bila prelepa i sama, a dodatno su je dekorisali.

 photo GST_5608.jpg

Nemam dovoljno lepih reči da kažem za ljude koji su se potrudili i pre i u toku venčanja da sve protekne kako treba! A nisu nas ni uslovljavali sa fotografom… već su nam čak dali i da se fotografišemo na krovu (uz pomalo vriske, naravno :) ).

 photo GST_5942.jpg

Fotografije:
Neki hoteli/restorani mogu da vas uslove da iznajmite njihovog fotografa. Ukoliko ovo ne želite, razgovarajte, moguće je da će popustiti. Ako želite, tražite da se nadjete sa njim, ili barem vidite njegov portfolio… ili danas sasvim prihvatljivu Facebook stranu.
Naša sreća je bila u tome što se mnogo zvanica već dugo bavi fotografijom, a i sam kum je profesionalni fotograf. Dali smo slobodu svima da fotografišu kad god, a neke od najboljih fotki napravila su deca :).

 photo IMG_7630.jpg

Imajte u vidu i mogućnost video snimanja. Dejan je pre venčanja postavio fotoaparat na stativ i započeo snimanje taman kad sam ušla sa ocem u salu, tako da imamo snimljen i taj ceo ceremonijal :)

 photo GST_5673.jpg

Fotografija nikad dosta… zato dajte svima fotoaparat i podstaknite ih, a razmislite i o fotografisanju dan pre venčanja, ili posle. Neki parovi vole da i dan pre obuku venčanicu i odelo i tako se fotografišu… Mi smo imali u vidu svakodnevnu varijantu, ali su nam kišni vikendi pokvarili planove. Pretražite internet – sada i kod nas ima mnogo mladih fotografa koji rade moderno, romantično, sa lepim hvatanjem nestandarnih trenutaka ovog dogadjaja.

Venčanica i odelo:
Ovo je bilo pomalo teško … Šetala sam po salonima, bila i na sajmu venčanja, ali sam nesrećno bauljala kroz sve njih… Pitala sa kratku venčanicu, ali sam dobijala svakakva reagovanja, čak i ružna i podsmevajuća. Etikete su prikazivale nekoliko nula, od kojih mi se zavrtelo u glavi. Ipak, utešno je bilo da ima i većih veličina baš dosta.
Kasnije mi je mnogo toga bilo jasnije – kada sam shvatila da u Piramidi čitav sprat vrvi od istih nula, a ispred objekta nema ni cele ploče, već mnogo blata…
Na kraju sam ipak našla kratku venčanicu, baš kao što sam i htela, u istoj Piramidi, na iznajmljivanje, za 150 eura. Mislim da sam baš dobro prošla. Dodatno sam je obogatila žiponom koji sam nasledila od tetke i obožavala da nosim kao dete :)

 photo IMG_9784.jpg

Dodatno sam kupila baš lepe i svetle čarape, napravila par ukrasa za kosu, par kupila. Cipele su iste sa bratovljeve svadbe :), te sam tako lepo upala u onaj kliše, nešto novo i nešto staro … Ako kupujete nove cipele, ne zaboravite da ih malo razgazite pre venčanja, jer ćete ipak dosta vremena provesti stojeći.

Odelo je nešto drugačija priča – mesec dana pre otišli smo u Piramidu, gde smo se oboje oduševili brojem prodavnica i kvalitetom ponude. Brojeva ima i za naše velike momke, a prepravke pantalona rade se u par lokala dalje. U istoj radnji upariće vam i košulju, kravatu, leptir mašnu.

Burme:
Uh, ova stavka oduzela nam je mnogo vremena i razmišljanja.
Prvo odlučite da li želite da nosite burme posle venčanja ili ne.
Ako ne želite, raspitajte se o srebrnim burmama, koje su jeftinije.
Mi smo se odlučili za burme od belog zlata, i kupili smo ih u zlatari Zaks. Dugo smo većali, dolazili više puta … ali mislim da je to sasvim normalno. Ipak ćemo je dugo nositi, ne možemo tek tako da odlučimo.

 photo GST_5729.jpg

Dodatno, svekar i svekrva su odlučili da pored toga što će platiti venčanicu, plate i nakit. Sjajno :) Odlučila sam se za lepu ogrlicu sa rozim kamenčićima i srebrne mindjuše u pravougaonom obliku.

Bidermajer:
Sigurna sam da imate najbolju kumu na svetu, kao i ja, i da ćete napraviti sjajan bidermajer! (kao i organizovati sjajno-puno-pozitivne-energije devojačko veče! :) )
Raspitajte se, mi smo u cenu bidermajera dobili i cvet za mladoženju i cvet oko ruke za kumu.
Moj bidermajer bio je veseo, svež i dovoljno lagan da se baci, a ne ozledi nikog :)
Svekar i svekrva obezbedili su nam i divan, svež ruzmarin, koji sam obogatila ponponima malog prečnika i zakačila za klipse sa iglicama.

 photo IMG_5721.jpg

Frizura i šminka:
Ako do sada niste koristili ovakve usluge, kao ja, i nemate pojma odakle da krente, pitajte one koji znaju :) Ja sam tako pitala Milenu i lako došla i do sjajne Verice, kod koje sam ubrzo otišla na probnu šminku i oduševila se i njenom ličnošču i načinom rada!

 photo IMG_5794.jpg

Do frizera sam došla istim putem i došla do Veselina iz salona u Dobračinoj ulici, koji je bio spremna da učini sve da ja budem srećna mlada! :) Oboje su pristali da dodju u hotel, par sati pre venčanja i tamo me upakuju :)
Par dana pre rezervisala sam i manikir, i klasično lakiranje noktiju.

Muzika:
Kao što je moja snaja primetila, bez dobre muzike nema ni dobre proslave. Stvarno ne znam šta bih radila da je bio neki drugi tip muzike, verovatno nesrećno sedela celo vreme. Ovako mi je pola venčanja proletelo uz igru :) Levo je najbolja kuma :)

 photo GST_6250.jpg

I ovde sam se obratila za pomoć osobi od poverenja (ovoj zgodnojo plavuši desno :) ), koja mi je odmah predložila Superstars. Ubrzo smo se dopisivali mailom sa njima, lepo dogovarali, a onda i videli i dogovorili detalje. Njihova je praksa da pošalju spisak numera (koji je sjajan), a mladenci mogu onda da odaberu i uzvrate spisak. Vodite računa i o tome: koliko traje venčanje, i koliko numera može da se odsvira, koliko će bend imati pauza, obezbediti im hranu i piće… I naravno, odabrati numeru za prvi ples i momenat kada se unese torta ! :)

Torta:
Moguće je da hotel/restoran ima u ponudi i svadbenu tortu.
Mi smo se odlučili za Tiruriru torte, jer smo naišli na razumevanje, spremnost da se ispune naše želje, da nam se u svakom pogledu izadje u susret. Gomila slika na njihovom Facebook nalogu doprinela je odlučivanju i formiranju naše želje. O ukusu smo odlučili nakon što su bili ljubazni da nama, kao i mnogim drugim mladencima, donesu paket sa 6 komada – ukusa. Sve su bile lepog, domaćeg ukusa, a i znala sam da ću biti toliko uzbudjena da neću ukus ni osetiti, te sam paket podelila sa familijom :)

 photo GST_6044.jpg

Uz ovo i napomena da se raspitate i da li proizvodjač ima sertifikat, i zbog vaše sigurnosti, a verovatno će vam tražiti i hotel.

Veliki savet na kraju:
Ne zaboraviti zašto se venčavate.
I dopustite drugima da vam pomognu.

Da li bih ponovo isto uradila?
O da … pregledala sam ponovo slike pre neki dan, i smejala se, gledajući sve te mile ljude … i rekla sam mom čoveku „ja bih opet!!“ :)

ciklama pamucni sal

Završen još pre mesec dana! Ali nikako da dodje na red da ga čak i uslikam, a ne joŠ i stavim ovde na blog.
Ali jeste bio nošen, sjajno mi je došao na ovo promenljivo vreme.

Radila sam ga po uputstvu (link na dnu teksta), koje je jedno vreme bilo besplatno (hvala devojkama koje na Ravely temi dele obaveštenja o tome :) ). Započela sam ga na ravnim iglama i išlo je baš brzo, pošto kreće od par petlji pa se širi.

Na kraju… kao nikad kraja! :) Sve je širi i širi!
 photo IMG_7009-net.jpg

Materijal je pamuk, poparana majica… i zadovoljna sam time, jer mi je majica bila nekako mala i nije mi lepo stajala, a u ovom postu možete videti kako nisam bila zadovoljna ponašanjem materijal. Šal je već pokazao svoju upotrebljivost.
 photo IMG_7016-net.jpg

Broj petlji se nije baš poklapao sa uputstvom, ali ne znam čija je to greška a nije ni bitno po oblik šala.
 photo IMG_7014-net.jpg

Nosila sam ga i pre neku nedelju na obeležavanj ovogodišnjeg SDPJ :)

Materijal: St. George Golf, poparana majica Sundae Camisole, igle 3mm
Kolicina: oko 150gr
Moj Ravelry projekat, kao zmajski rep
Ravelry link uputstva: Frisson dizajnerke Brittany Wilson

jastuče za igle

Privremeno i brzo, da posluži dok ne nadjem/napravim adekvatno, a možda i duže. Mislim, jastuče za igle viška nije nikad na odmet. Napravljeno uz pomoć stare čarape i plastične čaše, a pogledajte dalje kako.

 photo IMG_6988-net.jpg

Od stare čarape izrezala sam deo koji nije bio oštećen. Ostatak sam iseckala na kockice, a onda umotala u parče mekanog belog platna. Ako imate veću čarapu, imaćete i više punjenja, a možete dopuniti i vatom.

 photo IMG_6983-net.jpg

Zatim sam sve to umotala i ubacila u čarapu. Plastičnu čašu sam isekla na nekih 1,5cm od dna. Umesto čaše upotrebite šta god – limenu kutijicu, šolju, ćasicu … što je teže, bolje će da stoji.

 photo IMG_6984-net.jpg

Onda sam sve skupila u jednu tačku sa donje strane i ušivala i ušivala – možete uhvatiti po ivici, pa onda skupiti, a onda ojačati ušivanjem po dijagonalama. Ovde sam uvidela i greškicu – trebalo je da isečem krug od čarape… ali, da li bih imala dovoljno veliki krug?

 photo IMG_6985-net.jpg

A onda, moje omiljeno lepilo – OHO !
Sipala sam malo na dno čaše i pritisla pufnu.

 photo IMG_6987-net.jpg

Posula sam malo lepila i po ivici čaše, prislonila i zategnula rozu traku, a onda zavezala mašnicu.

 photo IMG_6989-net.jpg

Kako vam se sviđa? Hoćete li odmah i vi napraviti jedno? :)

tragovima drevne prošlosti

… je jednodnevna tura agencije Travellino.
A mi smo bili prošle subote :)
Putuje se autobusom, i to ceo dan, što je možda jedina loša stvar svega. Ali sve što se obiđe zaista ima smisao one rečenice „upoznaj svoju zemlju da bi je više voleo“, ili po mom mišljenju, razumeo.

Prva stanica bila je Smederevo, taj grad koji sam često pominjala u rečenici „Sramota, bila sam preko okeana, u Kanadi, a nisam bila tu, u komšiluku, u Smederevu!!“.

 

Međutim, sam grad nismo obišli, već smo prošli kroz njega i došli do Tvrđave, tako da još štošta ostaje za sledeći put :). Nisam očekivala da Tvrđava bude tako velika – zapravo veliki jednoprostor. Obišli smo i Mali Grad, utvrdjeni zamak unutar Tvrđave. Najznačajniji deo su bifore, u svoje vreme zastakljene venecijanskim staklom. Mene su ipak oduševili tragovi – udubljenja za grede koje su podržavale još dva nivoa. Pomalo užasava podatak da tehnožurke drmaju ovaj prostor svako malo …

Veliku Tvrđavu su u vreme našeg boravka najviše koristili sportisti. Dok smo čekali da autobus krene, u daljini smo videli kako veća grupa biciklista prolazi kroz raskrsnicu… pa još biciklista, i još! Pomislim, možda i u Smederevu imaju Kritičnu masu, a nije li danas Dan bez automobila, ili tako nešto … Kad kasnije, na Facebooku vidim da nam je vrsni biciklista Duca bio u toj družini :)

Sledeća stanica – Viminacium! Ali pre toga prošli smo pored postrojenja i kopova Kostolac, čija me je veličina stvarno ostavila bez reči! Morala sam da Instagramišem!

Da postrojenja Kostolac nisu pokrenuta, možda Viminacium nikada ne bi ni bio otkopan… A opet, mnogo toga uništeno je samom izgradnjom. Nadajmo se da će ubuduće biti pažljiviji, kao što su nedavno otkrili i kostur mamuta. I baš zbog njega i otvaranja izložbe u ponedeljak, nije radila Rimska kuća, što nas je baš oneraspoložilo, pogotovo što smo platili punu cenu ulaznice… No, videli smo prelepu Arenu, rekonstrukciju. Drvo je već počelo da poprima prelepu sivu boju…

Svašta ima da se vidi, mnooooogo toga još nije otkopano, ali neću sve da vam kažem da imate zašta da idete :).

Pomalo ošamućeni od toplote i utisaka, ukrcali smo se u autobus, a iskrcali u blizini Tvrdjave Ram. Iskrena da budem, možda sam jednom ili dva puta čula za ovu tvrdjavu. Nije velika, ali je na divnom mestu, gde je Dunav poprilično širok, kao more.

Održavanje i renoviranje ove tvrdjave odnedavno je preuzela jedna turska organizacija … Ima tu mnogo istorije, pa to i nije čudno.

Već gladni i pomalo umorni, obradovali smo se vesti da idemo na pauzu na Srebrno jezero. I zaista je bilo lepo, naročito što smo se prvo dobrano najeli ćevapa, pomfrita i salate, i neizostavno dopunili pivom. Onda smo krenuli u šetnju pored obale, gde se redjaju kafići i tezge sa jedne, a jezero sa druge strane, a izmedju trče deca u kupaćim kostimima :). Podseća na našu Adu, ali je mnogo manje i prijatnije. Naročito uz sladoled :)

A onda smo se uputili do Golubačkog grada! Priznajem da sam bila pomalo uzbuđena, a istovremeno se podsećala kada sam prvi put pretraživala internet na tu temu, u isto vreme opčinjena epskom fantastikom koju sam gutala… I zaista me nije razočarao!

Ostavimo po strani probijene kapije, put koji prolazi kroz njih, plan koji postoji da se saobraćajnica izmesti, pare obezbeđene, a ni traga radovima … Ali opet ne mogu, jer nismo mogli da se penjemo u gornji deo grada, do Citadele, zbog rastinja i nesigurnih stepenica. Jer smo svaki čas morali da se pazimo od vozila koji prolaze.

Kule su impozantne, prelepe, elegantne… Mistika je tu negde, jer je gornji grad nedostupan kao što sam već rekla, a donji pod vodom – dostupan samo kad su velike suše… I sad kada posmatram slike, naglas komentarišem kako mi te kule izgledaju kao neka poezija.

I to je bilo dosta za jedan dan! Zaista lepa tura, a i vodič i vozač bili su sjajni!

Preporučujem, bilo u ovom aranžmanu, nekom drugom, ili sopstvenom. Ili ste već bili?
Mi ćemo svakako ići nanovo, možda sledeće godine, da vidimo i tog mamuta!
(onog Kikindskog već jesmo :) )

kolac sa visnjama

Juče smo se na radionici sladile kolačem od višanja, i pošto se mnogima dopao, evo recepta :)
Recept sam nasledila od moje babe, te me uvek podseti da detinjstvo… a tek sto volim da popijem sok koji ostane od voćki !!


Instagram foto @zmajce_majce

Ipak, recept sam malo promenila – nekada se kolač pravio jako i bogato, jer nije bilo mnogo slatkiša. Zato posle originalne verzije imate i moje izmene.

KOLAČ SA VIŠNJAMA
original:
- 3 jaja
- 4 šolje šećera
- 2 šolje ulja
- 3 šolje mleka
- 8 šolja brašna
- prašak za pecivo
+ 1/2 kg ili više višanja očićenih od koštice

moja promena:
- 3 jaja
- 3 šolje šećera
- 1 šolja ulja
- nekoliko „listova“ putera
- 2 šolje mleka
- 1 šolja jogurta
- 7 šolja brašna
- prašak za pecivo
- mic sode bikarbone
+ 1/2 kg ili više višanja očićenih od koštice – pošećerene

Sve umešati redom kao što je napisano, a po opštim zakonima kuvanja :) – jaja se dobro mute sa šećerom, prašak za pecivo se prvo pomeša sa brašnom itd.
Pripremite višnje, očistite od koštica, stavite u veće sito, pošećerite i ostavite da se malo iscede.
Pleh srednje veličine namazati uljem i posuti brašnom, te sipati smesu. Peći na oko 175stepeni C par minuta, pa izvaditi i staviti višnje, poneku i gurnuti u testo. Vratiti u rernu i peći dok ne dobije tamniju boju. Ostaviti malo da se ohladi u rerni.
Kada se ohladi iseći na kvadrate, i služiti posute prah šećerom. Nije loše poslužiti i vodu, kiselu vodu, limunadu ili hladnu belu kafu.
Prijatno !

suncano bebi cebence

A kako drugačije da ga nazovem, kad je ovako narandžasto i šareno :)
Iako sam ga završila pre nekoliko nedelja, evo ga tek sad na blogu.

Mama bebe je htela nešto što će mu trajati godinama, pa smo se odlučile za kombinaciju vune i akrililka. Htela je i ćebence koje neće imati lice i naličje, jer mame nemaju baš vremena da posvećuju tome pažnju :), te smo odabrali bod „sve pravo“. I da, mamina je ideja da prelaz boja bude ovakav!

Meni je preostalo da ga ispletem – a bilo je zanimljivo! Iako je ovaj bod pomalo dosadan, ovde nije bio, jer sam morala da brojim redove i svaki čas menjam boju. Plela sam od dve niti, u jednom delu iste boje, u drugom delu mešajući jednu „staru“ nit i jednu „novu“ nit.

Nadam se da će ga koristiti u zdravlju i sreći ! :)

pletacki radovi u toku – jun

Huh, zar je već jun ??
I zar je već osmi jun na ovom blogu ? :)

A plete se i dalje.
Planirala sam da odmah započnem dva džempera, objavila sam i plan pletenja na blogu škole …

 photo plan-pletenja-zimskog-dzempera.jpg

Ali ipak, previše je vruće, pa sam započela projekat od pamuka.

Materijal je StGeorge, i to od poparane majice koju sam plela pre dve godine. Nisam je nosila više od dva puta, čini mi se nekako kratkom i ne za mene, a nervirao me je i red čudnog izvrnutog konca koji sam i opisala u tom blog postu.
Ovim sam mnogo zadovoljnija, nazvacu ga Zmajevim repom, u skladu sa serijom koja se primiče kraju, zasad :)
Radim po uputstvu Frisson sala, koje je jedno vreme bilo besplatno (hvala devojkama na Ravelry forumu koje nas obavestavaju o ovakvim akcijama!). Broj petlji se dva puta nije složio, ali … kao da nema veze. Prvi put pletem šal ovog oblilka, i zato mi je baš zanimljivo, a baš baš dugo nisam plela na pravim iglama… I šal je isti sa obe strane, što je bila bitna stavka u odluci mustre.

A džemperi?

Više puta sam čula verovanje da devojka ne bi trebala momku da plete džemper jer je ovaj nikada neće oženiti. Sklona da gledam izmedju redova u bajkama i izrekama, kontala sam da su ovo ili devojke izmislile da ne bi plele džemper nizašta, ili bi momak stvarno pomislio da je luda što to radi i napustio je …
Elem, štopšta se promenilo od kako sam se udala, kao na primer to da sada mogu da sedim kod ćoška na stolu ili da pletem mom čoveku džemper. Da kažem da je on izabrao i materijal i mustru tako što sam mu dala šta da bira :)

Materijal je iz Alise, motan u klupka 4struko. Dosta je grubo, no kad sam uzorak oprala, odmekanilo je. Barem će biti ok za nošenje, ako za pletenje i nije baš najudobnije. Pletem na iglama 3mm, a džemper će biti običan, glat, sa „sedlo“ rukavima.

Kako bismo bili pravi par, krenula sam i sebi da pletem džemper, mada malo lliči i na jesenju majicu. Dugo sam birala model, ali kada sam napravila glat uzorak da probam kako predivo funkcioniše, izbor je bio jasan … Ranglan džemper iz magazina Knitscene :)

Čak je i uzorak bio odgovarajući i mogla sam da nanižem broj petlji isti kao u uputstvu … videćemo dokle će to da traje :)
Materijal je takodje Alisa (a boja je predivna, zar ne :) ), motano u klupka po 7 niti … da, na koturu je bilo kao konac!

Rasprodaja prediva još traje, a hvala svima koji su se javili !
Takodje, ostalo je još ponešto od igala na rasprodaji, kao i jedna torba :)

U sledećem postu jedan sunčani završeni projekat :)