biljke : maj

Ovog proleća mnoge biljke su krenule baš dobro ! Mnoge su procvetale lepo, pustile nove izdanke … Nisam neki stručnjak za nazive biljaka, uglavnom se držim opisa “znaš ono sa onim …”, i prosto mi je dovoljno što su lepe i prijatne.

Da krenemo redom, nešto roze i zeleno, kupljeno na pijaci, sjajno se fotografiše. Cvetovi traju baš dugo.

Zatim, muškatle ! E njima znam ime, ko ne bi. Tako česte, sve nas podsećaju na bake i detinjstvo. Držim se klasičnih crvenih, a ove sam sačuvala od prošle godine, i cvetaju baš bujno, bez ikakvih dodataka.

Zanimljivo bilje koje sam kupila na Sajmu Hortikulture … stremi ka suncu, buja.

Rasadjuje se vrlo lako, samo otkidanjem grane i sadjenjem u zemlju, te se širi po policama. Izgleda nežno i mekano je, ali izgleda da ne zahteva mnogo.

Još nešto sa istog sajma, ja ih zovem kupusčićima, mada izgleda samo meni na to liče. Pustaju korenje na sve strane !

Saksije ! Obe su bile obične, zemljane. Leva je počela da dobija čudne boje i osipe, a desna je moj neuspeli pokušaj dekupaža. Zato sam ih prefarbala ostacima sive boje za beton … pa dodala malo crnog flomastera. I to tako da budu potpuno različite. Ja, zadovoljna. Biljke, ćute i rastu

Čuvarkuće … ako sam ih stavila u posudu bez rupe na dnu, lepo su se snažle, pazim kad ih zalivam. Ima i maaaaliiih …

Pre nekog vremena sam pisala sam o novim izdancima, i ono što su bile kuglice, odjednom su postala nova uveta

Limunovi izdanci takodje rastu, ali su nešto usporili. Nije ni važno, nisu mi drveća u planu.

I na kraju, velika Opuntia, za koju sam se pobojala više puta da će uvenuti, ovog proleća izbacila je novo uvo ! Uslikala sam ovo na mestu na kom stoji, jer je dodirivanje i pomeranje apsolutni no-no zbog uboda. Čudim se svakog dana koliko je novi izdanak izrastao, pa rekla bih možda i 2-3mm na dan !

Biljaka ima još po stanu … i mislim da je to to od kupovine ove godine! Kao što rekoh, nisam stručnjak, ali mislim da je najbitinije posmatrati biljku i naći joj lepo mesto u stanu ili na terasi. Zalivati je kao da je ona jedna jedina. Znači, ništa od zalivanja sredom svih biljaka, već kako biljka zahteva. Pipnuti zemlju, zalivati u tanjirić … Okrenuti je s vremena na vreme da se previše ne iskrivi. I uživati gledajući je

sivo-belo

… sa malo šljokica

Još malo pa gotovo…

… još malo rukava, uvlačenje krajeva, pranje i sušenje…

I onda će biti 40 stepeni !

Sensa i Iva

Zvuči kao dva lepa ženska imena
Prvo sigurno znate, a drugo treba da upoznate.

Još sutra imate vremena da posetite Sensa Ulicu srećnih misli koja se održava u Čika Ljubinoj ulici. Ja sam svratila pre-podne, pa nije bilo gužve. Dobila sam i poklončiće, a vi ih sami otkrijte sutra

Postoje nekoliko tabli na kojima možete ostaviti svoje pozitivne misli … ili uživati u lepo osmišljenim “sobama”.

Posle toga, topli sendviči …

A onda pravac izložba nakita IvaDidIt !

Ivu sam vam već pominjala, kada me je iznenadila poslavši mi ljubičaste mindjuše. Danas nam je prikazala nešto novo, nakit inspirisan bojama iz časopisa Elle. Medjutim, ovo je bila prilika i da se uživo upoznamo, a pojavile su se i druge simpatične blogerke.

Ne, MaliIv ne čita proglas, već sjajnu ideju plana još jedne umetnice … Hvala Ivi što se potrudila da nam napravi i lepu atmosferu ovih sjajnim bojama, čajem, slamčicama …

Iako sam se u povratku kući skuvala … dočekale su me jagode, pa sredjivanje ovih fotografija … Sve u svemu, jedan veoma lep dan Sutra i koncert Depeche Mode … biće sveukupno lep vikend

ah, ti bicikli …

Ovo ce biti priča o biciklu. Nisam ni svesna bila koliko ga volim i koristim do nedavno.

Evo zanimljivog prizora koji sam uhvatila fotoaparatom u Ljubljani, u oktobru prošle godine.

Tamo ima dosta biciklista, sporih, uživajucih, brzih … svuda se kreću, po trotoarima, ulicama, ponekad vas iznenade svojom brzinom. Ali je lepo sto ima dosta parkinga, a i punktova gradskih bicikala na iznajmljivanje ima dosta.

To me je navelo da više razmišljam o biciklu u gradu. Možda se u poslednje vreme bicikl propagira kao alternativno prevozno sredstvo, ponekad i kao status, obeležje, pripadnost grupaciji. Ipak, sigurna sam da svako od vas ima malu intimnu istoriju, kako je prvi put obrnuo pedale, uz čiju pomoc, i slično. Naročito ako živite u Vojvodini, biciklo je više deo života.

(ova foto potiče iz vremena kada nije bilo digitalnih fotoaparata, a mobilni telefon je bio samo telefon … )

E pa, koliko se sećam, mene je tome naučio brat, držeći bicikl za sedište i trčeći za mnom. U jednom trenutku me je pustio, i eto …. od tada pedalam sama Pošto sam odrasla u jednom malom mestu, nije bas bilo mnogo mesta za vožnju, pa sam morala da vrtim po nekoliko krugova … te su me ubrzo svi znali kao “onu malu na biciklo”.

E kad sam došla u veliki grad, i putanja se promenila ! Znala sam da krenem sa Vračara, pa savskim kejom do Ade, uhvatiti dva kruga, i vratiti se nazad, sve uzbrdo. Ruku na srce, danas mi je tako nesto nezamislivo, pa se drzim ravnih staza Novog Beograda Bicikl, Peugeot, nikad prezaljen sto je ukraden.

Secam se i koliko sam bila oduševljena ovim bilbordom (usput, možete li da se setite kako je Beograd izgledao bez njih? )

Nedavno sam imala Scott, a sada Capriolo, pomalo tetkast, crveni. Nema više ni potrebe ni snage za jurcanjem. Nedavno sam kupila i korpu, pa koristim biciklo i da nešto odnesem, ponesem, razmenim… a volela bih kada bi bilo više mesta da biciklo i ostavim. Tu ne bih imala ništa protiv da platim parking.

Već neko vreme u Beogradu se organizuju razne akcije zajedničkih vožnji, što je lepo i korisno. O njima se informisem na Facebooku, naravno, a možete i vi, na stranicama Ciklo Svet Srbija i UG Ulice za bicikliste. I evo poštenog teksta o tome zašto ne ići na Biciklijadu.
Prošle godine Lensfler nas je uslikao na Vrevi

Od pre neki dan imamo i novi prostor, BIC – bike info centar, koji je otvorio CikloSvetSrbija. Za sve info o biciklima u Beogradu, pravac Skender Begova 15. Plus, sve informacije o sigurnoj vožnji i biciklističkim stazama u Beogradu, pravac ovo mesto. Ima tu jos štošta, a naravno da ćete više saznati o tome na njihovoj facebook stranici. Planiram da ih obidjem uskoro, te ću i sama više znati.

Da li i vi volite da klizite kroz vazduh na tih metar i nešto visine ? Jer, meni se tako čini, kao vid letenja nad zemljom, kad zaboravim da zapravo okrećem pedale. I kad se prisetim otkrića Savskog keja, prvog pogleda na most Gazela odozdo, i sve krajeve Beograda koje sam otkrila upravo zahvaljujući biciklu !

Tvitomanija, ukratko

Evo jednog brzog posta, kratko, sa više fotografija. U skladu sa brzinom u svetu društvenih mreža, gde je jako važno ono što se dešava u ovom trenutku, sada, Tvitomanija od prošle nedelje je kao već bajata vest. Dodatno, kao i posle svakog puta i odmora, sačeka me ovih i onih obaveza, ponovo počinje škola, u nedelju koncert Depeche Mode …

No, eto, za vas koji nemate FB nalog, i niste videli gomilu slika na strani Tvitomanije, kao i na mom profilu… Evo ih i ovde. I ličnog doživljaja, a utiske sa žurki ostaviću nekim drugim blogerima.

Put je prošao sjajno, do tamo nekih 8 sati, a bez velikih pauza u povratku 6 sati. Putovali smo minikombijem, sa 8 putnika, što je poprilično brzo i udobno. I priča usput je odlična Autoput, mučne kristijane, pogled na impozantne gradjevinske poduhvate hrvatskog primorja … stigosmo. Utovariše nas u električno vozilo i istovariše pred našu kućicu … Unutra, apartmani ! nismo to ni očekivali ! Ogromna dnevna soba, kupatilo i wc odvojeni, a opremljenost … od 6 šerpi do pegle! Odmah, da vidimo i pogled … predivno !

Sam hotel je lep, nov, sa mnoštvom bazena, ležaljki, sve u belom. Formiran je terasasto, tako da iz svake etaže vidite onu donju, kao i more

Ipak, najveće razočarenje nije ledeno more, već stanje plaže. Ne mogu skoro tako ni da je nazovem, jer je prekrivena oštrim tucanikom po kome se ne može ići baš najsigurnije. Uopšte, čini se da hotel i ceo kompleks i nisu dovršeni i da ih čeka još posla.

No, more da miriše, miriše, kao i velika količina ruzmarina. Deo sa kućicama-apartmanima je lepo uredjen, a u sredini ovog “naselja” nalazi se i mali kompleks sa kafićem, delom za masažu i dva otvorena bazena, od kojih gornji ima prozor, te možete posmatrati nogice onih koji se kupaju gore

E sad… posle Termi Olimia, teško da ćemo biti zadovoljni ijednim SPA centrom ! Ipak, ovaj nije ostavio prijatan utisak, možda zbog velikog broja ljudi, možda jer sam se dva puta ozledila na podvodne stene za masažu … morska voda u unutrašnjim bazenima pojačava čudan osećaj.

Jako lepo je bilo prošetati do naselja u blizini, bez obzira na kišu… Jer, štitio nas je kišobran koji mi je poslala Lorna ! Dostavjen na vrata apartmana ! Do naselja Novi Vinodolski treba oko pola sata peške.

I plela sam … o da, pa padala je kiša skoro dva dana ! Uskoro, više o tome…

mačja posla

Pre nekog vremena došla sam na ideju da obradujem mačke koje žive sa mojim prijateljima i poznanicima.
I evo, divna Katarina Gaj snimila je ove prelepe filmove !
Mislim da sam uspela. Hvala Katarina !

Miju !

 

Kordelija !

 

Ostale lepe Katarinine radove pogledajte na njenom FB profilu, ili blogu, gde piše o mačkama, fotografiji, crta strip, pravi foto radionice, kao i divne romantične, iznova očaravajuće fotografije… ma … svašta vredno !
I da, kod nje sam išla na foto-radionice levitacije, sećate se ?

brzo pletenje, kako je bilo

Kao što je i bilo najavljeno, juče je održano takmičenje u brzom pletenju, u organizaciji i ispred prodavnice “Bumbar i Kona“.

Zaista sam bila prijatno iznenadjena kada su me pre nekoliko dana pozvali da budem žiri. Pomalo sam se i pitala šta žiri tu i treba da radi, jer mislim da ovako nešto još nije bilo organizovano kod nas.

Ali, društvo je bilo sjajno, atmosfera se brzo opustila, a čim je krenulo i pletenje, sve je bilo mnogo lakše

Sve takmičarke su dobile po klupko “Kroha” prediva i bambus igle, nanizale 40 petlji, i plele 30 min.

Naravno, usput je bilo zabavno, uz priču i razmenu ideja, a redovi su brzo rasli. Meni je bilo jako zanimljivo da vidim kako tako vrsne pletilje pletu, kako nijedna ne plete na isti način, ne drži isto igle ili nit oko prsta.

Nakon pola sata, prebrojali smo ispletene redove, i saopštile rezultate. Bilo je tu različitih rezultata, od 7 do 35 redova , ali sam sigurna da je to ovde bilo manje važno.

I jeste, bilo mi je milo što su me pitale za Gemini majicu, i kako sam to uradila

Da pomogne u fotografisanju, bio je tu i Lensfler, ali nije bio jedini muškarac. Mnogi prolaznici obradovali bi se što nas vide na okupu, mnogi su se prisetili kako i oni to znaju da rade, a bilo je i simpatičnih dobacivanja.

Uskoro će u ovoj prodavnici imati i sniženje zimskih prediva, te ih svakako posetite. Ukoliko me vidite ovih dana, podsetite me da vam dam i njihove kupone za popust