Zato možda ne bi bilo loše da podelim moje dosadašnje iskustvo, da vam ono pomogne i objasni ako ste tek krenuli na ovaj put. Podeliću temu u nekoliko postova, jer želim da vam sve prenesem sa što više detalja. Ako vam je neka tema poznata, preskočite ceo pasus.
U početku, ovaj problem mi se činio velikim, ogromnim … nisam znala odakle da krenem. Ali čim sam tu „aždaju“ uhvatila za vrat, sve je bilo mnogo lakše! Zato je moj prvi savet da pričate i pitate. Tako ćete možda nenadano naći druga u nevolji. Nemam dovoljno reči i zahvalnica da uputim dragoj K. koja mi je nesebično objasnila kako, šta, gde … uštedela mi mnoge sate čekanja i raspitivanja!
Naravno, ovo je moje iskustvo, i vi ne morate ići ovim putem. Jer, staze su različite za sve nas, zavisno od zdravlja, emocija, mašte … pa i novca.
I ovde sam napravila prvu grešku i napisala „moje iskustvo“. A trebalo je „naše iskustvo“, jer ipak je i moj muž uključen u ovu priču. Čudno je to, većinu pregleda žena mora da uradi, a sa druge strane – tako malo se zna o muškom sterilitetu. Neću da zalazim u to koliko ste vas dvoje spremni da iskreno pričate o tome, ali izbegnite označavanje krivca. Neću ni da pominjem koliko pušenje, alkohol, fizička neaktivnost, i uopšte zapostavljanje zdravlja može da ima uticaja na začeće. Mada, ludo je koliko smo još stvari saznali kroz ovo putovanje … i shvatili koliko malo znamo sami o sebi.
No, ako ste kao žena redovno išli kod ginekologa, a od srca se nadam da jeste, već znate šta vam je činiti. Otidjite na pregled i razgovor, objasnite koliko dugo pokušavate, i pitajte šta dalje. Obično se radi Papa test, i brisevi za hlamidiju, mikoplazmu i ureaplazmu. Posavetovaće vas da uradite i niz hormona. Zavisno od rezultata, idete na sledeći korak.
Ono što muškarac treba da uradi je spermogram. Gde god da uradi, ok je za prvi momenat – u GAK Narodni front, ili u privatnoj laboratoriji. Kasnije, neko od doktora može zatražiti detaljniji sprermogram, ili preporučiti odlazak kod urologa.
Meni je preporučeno da posetim i endokrinologa, em zbog povećanja težine, em zbog glukozne intolerancije. Za ovo sam posetila opšteg doktora u Domu zdravlja i dobila uput za KCS. Ako ovo morate i vi, treba da znate da morate doći u 7h ispred glavnog objekta, kada se vrata i otvaraju. Sačekajte i ne gurajte se, jer su tog jutra kad sam bila, uspeli guranjem da zaglave i kružna vrata… Vi idete na šaltere u prizemlju i tražite gde piše „endokrinologija“, te tu ostavljate svoje podatke. Onda idete na II sprat, tražite endokrinologiju i šalter koji je malo zavučen … tu predajete knjižicu i uput, i čekate da vas prozovu. Meni su zakazali za mesec dana. Kad sam otišla na pregled, složili su se da treba da ponovim OGTT i zakazali ga. Zatim su zvali i odložili nedelju dana. Ako i vi morate da radite ovaj test, znajte da se on ne radi u glavnom objektu već na Klinici za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma. Pripremite se i na čekanje. Znajte da će vam tražiti da uradite i UZ abdomena i rentgen kod njih, a ja sam ovo drugo odbila. Takodje, zadržaće vam sve rezultate, što je veliki problem ukoliko treba da ih ponesete nekom drugom doktoru. Ja sam uspela da ih fotokopiram. Nakon još dve nedelje napokon sam dobila otpusnu listu i terapiju, a na kontroli sam se sasvim lepo posavetovala sa doktorkom. Sve u svemu, terapija u vidu tableta Glukofage je učinila čuda, jer sam izgubila 5kg za par meseci, i ušla u mnogo stare garderobe :). Nema ni one strašne želje za čokoladom, barem ne svakodnevno :), a i napadi gladi u 11h su se proredili. Na kraju, ako ste u stisci sa vremenom, vidite i sami da su za ovo bili potrebni meseci, što bi privatna praksa sigurno uštedela.
Jedan od sledećih koraka kod mene je bio odlazak u GAK Narodni front na HSG. Ova skraćenica u prevodu znači „produvavanje“ ili „prohodnost“ jajnika. Ako je ovo i vama preporučeno, treba da odete do vašeg ginekologa u Domu Zdravlja, i zatražite uput. Kada dodjete u GAK-NF, javite se na šalteru koji ne možete da promašite… a zatim idete levo do Odelenja za sterilitet. Tu sam se prijatno iznenadila ljubaznošću medicinskih sestara, sve su mi lepo objasnile, dale spisak i upisale sve što treba da znam. Tu postoji i jedan štos … a to je da kada odete do ginekologa u DZ pre GAK-NF, imate sreće da on zna šta sve treba da vam unapred da, da ne morate da idete još jednom. Zato taj spisak pronadjite ovde.
Taj HSG nije tako strašan kao što se čini … sve se radi pod punom anestezijom – koja je, usput budi rečeno, mene učinila jako srećnom i pričljivom po budjenju :). Ipak, mnogo sam se pitala kako to sve ide i imala mali strah, jer nisam imala ništa veće od operacije krajnika. No nekako je sve išlo brzo i već sam bila na spratu, u spavaćici i sa još dve žene čekala da me pozovu. Malo je bio problem što ništa nismo smeli da jedemo od juče … Kad su nas pozvali, proveli su nas liftom i hodnicima, toliko da nisam znala više gde smo. Trema se povećala dok sam čekala moj red … a onda nestala kad su me prozvali. Sve što je trebalo je da legnem da jedan veliki sto, znate već kako .. i da sačekam da anestezija deluje. Doktor me je nešto pitao, ja odgovorila, ali se mnogo toga i ne sećam. Sledeće je da otvaram oči i vidim da me voze nazad u sobu, eto toliko. Morala sam da stavim uložak zbog malog krvarenja, a bol je bio kao pri menstruaciji i nestao je posle sat vremena. Popodne sam imala pravo da na svoju odgovornost izadjem iz bolnice, što sam i iskoristila, jer sam se osećala sasvim dobro. Potpisala sam papir o tome, i sutra došla po rezultate HSGa – rentgen snimak propuštenih gasova kroz materijcu i jajovode, koji tako pokazuje koliko su svi ovi organi propusni.
Ostalo šta bi još tu moglo da se nadje … krvnu grupu sam uradila u Zemunskoj bolnici, gde primaju svakog radnog dana osim četvrtka, od 7-8:30. Krv i urin pre same intervencije sam uradila u Medicini rada, jer se u Domu Zdravlja zakazuje. Imajte i vi ovo u vidu, jer krvnu sliku radite neposredno pre intervencije!
I sada, kad ste nakupili lep štos papira, otidjite u knjižaru i kupite nekoliko fascikli različitih boja, sa mehanizmom, i rasporedite sve po oblastima. Ja sam ih podelila na: ginekolog, endokrinolog, krvna slika i sl, i muška fascikla. Za sada.
Posle svega ovoga, i dalje bez potomstva, kroz razgovor sa još nekim stručnjacima, odlučili smo se na vantelesnu oplodnju. Kako 40 godina punim u novembru, odlučila sam se da ipak probam i predam dokumentaciju u Republički fond za zdravstveno osiguranje sa nadom da ćemo uspeti da dobijemo finansiranje za VO. Ali, tokom pripreme dokumentacije, ustanovljeno je da Papa test nije zadovoljavajući, i sada nas to koči … no nadam se da će se razrešiti.
Eto, bio je ovo redak post sa mnogo teksta, bez slika :). U sledećem postu ću vam nadam se, pisati više o onome što se dešava … i neizostavno o osećanjima i mašti. I naravno, ako imate iskustvo i saveta koje biste podelili, pitanja i nejasnoće – slobodno pišite u komentarima.
U medjuvremenu, proverite i Facebook stranu nedavno otvorenog Udruženja „Šansa za roditeljstvo“.
Magrit 