Blogomanija, Kopaonik, putovanje i saznavanje

Ima li bolje kombinacije ?
Četiri dana van grada, i to na snegu, čistom vazduhu, a i na konferenciji.

Stigli smo taman posle mećave, pa nas je dočekao sunčan dan, prazne staze, tišina… blogeri još nisu bili svi stigli.

sunce na izmaku

Sneg, sneg, još snega… a tek miris, tj. odsustvo istoga, pretvorenog u ledeni vazduh koji opija.
Pogled na obronke pune drveća odmara i oči i budi zaprepašćenje iznova i iznova.

suma i zicara

Sutradan, otvaranje Blogomanije, sjajna predavanja, zapisivanje ideja, podela slika na Instagramu. Zatim ručak, častili smo se u „Lazinom salašu“ porcijom ćevapa i pečenog krompira. Ali onog znate, sa korom.

vreme za rucak

U subotu popodne i Lensfler je održao svoje predavanje, u delu za radionice. Tema je bila „Mobilni telefon kao fotoaparat“, a njega nije mrzelo da napiše i post o tome!

Dejanova radionica

Uskoro će sva predavanja i radionice biti postavljeni na LiveTV (predavanja već jesu, držite fige i za radionice). Bilo je zanimljivih predavanja, bilo je i loših, ali … ne možeš svim ljudima udovoljiti. Organizacija je bila odlična, kao i hrana i smeštaj (hotel Angella)… a voditelji fantastični ! Predavanja koja su mi se najviše dopala i od sveg srca preporučujem da pogledate:

Uveče – neizbežna šetnjica, posle večere. Duša, slabo. Ali mi se držimo za ruke i nije nam hladno.
nocna setnja

Sezona još nije krenula, pa ni sve staze nisu utabane i očišćene, a -11 stepeni C ipak nas tera da završimo šetnju.
kucica

Sutradan, konferencija se nastavlja. Lensfler i ja se razdvajamo, on je u velikoj sali, ja u Ženskom kutku. Prelepo, ušuškano, prijatno, blogerke pričaju svoje lepe priče, o svojim lepim blogovima, dele čaj … dele poklone ! Najbolji sadržaji na početku ne dobijaju dovoljno publike. Kasnije, senzacionalizam i plavuša privlače toliko da jedva staju u salu. Zagušljivo mi je, idem napolje.

setaci

Napolju, da malo slikamo moje radove. Mina Fu, sjajno, veselo, prelepo čeljade, izlazi mi u susret i biva model !

Mina, oranz kapa

Više slika i opisi radova … uh, u sledećem postu, ne može sve u ovom!

Ajde da prošetamo još malo, propustićemo ručak! Lep je dan, skijaša je nešto više nego juče, jedna žićara radi.

skijasi

– Je l’ možemo i mi pešaci?
– Može, za 350 din.
– Hmmm, mislim da će vredeti.

I jeste 🙂

zicarom 2

Jao vidi ovo, jao slikaj ono ! Jao, nemoj da slikaš, ajde da uživamo u pogledu !
Jao što pomalo zavidim ovim skijašima…
Jao što je lepo …

zicarom 1

Proveli smo malo vremena gore, slikajući se, skačući … i slikajući naokolo, i za 5 min nazad jer se žičara uskoro gasila.

Blogomanija 2013 / Kopaonik - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.

Nizbrdo… pa da, kad se skijaš, ne vidiš ovo nikad, kako su se hoteli lepo ugnezdili u padinu.
hoteli

Još malo predavanja, prezentacija, prelepih upoznavanja … Dogovorene saradnje, prezentacije, intervjui i svašta nešto… čitajte me i dalje 😉

Nedelja, još jedna šetnja, kafa, pakovanje, i spuštanje niz planinu, uz konstruktivni razgovor sumiranja utisaka sa 6 zanimljivih saputnika.
silazak

Još foto na mom Instagramu, naravno 🙂

I za kraj posta, puno ljubavi i zagrljaja, da vam prosledim malo … čak i sa ledene žičare !

Blogomanija 2013 / Kopaonik - [iõ] - Dejan Danailov © 2013.

dan odmora u Ljubljani

(opis prvog dana u Ljubljani pogledajte ovde)

Nedeljno jutro osvanulo je mutno i magličasto, te smo se odlučili da krenemo malo mirnijim delom grada, u skladu sa usporenim raspoloženjem …

Ljubljana - ulica

I obidjemo mesto gde je Dejan služio vojsku. Interesantno je bilo gledati njegovu reakciju na to koliko se stvari promenilo za 25 godina :). Jer, kasarna je izmeštena, sada tu postoji Etnografski muzej, dogradjen, proširen velikim čeličnim prostorima, sjajno uklopljenim.

Ljubljana - etnografski muzej

Spustili smo se ponovo do reke, preko mosta sa Zmajevima, naravno… Koji su bili nešto manji nego što sam očekivala, ali svakako jako lepi. No kako ih je svako slikao, nisam mogla a da ne primetim male grifone koji imaju izraz „Pih, svi slikaju bedne zmajeve, a nas niko ne šljivi …..“

Ljubljana - grifoni

Prošli smo dalje, pored pijace, i naišli na Mesarski most, složeno iskustvo od čelika, stakla, betona, katanaca ljubavi, statua koje pričaju o prošlosti … i reke koja se vidi dok hodate po staklu.

Ljubljana - most sa katancima

Ipak, interesantno je da, pored ovakve romantične atrakcije, nismo uspeli da u blizini i kupimo katance… izgleda da se za ljubav čovek ipak mora više potruditi 🙂
Nastavili smo dalje, i seli na kafu da malo dodjemo sebi … a onda je granulo Sunce, i mogli smo da krenemo dalje!
Čuli smo da se nedeljom održava buvljak, te smo odšetali istom stazom kao sinoć, ali potpuno drugačijom ! Jesenje sunce, mnoštvo ljudi, biciklisti, psi, svi su izašli napolje! Usput smo mogli da čujemo svakakve jezike, vidimo ponude polovne i nove robe, čujemo čak i jednu aukciju.

Ljubljana - nedeljom pored reke

Od toliko lepih utisaka, shvatili smo da nismo gladni … A i dan je bio vedar, pa smo počeli uspon do Ljubljanskog grada. Dani uživanja i jela bez kočnice učinili su svoje, pauza je bila neizbežna … ili sam samo htela da fotografišem ovu divnu stazicu? 😉

Ljubljana - uzbrdo

Odozgo, pogled je prelep, mada skriven krošnjama. Sa strane sa koje smo se mi peli, tvrdjava ko tvrdjava… pomislih, opet gomila ruševina sa kojom kao da ljudi ne znaju šta treba da rade. Ali kako smo došli sa druge strane, sve je postalo mnogo uređenije…

Ljubljana - tvrdjava

Uredjeno jeste, prelepo jeste, postoji čak i lift, i napravljen je lep plato… ali nekako mi se nametnulo pitanje: šta je ostalo od tvrđave? … To je jedino mesto u koje smo mogli da udjemo, a da nismo platili ulaz, ali je za gledanje projekcije virtuelnog grada cena 6 eura, što smo osetili kao po ušima, i odustali.

Ljubljana - plato na tvrdjavi

Zatim smo se prema gradu spuštali stazicom sa druge strane, uživajući prelepom vremenu, jesenjim bojama i probijanju svetlosti kroz krošnje. Zato smo mogli još da šetamo dok nije nastupio mrak, prošavši kroz prelepu pešačku stradu, koja spaja tri ulice. Prizemlja su puna raznolikih radnji, ali i sama šetnja izmedju predivnih fasada je pravo uživanje. Uvek prija kada se vidi da su objekti dobre visine u odnosu na širinu ulice…

Ljubljana - Mesni trg

Posle večere, ponovo setnja, ali čudna. Pored reke, kao da nije isti dan, em mrak, em mnogo manje ljudi. Po preporuci hteli smo da probamo i čokoladne kolače, ali … kako smo ušli unutra, kelner nam je rekao da zatvaraju, pa smo zbunjeni izašli i pogledali na sat … pa jeste, malo je prošlo od osam uveče … i da, zatvaraju u osam uveče. Malo dalje, vidimo da su i kafei skoro prazni, neki i zatvoreni. Možda ljudi u Ljubljani žive drugačije od nas, pripremajući se nedeljom veče za narednu radnu nedelju, to je ok. Ali ne valjda i turisti?

Sve u svemu, Ljubljana je jako zanimljiv grad, ne podseća me na ništa što sam do sada videla, a opet ima tu i tamo mešavinu Beča, Zagreba i Rima … mešavina utisaka, čudnih kao što je jako malo zelenila, i zanimljivih kao što je ogroman broj biciklista… o čemu u jednom od budućih postova !

drugi skup, suva zemlja i jedan blog

U subotu smo bili u Novom Sadu, drugi po redu skup organizovan preko Ravelry-a. Bilo je poprilicno lepo, opusteno i pricljivo 🙂 Nisu izostali ni dobri saveti, predlozi i pokazivanja 🙂

drugi skup juli 2010

Domacica nas je vodila po gradskim radnjama materijala, i niko od nas nije odoleo a da ne kupi nesto, naravno 🙂
Asortiman u radnjama St.George se pomalo razlikuje od onog sto imamo u Beogradu, a sve radnje su i vece, pa se moze lakse razgledati i odabirati. Bili smo i u Yumco radnji u Zeleznickoj ulici, izgleda jedinoj radnji koja je zadrzala to ime i znak. Pamuk im je predivan, samo sto su boje poprilicno neupotrebljive 🙂

U ponedeljak sam ranije ujutru spakovala aparaturu, i otisla na Savski kej, na kome je ostalo dosta mulja i zemlje posle povlacenja reke. Ovo me je inspirisalo na jedan ekoloski serijal :

cuvajmo vodu
cuvajmo vodu

suncanje nije dobro za vasu kozu
sunacanje nije dobro za vasu kozu

zatim ne tako ekoloski crime scene
crime scene

i inspirativne sare u blatu posle prolaska kola, ili jednostavnim susenjem…..
posle povlacenja Save 2

posle povlacenja Save 1

I posle dosta strpljenja koje je pokazao, korisnih komentara koje mi je dao na moje fotografije i nadasve se pokazao kao dobar prijatelj, vreme je bilo i da otvori svoj blog :). O cemu, pa o fotografiji naravno: Lensfler !

Budimpesta – 3. deo

Andrássy út – veoooma duga ulica, bogata radnjama i prelepim objektima. Medju njima i Zgrada Opere – pa dobro, opera me nikad nije zanimala, a i ova je nacickana statuama, ali jeste proporcionalna i odaje utisak slobodnog ulaza.
Budapest - Opera house

Kasnije se ulica pretvara u bulevar, pa ima dva pojasa zelenila izmedju objekata i ulice. Jeste da mozda znam da fotografisem, ali da poziram nemam pojma.
Budapest - Andrássy út

Tu je i Muzej Terora. Volim ja klasicnu arhitekturu, volim i modernu, ali kada se to dvoje uspesno spoje, mislim da je to apsolutno kosmicki fenomenalno.
Budapest -  Terror museum

Na kraju ulice je Trg Heroja, svi vec znate kako to izgleda, ali evo jednog eksperimenta kroz suncane naocari.
Budapest - Heroes'Square - Hősök tere

Tu je vec guzva, i nekako je tesko nebo, pa produzismo u park da se malo opustimo. Tamo levo, neko jezero, tamo desno, neki most, i mlada i mladozenja, i par ljudi sa nekim teskim crnim stvarima koji jure za njima :)…… Malo sam se umorila od fotografisanja, pa evo samo jednog detalja zdanja zamka.
Budapest - Castle of Vajdahunyad

A onda treba i jesti ! Interesantno je to da u Budimpesti svi kafei ustvari su vise restorani – vise ljudi sedi i jede, nego sto pije. Tako da u svakom dobijete meni. A sele smo u jedan kod Franz Liszt Akademije – prelepa pesacka ulica, sa zelenilom u sredini kroz koji moze da se seta. Svi restorani imaju svoju boju, i lagana cebenca slozena preko stolice u toj boji. Mocarela i paradajz preliveni pesto sosom, i topli hleb bili su odlicni.

Tog popodneva odvezle smo se i do SentAndreje, malog slatkog mesta, zaposednutog turizmom, prodavnicama suvenira po paprenim cenama i pitanjem sta je tu original. Malo dalje, ulice su puste, tu zive ljudi, malo smo se i izgubile …. a u povratku me je domacica castila i madjarskim svadbenim kolacem – testo sa ukusom vanilie, cimeta ili sl. obmotano oko velikog kalupa, pa onda peceno na uglju.
St. Andrea

Kao da ceo dan nije vec bio pun utisaka, uvece smo se nasli sa 3 Francuza, 1 Madjarom, 1 Ukrajinkom i kasnije 1 Madjaricom, uspeli da se iskomuniciramo na engleskom, i produzimo na Iguana Party – zabavu koju organizuju 2 puta godisnje, zatvore ulicu, i dele ledene Margerite za nekih 800 forinti. Sve je to slatko i lepo, dok vas treca ne udari u mozak, pa kuci stignete tako sto otkljucavate vrata na stanu, a shvatite da cetvrto pice jos drzite u ruci.

A onda, mirno nedeljno jutro. Setala sam delom koji je skoro renoviran, neki evropski projekat ….. od zgrade Madjarske TV, gde je prelep park i fontana u nivou partera, iz koje svakog sata za sad pustaju paru, a leti i vodoskok
Hungarian Television (MTV)

pa ulicom 6. Oktobra, koja obiluje modernim mobilijarom
6th October street

Pa nazad ulicom Vaci, da se nesto i kupi
Vaci street

A sta sam sve kupila 🙂 ? Prelepe braon lanene pantalone u H&M, oko 30 eura.
Tri-cetvrt bez pantalone, u ProMode, nekih 20eura.
Drveno oslikano zvonce u prodavnici suvenira, 700 forinti. Sada visi na retrovizoru kola 🙂
Knjigu Tomasa Mora „Utopia“ u posebnom izdanju Pingvina, jer je naslovna strana ispupcena na ljubicastim mestima.
I poklone za bratance, naravno.
I da, iskoristila sam priliku da posetim Lush, posto ga vise nema u Srbiji.

I posle svih ovih lepih dana……… i bez namere da vredjam Srbiju, ali uvek je nekako bedak vratiti se, na te lose ulice, smece na sve strane, raspukle trotoare …..

I da, hvala Stikli na obavestenu, danas je 30 godina napunila igra Pacman ! 30 godina proslo, lele.
I dalje je nije bas lako igrati – vidite ovde.

maj maj maj

Cini vam se da je proslo mesec dana od kako sam pisala blog…. 🙂
Dakle, prolece je definitivno stiglo. Kao da prvi put vidim biljke da cvetaju, toliko mi je bilo cudno posle duge zime.
Cak moram i klimu u kolima da ukljucim ovih dana.

Nisam nesto bila ni mnogo vredna, petrolej dzemperce sam skinula sa masine za pletenje i nastavila rucno.
Zasto, sigurno se pitate….. pa, kod mene u stanu nemam zasad gde da je drzim stalno u horizontalnom polozaju (u suprotnom, pletivo spada sa igala), a i nisam zadovoljna kako masina radi. Pravi greske, zaglavljuje se i sl. na svakih 10ak redova. Da ne pominjem kako rucno pletenje moze da se nosi svuda sa sobom. Tako da sam za sada batalila masinu, iako je daleko od toga da su petlje ravnomerne. Ako neko hoce da proba masinu, na raspolaganju mu je 🙂
petrolej dzemper rucna varijanta
Iako se na ovoj slici ne vidi, nisam zadovoljna kako sve ispada – pamuk „Gedifra“ trazi da se obrati paznja – nit se cesto polovi, te tako iz pletiva cesto vire rastegnuti koncici. U iskusenju sam da poparam sve, i pocnem ispocetka, sada kada znam pravila ponasanja 🙂

Juce sam zapocela Blossom haljinicu, od belog Gedifra pamuka.
Gedifra white
Uputstva su malo zbunjiva, tako da sam zapocela po njemu, a nastavila sama, gledajuci u sliku. I …. isplela vise od polovine, a onda shvatila da nije bas siroko kao sto sam mislila, da nisam dobro podelila sirinu za prednje i zadnje delove ….. E tako mi i treba. Kad nisam na vreme sela, napravila skicu, sracunala svoje mere i broj petlji i dobro razmislila.
Mada poparani materijal ima svojih kovrdzavih drazi 🙂
bela Gedifra poparana
Ovaj pamuk obavezno pokvasim kako bi se ispravio, i namotam ga ponovo kad se osusi. Po uputstvu koje sam videla u Knitting Workshop Elizabeth Zimmermann, materijal se namotava lagano, uvek preko prstiju, kako se ne bi istegnuo. Jer ako pletete sa istegnutim nitima, a onda pokvasite dzemper, one se opet skupe, i onda se skupi dzemper 🙂

Jos jedna haljinica za devojcicu je na redu, i to ce biti crvena, u cilju borbe da roza nije jedina boja za devojcice.
Tango - crveni

Kadifice napredno rastu na terasi od kako je granulo sunce, i lepo podnose podnevne vrucine.
kadifice maj

Narocito sam iznenadjena cuvarkucama – prvi put vidim da pustaju ovakve izdanke i to na sve strane.
cuvarkuce se sire
Tri izdanka sam stavila u zemlju, tri u vodu, pa da vidimo koji ce bolje da se prime.

Juce sam iz garaze donela stolicu Tripp Trapp – na kojoj sam sedela jos u osnovnoj skoli. Cak i sada, dosta je udobna i drzi telo uspravnim. Mada ce trebati vremena da naviknem guzu na tvrdu podlogu 🙂
A i sto da sedim kad je napolju ovako lepo ……

voce i cvece

Huh, praznici …. nije fer, uvek se napravi neka torta, i to cokoladna, i onda kako ja, jadna… mislim, mora da se pojede…. I jesu torte najbolje posle 2 dana, ali ko ce da ceka toliko…………..

Cak nisam izasla napolje da slikam cvece, nego na balkonu, i to obicne kadifice ….
kadifica 2

kadifica 1

i narcise na stolu…..
narcis

Od kako smo kupili sokovnik, uzivam u domacim sokicima, i preporucujem sok od 4 jabuke, pola ananasa, 1 sargarepe i 1 pomorandze. Odmah vidite da ono sto u radnji pise da je „multivitamin“ nema veze sa ovim.
A kad smo vec kod jabukica…….
jabukica krstici

Uz lepo vreme, i jedna pesmica….