Kako je prošlo već tri meseca od našeg venčanja, mislim da mogu hladne glave da sagledam sve, i pružim vam neke osnovne informacije i savete oko organizacije samog dogadjaja. Ove godine ima baš dosta venčanja medju našim poznanicima, ili smo to tek sad počeli da primećujemo… Zato se nadam da će ovaj tekst pomoći onima koji planiraju manje venčanje, bez venčanja u crkvi. Uskoro slede i postovi o samom venčanju, gde će biti i slika i reči 🙂
Udahnite duboko, pa da krenemo.
Da li venčanje ili svadba?
Odlučite sami. Ni ja sama ne znam da li pravilno pravim razliku.
Zakazivanje venčanja:
Otiđite u Opštinu, potražite matičara za venčanja… Mi smo bili 2 meseca pre datuma, sa željom da imamo venčanje u aprilu ili maju. Matičarka je bila ljubazna i vesela, ali je izrazila sumnju da ćemo naći termin, jer se venčanja van Opštine održavaju samo vikendom, a i sezona se baš zahuktava. Nekako smo se složili za 27. april u 17h. Želeli smo da matičar dodje na mesto koje mi odredimo, i za to smo bili spremni da platimo veću sumu.
Oboje ste dužni i da dodjete nekoliko dana pred venčanje (dan će vam odrediti i matičar), kada ćete dati podatke, izjasniti se o prezimenu i ostalom, i potpisati, kako bi vam oni sačinili venčani list unapred i dali na samom venčanju. Sjajno, zar ne 🙂
Matičarka nam je skrenula pažnju i da moramo naći prostor na Opštini gde smo rezervisali matičara. Time je i naša potraga dobrano sužena, ali nam je stavljeno do znanja da požurimo.
Sve u svemu, otiđite u Opštinu pet meseci ranije :), ili prvo pronadjite prostor, pa onda Opštinu i matičara.
Fianansije:
Dobro se preračunajte, i činite to više puta. Dobro razgraničite šta ko plaća, nije sramota.
Naš stav je bio da želimo manje venčanje. Da ne treba potrošiti mnooogo novca na proslavu koja tako kratko traje – mi smo planirali 5 sati. Dodatno, kako ni mi nismo bogataši kao ni vi:), nas i posle venčanja čekaju mnogi meseci i godine preračunavanja.
Odredili smo šta je najbitnije, šta manje bitno, a šta nije uopšte. Ako bismo naišli da nam se neka stavka baš dopada, a traži malo više novca, odmah bi se ukazala i neka stavka na kojoj smo uštedeli.
Broj osoba:
Prvo, odlučiti da li proslaviti venčanje sa nekoliko rodjaka i bližih prijatelja, pa napraviti žurku za širi broj ljudi nedelju ili dve posle venčanja. Ili otići negde, blizu ili daleko, sa par prijatelja kao kumovima, ili naći nekog u tom mestu … i iznenaditi sve po povratku :). Ovo može da bude baš lepo i ekonomski isplativo.
Pozivnice uradite što pre, ako možete i dva meseca pre venčanja. Jer, ispostaviće se da neki ljudi u zadnjem trenutku odustanu. Ako vam je bitan broj zvanica, tj. ako plaćate po gostu, ovo može biti problem, pa ga imajte u vidu. Mi smo naše pozivnice, kao i kasnije zahvalnice, naručili iz agencije Ludi kamen, a i mi i gosti bili su zadovoljni. Svakako je mnogo zabavnije ako na venčanju ima i dece – verujte mi, uneće vam mnogo radosti.
Mi smo se negde mesec dana pre večanja odlučili da napravimo venčanje sa rodjacima i prijateljima. Žurku ćemo praviti za …. šest meseci braka, recimo 🙂
Odabir mesta:
Najveća briga i panika. Pošto smo imali relativno malo gostiju – oko 40, muku smo namučili da nadjemo prostor. Uglavnom su prostori planirani da prime veći broj zvanica, pa vlasnici nisu baš bili raspoloženi da nam izađu u susret. Obišli smo većinu poznatih hotela koji se iole bave venčanjem, preračunavali ponude. Odbacili smo one koje su bili ravnodušni ili su kasnije otkrivali dodatne troškove. Ili nisu organizovali skoro ništa osim prostora, što znači da bismo mi morali sve ostalo.
Na kraju smo se odlučili za Hotel Falkensteiner na Novom Beogradu. Zato što su bili sjajni i uslužni. Nudili su ono što smo hteli, a dobili smo mnogo više – lepu i pristojnu hranu, smeštaj posle venčanja. Dobili smo preeeeelepu veeeeliku sobu na osmom spratu, u koju smo mogli da udjemo i ranije, te su me tu udesili i frizer i šminkerka 🙂 Sala je bila prelepa i sama, a dodatno su je dekorisali.
Nemam dovoljno lepih reči da kažem za ljude koji su se potrudili i pre i u toku venčanja da sve protekne kako treba! A nisu nas ni uslovljavali sa fotografom… već su nam čak dali i da se fotografišemo na krovu (uz pomalo vriske, naravno 🙂 ).
Fotografije:
Neki hoteli/restorani mogu da vas uslove da iznajmite njihovog fotografa. Ukoliko ovo ne želite, razgovarajte, moguće je da će popustiti. Ako želite, tražite da se nadjete sa njim, ili barem vidite njegov portfolio… ili danas sasvim prihvatljivu Facebook stranu.
Naša sreća je bila u tome što se mnogo zvanica već dugo bavi fotografijom, a i sam kum je profesionalni fotograf. Dali smo slobodu svima da fotografišu kad god, a neke od najboljih fotki napravila su deca :).
Imajte u vidu i mogućnost video snimanja. Dejan je pre venčanja postavio fotoaparat na stativ i započeo snimanje taman kad sam ušla sa ocem u salu, tako da imamo snimljen i taj ceo ceremonijal 🙂
Fotografija nikad dosta… zato dajte svima fotoaparat i podstaknite ih, a razmislite i o fotografisanju dan pre venčanja, ili posle. Neki parovi vole da i dan pre obuku venčanicu i odelo i tako se fotografišu… Mi smo imali u vidu svakodnevnu varijantu, ali su nam kišni vikendi pokvarili planove. Pretražite internet – sada i kod nas ima mnogo mladih fotografa koji rade moderno, romantično, sa lepim hvatanjem nestandarnih trenutaka ovog dogadjaja.
Venčanica i odelo:
Ovo je bilo pomalo teško … Šetala sam po salonima, bila i na sajmu venčanja, ali sam nesrećno bauljala kroz sve njih… Pitala sa kratku venčanicu, ali sam dobijala svakakva reagovanja, čak i ružna i podsmevajuća. Etikete su prikazivale nekoliko nula, od kojih mi se zavrtelo u glavi. Ipak, utešno je bilo da ima i većih veličina baš dosta.
Kasnije mi je mnogo toga bilo jasnije – kada sam shvatila da u Piramidi čitav sprat vrvi od istih nula, a ispred objekta nema ni cele ploče, već mnogo blata…
Na kraju sam ipak našla kratku venčanicu, baš kao što sam i htela, u istoj Piramidi, na iznajmljivanje, za 150 eura. Mislim da sam baš dobro prošla. Dodatno sam je obogatila žiponom koji sam nasledila od tetke i obožavala da nosim kao dete 🙂
Dodatno sam kupila baš lepe i svetle čarape, napravila par ukrasa za kosu, par kupila. Cipele su iste sa bratovljeve svadbe :), te sam tako lepo upala u onaj kliše, nešto novo i nešto staro … Ako kupujete nove cipele, ne zaboravite da ih malo razgazite pre venčanja, jer ćete ipak dosta vremena provesti stojeći.
Odelo je nešto drugačija priča – mesec dana pre otišli smo u Piramidu, gde smo se oboje oduševili brojem prodavnica i kvalitetom ponude. Brojeva ima i za naše velike momke, a prepravke pantalona rade se u par lokala dalje. U istoj radnji upariće vam i košulju, kravatu, leptir mašnu.
Burme:
Uh, ova stavka oduzela nam je mnogo vremena i razmišljanja.
Prvo odlučite da li želite da nosite burme posle venčanja ili ne.
Ako ne želite, raspitajte se o srebrnim burmama, koje su jeftinije.
Mi smo se odlučili za burme od belog zlata, i kupili smo ih u zlatari Zaks. Dugo smo većali, dolazili više puta … ali mislim da je to sasvim normalno. Ipak ćemo je dugo nositi, ne možemo tek tako da odlučimo.
Dodatno, svekar i svekrva su odlučili da pored toga što će platiti venčanicu, plate i nakit. Sjajno 🙂 Odlučila sam se za lepu ogrlicu sa rozim kamenčićima i srebrne mindjuše u pravougaonom obliku.
Bidermajer:
Sigurna sam da imate najbolju kumu na svetu, kao i ja, i da ćete napraviti sjajan bidermajer! (kao i organizovati sjajno-puno-pozitivne-energije devojačko veče! 🙂 )
Raspitajte se, mi smo u cenu bidermajera dobili i cvet za mladoženju i cvet oko ruke za kumu.
Moj bidermajer bio je veseo, svež i dovoljno lagan da se baci, a ne ozledi nikog 🙂
Svekar i svekrva obezbedili su nam i divan, svež ruzmarin, koji sam obogatila ponponima malog prečnika i zakačila za klipse sa iglicama.
Frizura i šminka:
Ako do sada niste koristili ovakve usluge, kao ja, i nemate pojma odakle da krente, pitajte one koji znaju 🙂 Ja sam tako pitala Milenu i lako došla i do sjajne Verice, kod koje sam ubrzo otišla na probnu šminku i oduševila se i njenom ličnošču i načinom rada!
Do frizera sam došla istim putem i došla do Veselina iz salona u Dobračinoj ulici, koji je bio spremna da učini sve da ja budem srećna mlada! 🙂 Oboje su pristali da dodju u hotel, par sati pre venčanja i tamo me upakuju 🙂
Par dana pre rezervisala sam i manikir, i klasično lakiranje noktiju.
Muzika:
Kao što je moja snaja primetila, bez dobre muzike nema ni dobre proslave. Stvarno ne znam šta bih radila da je bio neki drugi tip muzike, verovatno nesrećno sedela celo vreme. Ovako mi je pola venčanja proletelo uz igru 🙂 Levo je najbolja kuma 🙂
I ovde sam se obratila za pomoć osobi od poverenja (ovoj zgodnojo plavuši desno 🙂 ), koja mi je odmah predložila Superstars. Ubrzo smo se dopisivali mailom sa njima, lepo dogovarali, a onda i videli i dogovorili detalje. Njihova je praksa da pošalju spisak numera (koji je sjajan), a mladenci mogu onda da odaberu i uzvrate spisak. Vodite računa i o tome: koliko traje venčanje, i koliko numera može da se odsvira, koliko će bend imati pauza, obezbediti im hranu i piće… I naravno, odabrati numeru za prvi ples i momenat kada se unese torta ! 🙂
Torta:
Moguće je da hotel/restoran ima u ponudi i svadbenu tortu.
Mi smo se odlučili za Tiruriru torte, jer smo naišli na razumevanje, spremnost da se ispune naše želje, da nam se u svakom pogledu izadje u susret. Gomila slika na njihovom Facebook nalogu doprinela je odlučivanju i formiranju naše želje. O ukusu smo odlučili nakon što su bili ljubazni da nama, kao i mnogim drugim mladencima, donesu paket sa 6 komada – ukusa. Sve su bile lepog, domaćeg ukusa, a i znala sam da ću biti toliko uzbudjena da neću ukus ni osetiti, te sam paket podelila sa familijom 🙂
Uz ovo i napomena da se raspitate i da li proizvodjač ima sertifikat, i zbog vaše sigurnosti, a verovatno će vam tražiti i hotel.
Veliki savet na kraju:
Ne zaboraviti zašto se venčavate.
I dopustite drugima da vam pomognu.
Da li bih ponovo isto uradila?
O da … pregledala sam ponovo slike pre neki dan, i smejala se, gledajući sve te mile ljude … i rekla sam mom čoveku „ja bih opet!!“ 🙂
Magrit 