Lisabon, 3. dan popodne, Expo, Park Nacija

Nastavljamo pricu o Lisabonu, i to ovog puta o Expo-u, mestu koje obavezno morate obici ako ste u blizini!! Sada se to sve zove Park Nacija.

Stizemo metroom, i srce pocinje ubrzano da mi kuca. Kada mi se potvrdi i vizuelno da smo na dobrom mestu, ostajem bez reci.

EXPO_8058

Ne mogu da verujem sta vidim! Jer, secam se da smo ovo sve gledali negde na sredini studija, a posto je to ’98. nismo imali knjige nego smo ih kopirali i kopirali… Otvorenih usta gledali smo knjige u boji u biblioteci koje su mogle da se odnesu samo do kopir masine i da se opet kopira i kopira … Padali smo u nesvest nad dosegom konstrukcije, a ime Calatrava izgovarano sa strahopostovanjem 🙂

EXPO_6329

Ali eto, sada stojimo pod tim kosturom, tom nadstersnicom za vozove, i opet se pitamo kako li stoji, kako je napravljeno.

EXPO_6341

Ispod vozova nalaze se autobuska stanica i metro. Ceo taj deo zapravo je jako prijatan iako je sav od betona.

EXPO_6343

 

Nastavljamo ka trznom centu, jer moramo da prodjemo do njega i dodjemo do samog Expo dela. Iako je sve ovo udaljeno od grada, poseceno je, i obiluje novih objektima i prodavnicama.

EXPO_6350

Obilazak radnji ostavicemo za kasnije, idemo dalje da gledamo arhitektonska cuda! 🙂

EXPO_6353

Prvo je vec za padanje u nesvest … tako tanko, a tako veliko. Paviljon Portugala, arhitekta Alvaro Siza.

EXPO_6355

Dvoumimo se da li da produzimo do Okeanarijuma ili se raspitamo za zicaru. Posto je vec popodne, odlucujemo da je bitniji Okeanarijum. I mislim da nismo pogresili.

EXPO_8075

Zicara je lepa i dok se gleda sa tla, kao i ooooooogrooomaaaan most Vasko de Gama od oko 17km, u pozadini… Plavo, plavo i belo.

EXPO_6361

Pored Okeanarijuma nalazi se objekat sa vodopadom, samo jedna „igracka“ sa vodom od mnogih u parku. Fantastican je osecaj proci ispod, dok voda huci i propusta sunce 🙂

EXPO_6371

Sam Okeanarijum sacinjavaju 4 kubusa u kome su smestene prezentacije 4 svetska okeana, a u sredini je veeeeliki bazen. Ova 4 dela podeljena su po visini na 2, tako da prvo idete u krug po gornjem delu, onome iznad vode, a onda se spustate u donji deo, ispod vode…

EXPO_6405

Ne znam koliko je glavni bazen velik, ali da je velik, velik je. Ribe koje u njemu plivaju su razne, a okeanarijum se narocito hvali time sto imaju Mola Mola ribu, znate onu plocastu sto ima oci sa jedne strane … 🙂

EXPO_8101

Dok posmatram raznobojne sase u jednom od odvojenih delova uz stazu, Dejan mi kaze kao da sam pored izloga sa predivom, pa je morao da me uslika 🙂

EXPO_8104

Zadrzavamo se jos, divno je … cuje se buckanje, vidimo cak i jednog ronioca da pliva sa ribama. Slika se krivi kako pridjem ivici okna. U daljini, vec mnogo toga se muti …

EXPO_8108

Ako volite vodu, uzivacete ovde. Ja je volim, ali ne volim dubinu i vodeni mrak, ali to ovde nisam ni za tren osetila. Ispricali su nam da ponekad dovode skolsku decu da „spavaju sa ajkulama“ – dovode ih i poredjaju ispred velikog okna na pod… dok sve i dalje pliva i bucka…

EXPO_8114

Kad smo izasli napolje, malo smo zmirkali na dnevnom svetlu, i shvatili da su vodopad i zicara stali. Znaci, za ovo treba odvojiti ceo dan! Krenuli smo setalicom uz reku. Ovde ne nosite ni stikle ni japanke 🙂

EXPO_6427

Umorni, ali onako umorni a srecni, svratili smo u trzni centar, ja sam kupila malo kometike Kika, a zatim smo seli da nesto i pojedemo – ponuda je odlicna! Vracemo se nazad metroom, glava puna utisaka… i pomalo buckanja 🙂

Lisabon_7898

Lisabon, 3. dan prepodne, tramvaj, uspinjace, Bairro Alto, Chiado

Tog jutra u maju, probuili smo se i rekli: Danas cemo, kao i svi turisti, da se vozimo zutim tramvajem br. 28!
Krecemo kroz deo koji se pruza na jug, oko objekta koji nas je intrigirao jos od prvog dana … Cemu ova obloga sluzi, gde prestaje staklo, a pocinje nebo ?

Lisabon_6187

Posto je ceo put nizbrdo, odlucujemo se da krenemo peske. Kraj je siromasniji, radnje su drugacije, a fasade zapustene.

Ali jedna stvar kvari sve…. ja kijam i kijam. Primecujem u isto vreme kako su biljke oko nas neobicnog oblika … Shvatam da necu moci da udjem u tramvaj i da ce biti bas neprijatno. Okrecem se i imam srece da odmah vidim apoteku. Nekako se sporazumevamo, dobijam tablete, i kroz 5 min sam kao nova !

Za to vreme Dejan je vec cekao u redu za tramvaj… o da, red je velik… Kad je sledeci tramvaj dosao, mi shvatamo da je u njemu vec guzva, te propustamo par ljudi koji srecni ulaze i guraju se … izvezbani u Beogradu … 🙂 Mi cekamo sledeci i sedamo. Voznja pocinje i mi idemo gooooreeee…

Lisabon_7941

Tramvaj malo kruzi pa se penje na Tvrdjavu. Docekuju nas objekti koji podsecaju na primorje, pomalo nagurani 🙂

Lisabon_6313

Deo prema Tvrdjavi je stariji, ne renoviran, ne modernizovan. Mozda zvuci romanticno, ali ipak je zapusteno, oronulo, siromasno …

Lisabon_6208

Iz voznje nemam puno fotografija, prepustila sam se. Ali nesto vise mozete videti kod Dejana na blogu. Usput je guzva, uske ulice, ljudi, kola. Uobicajeno je u Lisabonu da ljudi prelaze ulicu bas gde im se prohte, a pogotov na crveno !

Lisabon_7966

Koliko sam shvatila, tramvaj 28 i jeste redovna linija, i ide sa kraja na kraj grada, a vecina turista ga koristi da se popdne na Tvrdjavu. Mi smo isli malo dalje, i ciljano izasli u blizinu jos jedne radnje sa pleteninom… ali to cemo u posebnom postu 🙂
Nasumice smo odabrali jednu lepu ulicu, i uputili se njome.

Lisabon_6234

Mirnija je, ali lepa, i ima ponesto ljudi koji svi idu u istom smeru … pa smo morali da proverimo o cemu se radi :).

Lisabon_6259

Na kraju je kafic, te smo seli i narucili kafu i pivo. Pogled je fenomenalan, dole na prugu i postrojenja, desno na kucice u kaskadama, na kopno prekoputa reke, i na most 25. april.

Lisabon_6245

U povratku hvatamo divne vizure Bairro Alto kraja, pitajuci se nismo li ovo vec videli u nekom filmu, a ako nismo, zasto film nije snimljen !

Lisabon_6240

Tu shvatam od koliko se razlicitih celina Lisabon sastoji ….

Ubrzo smo naisli na jos jednu uspinjacu, tramvaj, sta li je … Ona ceka nesto vremena na vrhu, te smo mogli da se setamo oko nje i fotografisemo. Boja je tako interesantna, narocito prema svemu sto je okruzuje.

Lisabon_6270

Dok se spustamo na dole, proucavamo sine …. prolece biciklista ! I jos jedan !

Lisabon_6264

Dok posmatramo sine i pitamo se zasto ih ima toliko, dva puta po tri, Dejan mudro zakljucuje kako sve ovo funcionise.

Lisabon_6266

Ubrzo je krenula i donja uspinjaca, te je svako mogao da vidi kako rade u sistemu. Povezane sajlama, dok se jedna spusta, druga se penje. Kao da ovo samo po sebi nije neobicno, one se mimoilaze na donjem, sirem delu, dok se gore moraju kretati uzim delom. Zato su sine u jednom delu kao ukrstene.

Lisabon_8042

Krecu se, lako, a uskim stepenicama prolaze ljudi, masuci onima koji se voze.

Lisabon_6294

Spustili smo se dole i napravili pauzu na jednom mini mini trgicu, sa cesmom. Sedamo na drvenu klupicu i osecamo se slobodnim da izujemo patike… toliko je toplo. Zalimo sto u Lisabonu nema vise ovakvih mesta, barem sa klupom.

Lisabon_6306

Nastavili smo setnju i izasli blizu reke. U planu nam je bilo da potrazimo bicikle, koji se reklamiraju na izdavanje, te da odemo do Belema.

Lisabon_6315

Pomalo smo vec bili umorni, te nam se radjaju sumnje …  da li je pametno uputiti se bas sada biciklom, vruce je … Nekako pronalazimo ulicu i bicikl radnju, a radno vreme je naravno cudno – jos sat vremena i oni zatvaraju …

Odlucujemo se da promenimo plan (hvala Dejanu koji me je malo nagovarao) i upucujemo se metroom na Expo … o tome u sledecem postu 🙂

Lisabon, 2. dan, park, potraga, lift

Naš drugi dan u Lisabonu ! 🙂

Doručak na 10. spratu hotela, pomorandže, musli… kafa. Razmišljamo kako smo preterali sa šetnjom juče i pomalo se sunčamo. Danas ćemo laganice. Hajmo prvo do parka koji je pored hotela – park Edvarda VII. Sedimo malo na klupi, uživajući u zagrljaju i lepom danu. I tu ima šara u kaldrmi.

Lisabon_6074

Park je poznat po lavirintski podkresanom žbunju. Penjemo se do vrha, čudeći se visinskoj razlici koju smo prešli. Mesto za slanje pozdrava i poljubaca :).

Lisabon_7840

I ovde se susrećemo sa fenomenom turista u grupama, koje autobus čeka da se fotografišu. Mi nastavljamo u deo koji nije opisan u vodiču koji imamo, ali je zanimljivo.

Lisabon_6087

Kao da se park nastavlja u nedogled, pa se malo dvoumimo kuda sledeće da podjemo.

Lisabon_6092

Uskoro nailazimo na divno mesto, jezerce sa drvenim mostićem i restorančićem. Ja počinjem da kijam. Nekako se sporazumevamo, naručujem kafu sa mlekom tako što pokazujem na ono što je prethodna mušterija naručila. Pitam kako se kaže na portugalskom, ali je izgovor za mene još uvek mnogo brz. Imaju i mafine. Nosimo poslužavnik napolje i uživamo. Samo što ja kijam ponovo, a par ljudi se okreće. Tešim se mafinom.

Lisabon_7855

Nastavljamo šetnju dalje… i odjednom shvatamo da smo došli do mesta koje smo prvo ugledali kada smo izašli iz metroa !

Lisabon_6106

Avioni tu preleću nisko, ka aerodromu, da nismo odoleli da ih „hvatamo“ – čak smo stajali nekih 10 min, sa aparatom na gotovs, nadajući se da će da proleti izmedju zgrada…

Lisabon_6103

Odlučujemo da potražimo jednu radnju sa predivima, te idemo pored parka. Ja kijam.
Dogadja se nešto neverovatno – stojim na ćošku i fotografišem zgradu prekoputa. Spuštam aparat i shvatam kako vozač kola pored mene čeka da ja fotkam pa da onda prodje….

Tu smo već u predivnom kvartovima Rego i Saldagna i ulazimo u lepu pešačku ulicu – odmah na početku čeka nas ogromna crvena skulptura !

Lisabon_7871

Ulica je predivna, popločana, puna restorančića koji su izneli svoje stolice napolje. Ovde ćemo da ručamo, samo prvo da pronadjemo radnju sa predivima. U medjuvremenu nailazmo na reeeeeetkuuu prodavnicu, te kupujemo vodu i čokoladu. U karti vodiča imam obeleženo mesto gde se nalazi radnja, ali nje nema … idemo okolo, sledeći blok, nazad, opet levo, desno … pitamo u radnjama, niko ne zna … Čokolada biva lepa uteha… Vraćamo se do pešačke ulice, i shvatamo da je vreme ručka prošlo – kao da je neko naredio da se ulica i stolice isprazne !!

Lisabon_6124

Pomalo snuždeni, idemo nazad prema hotelu … ali nalazimo na manji tržni centar gde nalazmo poprilično dobar obrok, pileće batake i bakalar… Sad možemo nazad do hotela, na mali odmor. Hvatam internet i proveravam adresu radnje … i shvatam da su se preselili pre par meseci … E sad, kakvog ja muža imam… Ne samo da je sa mnom isao u Kamnik kad smo bili u Ljubljani, samo radi prediva … ne da se motao sa mnom kroz sve ove blokove tražeći radnju… nego je pristao da ponovo odemo u isti kraj i nadjemo radnju !

I našli smo je …

Lisabon_7893

Tricot das Cinco je predivna radnja … Ne samo da imaju Malabrigo, prediva iz Urugvaja i Drops, već je i radnja preslatko uredjena i prijatna. Nisam znala gde prvo da gledam! Devojka nas je ponudila pićem, no ja nisam mogla još i na to da mislim! Vraćala sam se ponovo na početak i ponovo birala … a šta sam odabrala videćete u posebnom postu. Tek na kraju sam primetila da imaju još jednu prostoriju, gde se održavaju okupljanja i časovi. U jednom uglu je i udobna fotelja, a izlog posebno ukrašen predivom, cvećem i posudjem.

Lisabon_7896

Uskačemo u metro i vozimo se do centra. Obilazimo još par trgova i odlučujemo da obidjemo i Elevador de Santa Justa.
Brrrr…. visoko je ! Dok Dejan ide neustrašivo do vrha, ja ga čekam u žicom ogradjenom prostoru, pokušavajući da skrenem misli fotografišući …

Lisabon_6177

A da je pogled lep, lep je. Na gornjoj foto vidi se Placa dos Restauradores, a na donjoj Arco da Rua Augusta. Plavetnilo na drugoj fotografiji nije more, već reka Tejo (čita se kao Težo).

Lisabon_6178

U povratku ka hotelu idemo ponovo nekim cik cak putanjama u želji da obidjemo što više iako smo ponovo umorni. Fasade, prizori, ljudi … sve bih fotografisala !

Lisabon_6163

Ulazimo u par radnji, a onda i u H&M da potražimo pantalone za ovo vreme. Dok čekam Dejana ispred svlačionice vidim ljude kako ulaze i izlaze sa naramcima garderobe. Prisetim se svih skupih radnji od juče i sa aerodroma, i shvatam koliko je ovo za njih jeftina radnja…

Lisabon_6162

U jednom trenutku prepoznajem ćošak od juče, od kojeg jedna ulica ide dole, a druga gore. Ovo je po meni, još jedna odlika Lisabona, barem dela Bairro Alto.

Lisabon_6181

Na kraju dana idemo u hotel da prebacimo fotke na laptop … 🙂

Svratite i do Dejanovog bloga, i pogledajte njegov pogled na naš put, u postovima Letenje i Lisabonske žive ulice !

Vrlo brzo, treći dan i još fotografija!

Lisabon_7830

Lisabon, 1. dan, put i prvi utisci

Jeste, bili smo u Lisabonu početkom maja ove godine… ali zašto odmah nisam pisala o tome?
Kada smo se vratili, dočekale su nas loše vesti, o poplavama. Zato nismo hteli ništa da pišemo o našem putu. I tako, dan za danom, sutra ću, sutra… dodjosmo do danas.

No, da krenemo!
Kada smo mi išli, morali smo da presedamo u Minhenu, što je značio da smo morali da se probudimo u 3 sata po ponoći da bismo sve stigli. Sada vidim da ima direktnih letova, i iako cena nije nešto znatno niža, sigurno ćete uštedeti par sati.

Munich landscape

Prvi put presedamo u Minhenu, ali smo se ipak lepo snašli kroz aerodrom. Moj prvi šok je da u radnjama sa stampom nema NIJEDNOG časopisa o pletenju … a drugi koliko su radnje skupe. Hermes kaiš koji košta 555 eura … D. se šalio pitanjem da li se taj kaiš skida na kontroli pre i posle leta …

I da, nemojte da se zafrkavate, nego pojednostavite sve, znači nema flašica sa vodom, morate da skinete kaiš, mindjuše, ako imate metal u cipelama, sve sa šnalama… Ako imate laptop, izvucite ga van tašne, ako i fotoaparat. Ja sam bila zamoljena i da ga uključim, pa su proverali i sadržaj aprata i objektiva. Ne čudim se, ne pitam, samo daj da prodjemo.

Leteli smo preko Lufthanse, tako da je let bio prijatan, sve sa doručkom, ručkom, a mi smo poželeli sebi lep put uz belo vino. Malo smo i prispali, a onda se probudili tačno na vreme da vidimo Atlantik !!! I Lisabon !!!

above Lisboa

Elem, kad smo već stigli u Lisabon, odvukli smo torbe do taxi stanice, jer nam je ovo preporučeno. Medjutim, red je toliko OGROMAN, da je naša slobodna procena bila da ne bismo došli na red za 2 sata … Te smo potražili metro. Kupovina karata je poprilično jednostavna, a mi smo imali sreću da pročitamo sve i kupimo ih pre navale sa novog leta … Sistem je sličan kao i u drugim gradovima – automat u koji ubacite novac, a on vam izbaci karticu. Pod firmom Carris su većina autobusa, tramvaja i metro, te proučite njihov sajt. Preporučila bih njihovu VIVA kartu, sa kojom vas jedna vožnja košta oko 2.3 eura. Jedna karta za jednu osobu, barem je to sve tada važilo 🙂 Nama se nikako nije isplatilo da uzmemo karticu sa kojima imamo popuste na muzeje i neke trte mrte stvari.

I tako, vrlo brzo stigosmo na našu stanicu, odvukosmo torbe do hotela i shvatismo da je na lepom mestu. Ajmo odmah u šetnju, jašta. Gde, pa nizbrdo. Dan, prelep, sunčan, plavo nebo sa pokojim oblakom … još je i jedan od prvih vizura bio Trg Marka Pombala… sa sve palmama !!!

Nastavili smo duž Avenida da Liberdade, oduševljeni prostranošću, popločanjem… stigosmo do centra, pomalo iznenadjeni velikom količinom turista. Spustismo se glavnom džadom, kroz Baixu… i tu nastade prva foto 🙂

Lisabon_6026 net

Tu negde čujemo i naš jezik, dve devojke u neon dugim suknjama jedu sladoled iz čašice 🙂
Ubrzo, osećamo prvi umor… pomalo je vruće, ne znamo gde ćemo sledeće. Dodjavola, ima li ovde igde ijednog hlada, ijedne klupe?

Lisabon_6028 net

Sedamo na prvi stepenik, i listamo vodič. Hajde onda da prošetamo malo na tu stranu…

Lisabon_6029 net

I onda smo se prvi put susreli sa pravim strminama Lisabona – uzbrdo i uzbrdo, stepenicama, ulicom, pa još stepenica…

Lisabon_6036 net

Tek negde tu postali smo svesni fasada sa pločicama. Bljeskaju na zalazećem suncu, izazivaju da pogodite da li ste već negde videli slične.

Lisabon_6047 net

Lisabon_6038 net

Stižemo do mesta koje nam je preporučeno da sednemo, blizu crkve Largo di Chiafo.

Lisabon_6045 net

Turisti, turisti … pa i mo smo 🙂

Lisabon_6044 net

Lisabon_6046 net

Svidi nam se i izbor kolača, te naručujemo nešto testasto, hrskavo, sa jagodama. Ovo je moralo da ide na Instagram 🙂

first delicious

– I čašu vode.
– Molim ?
– Donesite nam i po čašu vode, obične.
– Hmpf ….

Izgleda da u Lisabonu nije običaj da vam serviraju času vode uz slatko, utvrdili smo i posle … 🙂

Nastavljamo šetnju, i vidimo Elevador da Bica – fantastičnu strukturu koja izbija niotkuda. Pogledaćemo je detaljnije neki drugi dan, odozgo 🙂

Lisabon_6048 net

Da polako idemo ka hotelu? Jer… ipak smo ustali u 3 ujutru! Nailazmo na još jednu znamenitost – konobare koji stoje ispred restorana, držeći jelovnike u rukama, pozivajući vas unutra. Poneki su agresivniji, poneki ok, pa se sa njima i popriča ponešto.

Za kraj dana, kao poručeno, naišli smo na ogledalo i srećni nastavili tradiciju zajedničkog slikanja. Dobar autostoper uvek zna gde mu je peškir, je l tako (u ovom slučaju marama)… 🙂

Lisabon - we, mirror

priprema vencanja iz mog ugla

Kako je prošlo već tri meseca od našeg venčanja, mislim da mogu hladne glave da sagledam sve, i pružim vam neke osnovne informacije i savete oko organizacije samog dogadjaja. Ove godine ima baš dosta venčanja medju našim poznanicima, ili smo to tek sad počeli da primećujemo… Zato se nadam da će ovaj tekst pomoći onima koji planiraju manje venčanje, bez venčanja u crkvi. Uskoro slede i postovi o samom venčanju, gde će biti i slika i reči 🙂

Udahnite duboko, pa da krenemo.

Da li venčanje ili svadba?
Odlučite sami. Ni ja sama ne znam da li pravilno pravim razliku.

Zakazivanje venčanja:
Otiđite u Opštinu, potražite matičara za venčanja… Mi smo bili 2 meseca pre datuma, sa željom da imamo venčanje u aprilu ili maju. Matičarka je bila ljubazna i vesela, ali je izrazila sumnju da ćemo naći termin, jer se venčanja van Opštine održavaju samo vikendom, a i sezona se baš zahuktava. Nekako smo se složili za 27. april u 17h. Želeli smo da matičar dodje na mesto koje mi odredimo, i za to smo bili spremni da platimo veću sumu.
Oboje ste dužni i da dodjete nekoliko dana pred venčanje (dan će vam odrediti i matičar), kada ćete dati podatke, izjasniti se o prezimenu i ostalom, i potpisati, kako bi vam oni sačinili venčani list unapred i dali na samom venčanju. Sjajno, zar ne 🙂

 photo GST_5769.jpg

Matičarka nam je skrenula pažnju i da moramo naći prostor na Opštini gde smo rezervisali matičara. Time je i naša potraga dobrano sužena, ali nam je stavljeno do znanja da požurimo.
Sve u svemu, otiđite u Opštinu pet meseci ranije :), ili prvo pronadjite prostor, pa onda Opštinu i matičara.

Fianansije:
Dobro se preračunajte, i činite to više puta. Dobro razgraničite šta ko plaća, nije sramota.
Naš stav je bio da želimo manje venčanje. Da ne treba potrošiti mnooogo novca na proslavu koja tako kratko traje – mi smo planirali 5 sati. Dodatno, kako ni mi nismo bogataši kao ni vi:), nas i posle venčanja čekaju mnogi meseci i godine preračunavanja.
Odredili smo šta je najbitnije, šta manje bitno, a šta nije uopšte. Ako bismo naišli da nam se neka stavka baš dopada, a traži malo više novca, odmah bi se ukazala i neka stavka na kojoj smo uštedeli.

Broj osoba:
Prvo, odlučiti da li proslaviti venčanje sa nekoliko rodjaka i bližih prijatelja, pa napraviti žurku za širi broj ljudi nedelju ili dve posle venčanja. Ili otići negde, blizu ili daleko, sa par prijatelja kao kumovima, ili naći nekog u tom mestu … i iznenaditi sve po povratku :). Ovo može da bude baš lepo i ekonomski isplativo.
Pozivnice uradite što pre, ako možete i dva meseca pre venčanja. Jer, ispostaviće se da neki ljudi u zadnjem trenutku odustanu. Ako vam je bitan broj zvanica, tj. ako plaćate po gostu, ovo može biti problem, pa ga imajte u vidu. Mi smo naše pozivnice, kao i kasnije zahvalnice, naručili iz agencije Ludi kamen, a i mi i gosti bili su zadovoljni. Svakako je mnogo zabavnije ako na venčanju ima i dece – verujte mi, uneće vam mnogo radosti.
Mi smo se negde mesec dana pre večanja odlučili da napravimo venčanje sa rodjacima i prijateljima. Žurku ćemo praviti za …. šest meseci braka, recimo 🙂

Odabir mesta:
Najveća briga i panika. Pošto smo imali relativno malo gostiju – oko 40, muku smo namučili da nadjemo prostor. Uglavnom su prostori planirani da prime veći broj zvanica, pa vlasnici nisu baš bili raspoloženi da nam izađu u susret. Obišli smo većinu poznatih hotela koji se iole bave venčanjem, preračunavali ponude. Odbacili smo one koje su bili ravnodušni ili su kasnije otkrivali dodatne troškove. Ili nisu organizovali skoro ništa osim prostora, što znači da bismo mi morali sve ostalo.

Na kraju smo se odlučili za Hotel Falkensteiner na Novom Beogradu. Zato što su bili sjajni i uslužni. Nudili su ono što smo hteli, a dobili smo mnogo više – lepu i pristojnu hranu, smeštaj posle venčanja. Dobili smo preeeeelepu veeeeliku sobu na osmom spratu, u koju smo mogli da udjemo i ranije, te su me tu udesili i frizer i šminkerka 🙂 Sala je bila prelepa i sama, a dodatno su je dekorisali.

 photo GST_5608.jpg

Nemam dovoljno lepih reči da kažem za ljude koji su se potrudili i pre i u toku venčanja da sve protekne kako treba! A nisu nas ni uslovljavali sa fotografom… već su nam čak dali i da se fotografišemo na krovu (uz pomalo vriske, naravno 🙂 ).

 photo GST_5942.jpg

Fotografije:
Neki hoteli/restorani mogu da vas uslove da iznajmite njihovog fotografa. Ukoliko ovo ne želite, razgovarajte, moguće je da će popustiti. Ako želite, tražite da se nadjete sa njim, ili barem vidite njegov portfolio… ili danas sasvim prihvatljivu Facebook stranu.
Naša sreća je bila u tome što se mnogo zvanica već dugo bavi fotografijom, a i sam kum je profesionalni fotograf. Dali smo slobodu svima da fotografišu kad god, a neke od najboljih fotki napravila su deca :).

 photo IMG_7630.jpg

Imajte u vidu i mogućnost video snimanja. Dejan je pre venčanja postavio fotoaparat na stativ i započeo snimanje taman kad sam ušla sa ocem u salu, tako da imamo snimljen i taj ceo ceremonijal 🙂

 photo GST_5673.jpg

Fotografija nikad dosta… zato dajte svima fotoaparat i podstaknite ih, a razmislite i o fotografisanju dan pre venčanja, ili posle. Neki parovi vole da i dan pre obuku venčanicu i odelo i tako se fotografišu… Mi smo imali u vidu svakodnevnu varijantu, ali su nam kišni vikendi pokvarili planove. Pretražite internet – sada i kod nas ima mnogo mladih fotografa koji rade moderno, romantično, sa lepim hvatanjem nestandarnih trenutaka ovog dogadjaja.

Venčanica i odelo:
Ovo je bilo pomalo teško … Šetala sam po salonima, bila i na sajmu venčanja, ali sam nesrećno bauljala kroz sve njih… Pitala sa kratku venčanicu, ali sam dobijala svakakva reagovanja, čak i ružna i podsmevajuća. Etikete su prikazivale nekoliko nula, od kojih mi se zavrtelo u glavi. Ipak, utešno je bilo da ima i većih veličina baš dosta.
Kasnije mi je mnogo toga bilo jasnije – kada sam shvatila da u Piramidi čitav sprat vrvi od istih nula, a ispred objekta nema ni cele ploče, već mnogo blata…
Na kraju sam ipak našla kratku venčanicu, baš kao što sam i htela, u istoj Piramidi, na iznajmljivanje, za 150 eura. Mislim da sam baš dobro prošla. Dodatno sam je obogatila žiponom koji sam nasledila od tetke i obožavala da nosim kao dete 🙂

 photo IMG_9784.jpg

Dodatno sam kupila baš lepe i svetle čarape, napravila par ukrasa za kosu, par kupila. Cipele su iste sa bratovljeve svadbe :), te sam tako lepo upala u onaj kliše, nešto novo i nešto staro … Ako kupujete nove cipele, ne zaboravite da ih malo razgazite pre venčanja, jer ćete ipak dosta vremena provesti stojeći.

Odelo je nešto drugačija priča – mesec dana pre otišli smo u Piramidu, gde smo se oboje oduševili brojem prodavnica i kvalitetom ponude. Brojeva ima i za naše velike momke, a prepravke pantalona rade se u par lokala dalje. U istoj radnji upariće vam i košulju, kravatu, leptir mašnu.

Burme:
Uh, ova stavka oduzela nam je mnogo vremena i razmišljanja.
Prvo odlučite da li želite da nosite burme posle venčanja ili ne.
Ako ne želite, raspitajte se o srebrnim burmama, koje su jeftinije.
Mi smo se odlučili za burme od belog zlata, i kupili smo ih u zlatari Zaks. Dugo smo većali, dolazili više puta … ali mislim da je to sasvim normalno. Ipak ćemo je dugo nositi, ne možemo tek tako da odlučimo.

 photo GST_5729.jpg

Dodatno, svekar i svekrva su odlučili da pored toga što će platiti venčanicu, plate i nakit. Sjajno 🙂 Odlučila sam se za lepu ogrlicu sa rozim kamenčićima i srebrne mindjuše u pravougaonom obliku.

Bidermajer:
Sigurna sam da imate najbolju kumu na svetu, kao i ja, i da ćete napraviti sjajan bidermajer! (kao i organizovati sjajno-puno-pozitivne-energije devojačko veče! 🙂 )
Raspitajte se, mi smo u cenu bidermajera dobili i cvet za mladoženju i cvet oko ruke za kumu.
Moj bidermajer bio je veseo, svež i dovoljno lagan da se baci, a ne ozledi nikog 🙂
Svekar i svekrva obezbedili su nam i divan, svež ruzmarin, koji sam obogatila ponponima malog prečnika i zakačila za klipse sa iglicama.

 photo IMG_5721.jpg

Frizura i šminka:
Ako do sada niste koristili ovakve usluge, kao ja, i nemate pojma odakle da krente, pitajte one koji znaju 🙂 Ja sam tako pitala Milenu i lako došla i do sjajne Verice, kod koje sam ubrzo otišla na probnu šminku i oduševila se i njenom ličnošču i načinom rada!

 photo IMG_5794.jpg

Do frizera sam došla istim putem i došla do Veselina iz salona u Dobračinoj ulici, koji je bio spremna da učini sve da ja budem srećna mlada! 🙂 Oboje su pristali da dodju u hotel, par sati pre venčanja i tamo me upakuju 🙂
Par dana pre rezervisala sam i manikir, i klasično lakiranje noktiju.

Muzika:
Kao što je moja snaja primetila, bez dobre muzike nema ni dobre proslave. Stvarno ne znam šta bih radila da je bio neki drugi tip muzike, verovatno nesrećno sedela celo vreme. Ovako mi je pola venčanja proletelo uz igru 🙂 Levo je najbolja kuma 🙂

 photo GST_6250.jpg

I ovde sam se obratila za pomoć osobi od poverenja (ovoj zgodnojo plavuši desno 🙂 ), koja mi je odmah predložila Superstars. Ubrzo smo se dopisivali mailom sa njima, lepo dogovarali, a onda i videli i dogovorili detalje. Njihova je praksa da pošalju spisak numera (koji je sjajan), a mladenci mogu onda da odaberu i uzvrate spisak. Vodite računa i o tome: koliko traje venčanje, i koliko numera može da se odsvira, koliko će bend imati pauza, obezbediti im hranu i piće… I naravno, odabrati numeru za prvi ples i momenat kada se unese torta ! 🙂

Torta:
Moguće je da hotel/restoran ima u ponudi i svadbenu tortu.
Mi smo se odlučili za Tiruriru torte, jer smo naišli na razumevanje, spremnost da se ispune naše želje, da nam se u svakom pogledu izadje u susret. Gomila slika na njihovom Facebook nalogu doprinela je odlučivanju i formiranju naše želje. O ukusu smo odlučili nakon što su bili ljubazni da nama, kao i mnogim drugim mladencima, donesu paket sa 6 komada – ukusa. Sve su bile lepog, domaćeg ukusa, a i znala sam da ću biti toliko uzbudjena da neću ukus ni osetiti, te sam paket podelila sa familijom 🙂

 photo GST_6044.jpg

Uz ovo i napomena da se raspitate i da li proizvodjač ima sertifikat, i zbog vaše sigurnosti, a verovatno će vam tražiti i hotel.

Veliki savet na kraju:
Ne zaboraviti zašto se venčavate.
I dopustite drugima da vam pomognu.

Da li bih ponovo isto uradila?
O da … pregledala sam ponovo slike pre neki dan, i smejala se, gledajući sve te mile ljude … i rekla sam mom čoveku „ja bih opet!!“ 🙂

tragovima drevne prošlosti

… je jednodnevna tura agencije Travellino.
A mi smo bili prošle subote 🙂
Putuje se autobusom, i to ceo dan, što je možda jedina loša stvar svega. Ali sve što se obiđe zaista ima smisao one rečenice „upoznaj svoju zemlju da bi je više voleo“, ili po mom mišljenju, razumeo.

Prva stanica bila je Smederevo, taj grad koji sam često pominjala u rečenici „Sramota, bila sam preko okeana, u Kanadi, a nisam bila tu, u komšiluku, u Smederevu!!“.

 photo IMG_6829-net.jpg

Međutim, sam grad nismo obišli, već smo prošli kroz njega i došli do Tvrđave, tako da još štošta ostaje za sledeći put :). Nisam očekivala da Tvrđava bude tako velika – zapravo veliki jednoprostor. Obišli smo i Mali Grad, utvrdjeni zamak unutar Tvrđave. Najznačajniji deo su bifore, u svoje vreme zastakljene venecijanskim staklom. Mene su ipak oduševili tragovi – udubljenja za grede koje su podržavale još dva nivoa. Pomalo užasava podatak da tehnožurke drmaju ovaj prostor svako malo …

 photo IMG_6837-net.jpg

Veliku Tvrđavu su u vreme našeg boravka najviše koristili sportisti. Dok smo čekali da autobus krene, u daljini smo videli kako veća grupa biciklista prolazi kroz raskrsnicu… pa još biciklista, i još! Pomislim, možda i u Smederevu imaju Kritičnu masu, a nije li danas Dan bez automobila, ili tako nešto … Kad kasnije, na Facebooku vidim da nam je vrsni biciklista Duca bio u toj družini 🙂

 photo IMG_6817-net.jpg

Sledeća stanica – Viminacium! Ali pre toga prošli smo pored postrojenja i kopova Kostolac, čija me je veličina stvarno ostavila bez reči! Morala sam da Instagramišem!

Da postrojenja Kostolac nisu pokrenuta, možda Viminacium nikada ne bi ni bio otkopan… A opet, mnogo toga uništeno je samom izgradnjom. Nadajmo se da će ubuduće biti pažljiviji, kao što su nedavno otkrili i kostur mamuta. I baš zbog njega i otvaranja izložbe u ponedeljak, nije radila Rimska kuća, što nas je baš oneraspoložilo, pogotovo što smo platili punu cenu ulaznice… No, videli smo prelepu Arenu, rekonstrukciju. Drvo je već počelo da poprima prelepu sivu boju…

 photo IMG_6851-net.jpg

Svašta ima da se vidi, mnooooogo toga još nije otkopano, ali neću sve da vam kažem da imate zašta da idete :).

 photo IMG_6854-net.jpg

Pomalo ošamućeni od toplote i utisaka, ukrcali smo se u autobus, a iskrcali u blizini Tvrdjave Ram. Iskrena da budem, možda sam jednom ili dva puta čula za ovu tvrdjavu. Nije velika, ali je na divnom mestu, gde je Dunav poprilično širok, kao more. Održavanje i renoviranje ove tvrdjave odnedavno je preuzela jedna turska organizacija … Ima tu mnogo istorije, pa to i nije čudno.

 photo IMG_6866-net.jpg

Već gladni i pomalo umorni, obradovali smo se vesti da idemo na pauzu na Srebrno jezero. I zaista je bilo lepo, naročito što smo se prvo dobrano najeli ćevapa, pomfrita i salate, i neizostavno dopunili pivom. Onda smo krenuli u šetnju pored obale, gde se redjaju kafići i tezge sa jedne, a jezero sa druge strane, a izmedju trče deca u kupaćim kostimima :). Podseća na našu Adu, ali je mnogo manje i prijatnije. Naročito uz sladoled 🙂

A onda smo se uputili do Golubačkog grada! Priznajem da sam bila pomalo uzbuđena, a istovremeno se podsećala kada sam prvi put pretraživala internet na tu temu, u isto vreme opčinjena epskom fantastikom koju sam gutala… I zaista me nije razočarao!

 photo IMG_6909-net.jpg

Ostavimo po strani probijene kapije, put koji prolazi kroz njih, plan koji postoji da se saobraćajnica izmesti, pare obezbeđene, a ni traga radovima … Ali opet ne mogu, jer nismo mogli da se penjemo u gornji deo grada, do Citadele, zbog rastinja i nesigurnih stepenica. Jer smo svaki čas morali da se pazimo od vozila koji prolaze.

 photo IMG_6912-net.jpg

Kule su impozantne, prelepe, elegantne… Mistika je tu negde, jer je gornji grad nedostupan kao što sam već rekla, a donji pod vodom – dostupan samo kad su velike suše… I sad kada posmatram slike, naglas komentarišem kako mi te kule izgledaju kao neka poezija.

 photo IMG_6929-net.jpg

I to je bilo dosta za jedan dan! Zaista lepa tura, a i vodič i vozač bili su sjajni! Preporučujem, bilo u ovom aranžmanu, nekom drugom, ili sopstvenom. Ili ste već bili?
Mi ćemo svakako ići nanovo, možda sledeće godine, da vidimo i tog mamuta!
(onog Kikindskog već jesmo 🙂 )

предавање „плетење некад и сад“

Пре неког времена Наташа ме је питала да ли сам вољна да сарађујем са људима из „Млади за туризам„. Зашто да не 🙂 После мало договарања, ето мене јуче у просторијама „Yuta„, да одржим предавање са темом „плетење некад и сад“, у оквиру радионице „МАРТ – Месец оживљавања српског села“. Зато и није чудно што пишем ћирилицом, зар не?

У првом делу причала сам о мом искуству у плетењу, свих ових година. Поставила сам и себи и присутнима пар питања, а волела бих и да ви оставите своје мишљеље у коментарима.

predavanje i radionica 4

Као што знамо, плетење некад није било хоби, већ обавеза. Није било много могућности за куповину одеће, нарочито за децу. То је уједно била прилика да се помогне, размени, а тако и дружи. Једном сам на ТВ-у видела две жене из Војводине, како кувају заједно. То је био прави пример усклађености и преплета без договора, као неки балет.

predavanje i radionica 2

Ми знамо да има много плетиља. Али већина људи и није нас свесна, изненаде се кад виде чиме се бавимо. Зашто је то тако? Не појављујемо се у јавности, нема нас на телевизији, и то је ок… Да ли уопште желимо да људи знају за нас? Верујем да ипак већина плетиља жели да плете у свом дому, без велике помпе. 

Интернет нас је додатно повезао, а могућности учења кроз мрежу су огромне, као и у другим сферама. Facebook групе данас имају хиљаде чланова, Плетење 3297, а наша група Заплет и 603 ! (а како ово пишем, сигурно има 5 нових чланова). Понекад организујемо скупове, па се и упознамо, помало смо и путовале заједно. Нема правила, ту има студената, пензионера, инжењера, домаћица, високих, плавокосих, и свих других особина.

predavanje i radionica 5

Немам лоша искуства када плетем у јавности, или причам људима шта радим. Углавном је ту изненађење, па и доста интересовања. Друге плетиље су чуле лоше мишљење о њиховом раду, да је то за бабе, да је сељачки, да је узалудно кад могу то да купе јефтиније … Да ли је то лицемерно, ако се потенцира да треба да чувамо нашу традицију? Шта је наша традиција?

На екрану су се приказивале фотографије наших скупова, а онда сам показала неке моје радове, причајући и о важности презентације и фотографије. Ипак, ту нема радова који су инспирисани или урађени по традиционалним мотивима, па ни џемпер који сам носила није тако направљен. Шта су уопште наши традиционални мотиви у плетењу и могу ли се искористити?

predavanje i radionica 3

Да се вратимо поново назад … некада су жене плеле од вуне која је произведена у њиховом или оближњем селу. Прало се и прело у њиховим рукама, а онда и плело или ткало. Данас ипак, већину понуде у Србији чини турско предиво. Зашто је то тако? Зашто се у Србији вуна баца или спаљује? Да ли је та вуна сувише груба, за нас који смо данас навикнути на меко и миришљаво? Како сачувати ту традицију? Да ли се традиција чува строго, без икакве промене?

Примери из САД говоре да су они ипак боље то успели да ураде од нас. Одржавају и даље традиционалне предионице, фарме и начин производње. Додатно, увек чујемо да се радови више цене у иностранству. Многи наши људи нашли су прилику да продају у страним земљама, и имају позитивно искуство. Зашто је то тако? Да ли је наша куповна моћ лоша, или нема интересовања?

predavanje i radionica 1

Да забележи цео догађај потрудио се Ленсфлер, хвала му на томе!
Е, а онда смо мало сели заједно, плели, правили прве кораке! Девојке су за кратко време успеле да савладају основни бод, заврше плетиво и понесу кући као мали сувенир.

predavanje i radionica 6

predavanje i radionica 7

Лепо и занимљиво искуство, и за мене и за присутне. Надам се да ћемо наставити сарадњу, а ви погледајте шта још лепо организују на њиховом сајту или групи.