kurirske sluzbe

Kad cujem „kurirske sluzbe“ zapravo prvo pomislim na partizanske akcije… Ali ovde zelim sa vama da podelim iskustvo sa „brzom postom“ od pre nekoliko dana. Pazite, ovaj tekst moze da vas iznervira.

VS.

Trebalo je da posaljem paket u Leskovac, i da stigne do 1. decembra. Lepo sam planirala unapred i zvala pre tog datuma AKSexpress. Ovu firmu zahtevao je primalac.

Prvog dana zvanje je bilo poprilicno bezuspesno – iako na sajtu imaju nekoliko telefona, ni na jedan se niko nije javljao. Negde oko 15:15 sam ipak dobila vezu, dala adresu i sve… Ali kad sam pitala kada ce kurir doci, rekose mi da je sada vec kasno, i da kuriri dolaze do 15h.
– Dobro, jel moze da dodje sutra?
– Moze.
– U koje vreme da ga ocekujem?
– Izmedju 10 i 13h. Pozvace vas on kad bude u blizini!

Sutradan, kurir se ipak nije pojavio. Nije ni zvao. Oko 14h sam ponovo zvala telefonom, opet bezuspesno. Onda sam pozvala njihovu centralu u Sapcu. I tu je trebalo malo vremena.
Ipak, uspela sam da im se pozalim, da ponovo dam adresu i telefon.
– Sa’cu ja da pozovem kurira da vidim sta se desava! – dobila sam uverenje.
– Ok, ali da li to znaci da ce doci danas?
– A pa ne znam, znate… videcemo.
– Ali meni je HITNO da taj paket stigne sutra, razumete?
– Da da…

Treceg dana, ponovo nista. Vec sam iznervirana time sto sam prethodnog dana izgubila vreme – ipak, kad rezervisete vreme da budete kod kuce i cekate nekog, a on se ne javi, em je bezobrazno, em neodgovorno, em izgubljeno vreme na neki nacin.

Da ne pominjem vreme telefoniranja, impulse, i moje nerve.

Ponovo zovem AKS, ponovo imam problema da ih dobijem.
Kad ipak dobijem vezu, oni me teraju da ponovo dam adresu. Savladjujem instinkt da se inatim i kazem „E, necu, trt!“, te je dajem…. dobijam uverenja da ce kurir doci.

Petanestak minuta kasnije shvatam da sam poprilicna budalica… Jel ja hocu da isterujem pravdu ili hocu da se posao obavi?

Pronalazim PostExpress na netu (jer sa njima saradjum godinama), i dobijam vezu odmah.
– Da li ce kurir moci danas da dodje?
– Da, da, kuriri dolaze do 19h.
– Super, hvala!

Kroz 20 minuta!
Da, 20 minuta! – kurir iz PostExpressa zvoni na vrata!
Nije zgodan momak iz reklame, ali je ipak ok :)
Posao se brzo zavrsava, te ja dobijam pravu inspiraciju za blog post.

Paket je lepo stigao, sto je najvaznije.

kakva su vasa iskustva?

promena dokumenata posle udaje

Prvo da razjasnimo, udajete se … ok :)
Drugo, menjate prezime ili zadržavate?
Ako zadržavate devojačko prezime, smanjićete troškove posle udaje, ali kakve to probleme može da izazove kasnije … još ne znam.

 photo IMG_9988.jpg

Odlučila sam da prihvatim muževljevo prezime, računajući da će tako biti shvatljivije, lakše, jednostavnije. I pomalo sam tradicionalna po tom pitanju. I ne sećam se da je iko pročitao moje prezime kako treba, stalno dodajući ili oduzimajući slova. Stalno sam govorila da moram da se udam da bih ga promenila, i eto, desilo se i to :).
Prvo sam pogledala sajt MUPa Srbije. Tu možete saznate cene, kao i način zakazivanja. Ipak, sve podatke proverite u vašoj stanici policije. Mnoge imaju mogućnost da kupite već popunjene uplatnice, što ćete platiti oko 60din, samo ostaje da upišete vaše podatke.

A onda sam krenula u menjanje dokumenata.
Prvo, lična karta. Pošto će vas ponovo slikati, udesite se… ne preterujte, svakako ćete ispasti čudno.
Potrebno je da popunite zahtev (nazovite roditelje da ih pitate za matične brojeve…), uplatite 1154 din, na dve uplatnice. Ako ste zakazali, super. Tražiće vam staru ličnu kartu, venčani list (samo na uvid), a ako menjate i adresu, potrebno je da sa vama dodje vlasnik stana sa dokazom da je vlasnik. Skeniraće vam prstiće, uslikati vas, i reći kada da dodjete. U MUPu Novi Beograd, kada podižete dokumenta, čekate da teta izađe i pokupi vaša dokumenta, pa vas posle prozovu. Budite fer i predajte po redu kao što ste i došli.

Zatim, vozačka dozvola. Moja je bila „stara“, pa bih je svakako promenila.
Ukoliko ste menjali adresu, i imate je već u ličnoj karti, morate da idete u MUP opštine po toj adresi. Proces je isti, 3 uplatnice, 1566 din. Obratite pažnju da na uplatnici za Republičku administrativnu taksu upisujete šifru po opštini. Na šalteru će vam dati papir sa kojim možete da vozite narednih 10 dana, dok vam ne naprave novu vozačku dozvolu.
Kad je dobijete, poredjajte ih sve lepo u novčanik – lična karta, vozačka i saobraćajna dozvola. Još vam samo zdravstvena knjižica viri van tog gabarite, a pomalo i iz novčanika !!

Na kraju, pasoš.
Treba vam potpuno novi.
Pošto već imate novu ličnu kartu sve je mnogo lakše. Otiđite u stanicu policije po vašoj opštini, platite 3600 din. Ako ste zakazali, odlično. Mene su čak pozvali 15 min ranije. Predajte uplatnice, ličnu kartu i stari pasoš da ga probuše. Dodjite kroz 5 dana (ili koliko vam službenik kaže) i podignite nov pasoš. U njemu će se naći novi podaci i slika iz nove lične karte. Ponesite i stari pasoš da ga probuše još jednom.

Sve u svemu, oko 6000din. Hm, da li da se prisetim i da smo dali skoro 2000 din na dokumenta pre venčanja, da bismo ga zakazali?
Koliko brzo morate sve ovo da uradite? Zvanično, 15 dana. Ali kada sam pozvala telefonom, rečeno mi je „Maaaaa, opušteno, mesec dana, putujte, uživajte, pa kad se vratite dodji da promeniš sve…“.
Pasoš možete još da koristite, naročito na svadbenom putu, bitno je da prezime u pasošu i na karti/rezervaciji bude isto.

Šta još?
Zdravstvena knjižica, radna knjižica – ovo rešavate na mestu na kom inače sredjujete ova dokumenta, zavisno da li ste zaposleni ili ne, da li se osiguravate sami ili preko nekog drugog. Možda pomogne i sajt RFZO.
Računi u banci – ovo nije trajalo dugo, osim čekanja u redu. Samo ponesite ličnu kartu i neku karticu iz te banke.
BusPlus karticu nema potrebe da menjate zbog prezimena. Kada je produžavate, ponesite obavezno venčani list, a sledeći put možete nositi i kopiju.

Obavestite i kompanije u kojima plaćate privatno osiguranje ili penziju. Kao i vašeg operatera mobilne telefonije.
Javnite se i svim servisima koji vam redovno šalju časopise i brošure o promeni prezimena i adrese.
Gde ste ono još ostavili svoje ime i adresu ….

Celo vreme nemojte da zaboravite ipak, zašto ste se udali :)
Mislim, to su samo pare, a čeka vas još mnogo toga lepog. Pare su tu da vas usreće, da platite hranu i kuvate zajedno, da platite putovanje i držite se za ruke i u nekom drugom gradu. I da kupite iste majice.

I slobodno se smejte sami sebi kada vas u radnji oslove sa „gospodjo“…

priprema vencanja iz mog ugla

Kako je prošlo već tri meseca od našeg venčanja, mislim da mogu hladne glave da sagledam sve, i pružim vam neke osnovne informacije i savete oko organizacije samog dogadjaja. Ove godine ima baš dosta venčanja medju našim poznanicima, ili smo to tek sad počeli da primećujemo… Zato se nadam da će ovaj tekst pomoći onima koji planiraju manje venčanje, bez venčanja u crkvi. Uskoro slede i postovi o samom venčanju, gde će biti i slika i reči :)

Udahnite duboko, pa da krenemo.

Da li venčanje ili svadba?
Odlučite sami. Ni ja sama ne znam da li pravilno pravim razliku.

Zakazivanje venčanja:
Otiđite u Opštinu, potražite matičara za venčanja… Mi smo bili 2 meseca pre datuma, sa željom da imamo venčanje u aprilu ili maju. Matičarka je bila ljubazna i vesela, ali je izrazila sumnju da ćemo naći termin, jer se venčanja van Opštine održavaju samo vikendom, a i sezona se baš zahuktava. Nekako smo se složili za 27. april u 17h. Želeli smo da matičar dodje na mesto koje mi odredimo, i za to smo bili spremni da platimo veću sumu.
Oboje ste dužni i da dodjete nekoliko dana pred venčanje (dan će vam odrediti i matičar), kada ćete dati podatke, izjasniti se o prezimenu i ostalom, i potpisati, kako bi vam oni sačinili venčani list unapred i dali na samom venčanju. Sjajno, zar ne :)

 photo GST_5769.jpg

Matičarka nam je skrenula pažnju i da moramo naći prostor na Opštini gde smo rezervisali matičara. Time je i naša potraga dobrano sužena, ali nam je stavljeno do znanja da požurimo.
Sve u svemu, otiđite u Opštinu pet meseci ranije :), ili prvo pronadjite prostor, pa onda Opštinu i matičara.

Fianansije:
Dobro se preračunajte, i činite to više puta. Dobro razgraničite šta ko plaća, nije sramota.
Naš stav je bio da želimo manje venčanje. Da ne treba potrošiti mnooogo novca na proslavu koja tako kratko traje – mi smo planirali 5 sati. Dodatno, kako ni mi nismo bogataši kao ni vi:), nas i posle venčanja čekaju mnogi meseci i godine preračunavanja.
Odredili smo šta je najbitnije, šta manje bitno, a šta nije uopšte. Ako bismo naišli da nam se neka stavka baš dopada, a traži malo više novca, odmah bi se ukazala i neka stavka na kojoj smo uštedeli.

Broj osoba:
Prvo, odlučiti da li proslaviti venčanje sa nekoliko rodjaka i bližih prijatelja, pa napraviti žurku za širi broj ljudi nedelju ili dve posle venčanja. Ili otići negde, blizu ili daleko, sa par prijatelja kao kumovima, ili naći nekog u tom mestu … i iznenaditi sve po povratku :). Ovo može da bude baš lepo i ekonomski isplativo.
Pozivnice uradite što pre, ako možete i dva meseca pre venčanja. Jer, ispostaviće se da neki ljudi u zadnjem trenutku odustanu. Ako vam je bitan broj zvanica, tj. ako plaćate po gostu, ovo može biti problem, pa ga imajte u vidu. Mi smo naše pozivnice, kao i kasnije zahvalnice, naručili iz agencije Ludi kamen, a i mi i gosti bili su zadovoljni. Svakako je mnogo zabavnije ako na venčanju ima i dece – verujte mi, uneće vam mnogo radosti.
Mi smo se negde mesec dana pre večanja odlučili da napravimo venčanje sa rodjacima i prijateljima. Žurku ćemo praviti za …. šest meseci braka, recimo :)

Odabir mesta:
Najveća briga i panika. Pošto smo imali relativno malo gostiju – oko 40, muku smo namučili da nadjemo prostor. Uglavnom su prostori planirani da prime veći broj zvanica, pa vlasnici nisu baš bili raspoloženi da nam izađu u susret. Obišli smo većinu poznatih hotela koji se iole bave venčanjem, preračunavali ponude. Odbacili smo one koje su bili ravnodušni ili su kasnije otkrivali dodatne troškove. Ili nisu organizovali skoro ništa osim prostora, što znači da bismo mi morali sve ostalo.

Na kraju smo se odlučili za Hotel Falkensteiner na Novom Beogradu. Zato što su bili sjajni i uslužni. Nudili su ono što smo hteli, a dobili smo mnogo više – lepu i pristojnu hranu, smeštaj posle venčanja. Dobili smo preeeeelepu veeeeliku sobu na osmom spratu, u koju smo mogli da udjemo i ranije, te su me tu udesili i frizer i šminkerka :) Sala je bila prelepa i sama, a dodatno su je dekorisali.

 photo GST_5608.jpg

Nemam dovoljno lepih reči da kažem za ljude koji su se potrudili i pre i u toku venčanja da sve protekne kako treba! A nisu nas ni uslovljavali sa fotografom… već su nam čak dali i da se fotografišemo na krovu (uz pomalo vriske, naravno :) ).

 photo GST_5942.jpg

Fotografije:
Neki hoteli/restorani mogu da vas uslove da iznajmite njihovog fotografa. Ukoliko ovo ne želite, razgovarajte, moguće je da će popustiti. Ako želite, tražite da se nadjete sa njim, ili barem vidite njegov portfolio… ili danas sasvim prihvatljivu Facebook stranu.
Naša sreća je bila u tome što se mnogo zvanica već dugo bavi fotografijom, a i sam kum je profesionalni fotograf. Dali smo slobodu svima da fotografišu kad god, a neke od najboljih fotki napravila su deca :).

 photo IMG_7630.jpg

Imajte u vidu i mogućnost video snimanja. Dejan je pre venčanja postavio fotoaparat na stativ i započeo snimanje taman kad sam ušla sa ocem u salu, tako da imamo snimljen i taj ceo ceremonijal :)

 photo GST_5673.jpg

Fotografija nikad dosta… zato dajte svima fotoaparat i podstaknite ih, a razmislite i o fotografisanju dan pre venčanja, ili posle. Neki parovi vole da i dan pre obuku venčanicu i odelo i tako se fotografišu… Mi smo imali u vidu svakodnevnu varijantu, ali su nam kišni vikendi pokvarili planove. Pretražite internet – sada i kod nas ima mnogo mladih fotografa koji rade moderno, romantično, sa lepim hvatanjem nestandarnih trenutaka ovog dogadjaja.

Venčanica i odelo:
Ovo je bilo pomalo teško … Šetala sam po salonima, bila i na sajmu venčanja, ali sam nesrećno bauljala kroz sve njih… Pitala sa kratku venčanicu, ali sam dobijala svakakva reagovanja, čak i ružna i podsmevajuća. Etikete su prikazivale nekoliko nula, od kojih mi se zavrtelo u glavi. Ipak, utešno je bilo da ima i većih veličina baš dosta.
Kasnije mi je mnogo toga bilo jasnije – kada sam shvatila da u Piramidi čitav sprat vrvi od istih nula, a ispred objekta nema ni cele ploče, već mnogo blata…
Na kraju sam ipak našla kratku venčanicu, baš kao što sam i htela, u istoj Piramidi, na iznajmljivanje, za 150 eura. Mislim da sam baš dobro prošla. Dodatno sam je obogatila žiponom koji sam nasledila od tetke i obožavala da nosim kao dete :)

 photo IMG_9784.jpg

Dodatno sam kupila baš lepe i svetle čarape, napravila par ukrasa za kosu, par kupila. Cipele su iste sa bratovljeve svadbe :), te sam tako lepo upala u onaj kliše, nešto novo i nešto staro … Ako kupujete nove cipele, ne zaboravite da ih malo razgazite pre venčanja, jer ćete ipak dosta vremena provesti stojeći.

Odelo je nešto drugačija priča – mesec dana pre otišli smo u Piramidu, gde smo se oboje oduševili brojem prodavnica i kvalitetom ponude. Brojeva ima i za naše velike momke, a prepravke pantalona rade se u par lokala dalje. U istoj radnji upariće vam i košulju, kravatu, leptir mašnu.

Burme:
Uh, ova stavka oduzela nam je mnogo vremena i razmišljanja.
Prvo odlučite da li želite da nosite burme posle venčanja ili ne.
Ako ne želite, raspitajte se o srebrnim burmama, koje su jeftinije.
Mi smo se odlučili za burme od belog zlata, i kupili smo ih u zlatari Zaks. Dugo smo većali, dolazili više puta … ali mislim da je to sasvim normalno. Ipak ćemo je dugo nositi, ne možemo tek tako da odlučimo.

 photo GST_5729.jpg

Dodatno, svekar i svekrva su odlučili da pored toga što će platiti venčanicu, plate i nakit. Sjajno :) Odlučila sam se za lepu ogrlicu sa rozim kamenčićima i srebrne mindjuše u pravougaonom obliku.

Bidermajer:
Sigurna sam da imate najbolju kumu na svetu, kao i ja, i da ćete napraviti sjajan bidermajer! (kao i organizovati sjajno-puno-pozitivne-energije devojačko veče! :) )
Raspitajte se, mi smo u cenu bidermajera dobili i cvet za mladoženju i cvet oko ruke za kumu.
Moj bidermajer bio je veseo, svež i dovoljno lagan da se baci, a ne ozledi nikog :)
Svekar i svekrva obezbedili su nam i divan, svež ruzmarin, koji sam obogatila ponponima malog prečnika i zakačila za klipse sa iglicama.

 photo IMG_5721.jpg

Frizura i šminka:
Ako do sada niste koristili ovakve usluge, kao ja, i nemate pojma odakle da krente, pitajte one koji znaju :) Ja sam tako pitala Milenu i lako došla i do sjajne Verice, kod koje sam ubrzo otišla na probnu šminku i oduševila se i njenom ličnošču i načinom rada!

 photo IMG_5794.jpg

Do frizera sam došla istim putem i došla do Veselina iz salona u Dobračinoj ulici, koji je bio spremna da učini sve da ja budem srećna mlada! :) Oboje su pristali da dodju u hotel, par sati pre venčanja i tamo me upakuju :)
Par dana pre rezervisala sam i manikir, i klasično lakiranje noktiju.

Muzika:
Kao što je moja snaja primetila, bez dobre muzike nema ni dobre proslave. Stvarno ne znam šta bih radila da je bio neki drugi tip muzike, verovatno nesrećno sedela celo vreme. Ovako mi je pola venčanja proletelo uz igru :) Levo je najbolja kuma :)

 photo GST_6250.jpg

I ovde sam se obratila za pomoć osobi od poverenja (ovoj zgodnojo plavuši desno :) ), koja mi je odmah predložila Superstars. Ubrzo smo se dopisivali mailom sa njima, lepo dogovarali, a onda i videli i dogovorili detalje. Njihova je praksa da pošalju spisak numera (koji je sjajan), a mladenci mogu onda da odaberu i uzvrate spisak. Vodite računa i o tome: koliko traje venčanje, i koliko numera može da se odsvira, koliko će bend imati pauza, obezbediti im hranu i piće… I naravno, odabrati numeru za prvi ples i momenat kada se unese torta ! :)

Torta:
Moguće je da hotel/restoran ima u ponudi i svadbenu tortu.
Mi smo se odlučili za Tiruriru torte, jer smo naišli na razumevanje, spremnost da se ispune naše želje, da nam se u svakom pogledu izadje u susret. Gomila slika na njihovom Facebook nalogu doprinela je odlučivanju i formiranju naše želje. O ukusu smo odlučili nakon što su bili ljubazni da nama, kao i mnogim drugim mladencima, donesu paket sa 6 komada – ukusa. Sve su bile lepog, domaćeg ukusa, a i znala sam da ću biti toliko uzbudjena da neću ukus ni osetiti, te sam paket podelila sa familijom :)

 photo GST_6044.jpg

Uz ovo i napomena da se raspitate i da li proizvodjač ima sertifikat, i zbog vaše sigurnosti, a verovatno će vam tražiti i hotel.

Veliki savet na kraju:
Ne zaboraviti zašto se venčavate.
I dopustite drugima da vam pomognu.

Da li bih ponovo isto uradila?
O da … pregledala sam ponovo slike pre neki dan, i smejala se, gledajući sve te mile ljude … i rekla sam mom čoveku „ja bih opet!!“ :)

moje iskustvo: android prelazak sa verzije 4.1.2 na 4.2.2

Pre nekog vremena odlučila sam se da se upustim u avanturu, i instaliram novi sistem na moj telefon.
Dva meseca sam se mislila i nećkanja, i na kraju se odlučila zahvaljujući iskustvu „ma namestiću te ja da radiš, ne zvala se ja Maja„…. a i zovem se tako :)

Pri rešavanju problema sa programima i računarima, vodim se sa 4 pravila:
– pametnija sam od mašine, ali – ako je došlo do greške, pogrešila sam ja, a ne mašina
– slobodno psuj, niko u toj situaciji neće misliti da si loša ženska
– resetovanje računara/komponenti često rešava sve probleme

Pre nego što se odlučite treba da znate da, ukoliko sami instalirate novu verziju, to verovatno briše garanciju koju imate, te se dodatno raspitajte. Ako je telefon pod garancijom, odnesite u ovlašćeni servis i raspitajte se i tamo.
Ako garancije nema … obezbedite sebi slobodno popodne, po mogućstvu sa slobodnom večeri.
Pitajte se još jednom da li znate šta radite.

Telefon prvo mora da se „rootuje“. Kako da to uradite? Pretražite Google sa „how to root …“ pa naziv vašeg telefona.
Za samu instalaciju pretražite u obliku „Install Avatar Jelly Bean 4.3 Nightly ROM for …“ i dodajte model vašeg telefona.
Novi sistem koji sam instalirala je zapravo Avatar.
Na njihovom sajtu ćete naći, u formi tabele po telefonima, najnovije verzije sistema.

Za moj telefon to je tada bio 3.3.1 Nightly. Uz sistem treba instalirati i odgovarajuće Google Aplikacije, inače od gmaila ništa neće biti. Sada bi to trebalo da ide zajedno, ali obratite pažnju.
Oprez! brojke navedene u Avatar verziji ne poklapaju se sa brojkama android sistema – zato pažljivo pogledajte tabelu, u jednoj koloni je android verzija, a u drugoj avatar verzija.

Ipak ! – desilo se to da je jedna od prvih poruka na telefonu bilo obaveštenje da je sistem doživeo „crash“, i nije hteo dalje ni da makne !

Zato sam potražila raniju verziju, i instalirala android avatar-2.15b, sa pripadajućim googleapp. Sve je lepo radilo, ali !!
Dešavalo se da telefon zaspi dubokim snom, iz čega je moglo da ga probudi samo vadjenje baterije.
Ipak, ukoliko me u toku tok sna neko pozove, on čuje zvono telefona, ali ja ništa.
Zato je bilo vreme za „reset“ i to je, srećom, rešilo i ovaj problem.
Zatim je usledio i „update“ na verziju Avatar Nightly 3.3.1.
Kao što sam rekla, ta brojka se ne poklapa sa brojkom u verziji androida, koja je sada 4.2.2.
Vidim da postoji avatar verzija 5.0.3, ali je ona za android verziju 4.4, a dok ne čujem kako to sve radi…

I ?
Zadovoljna sam.
Prednosti:
– menjanje izgleda
– definisanje koliko ikonica moze da stane na ekran
– skrivanje naziva ikonica, te time mnogo vise mesta i sadržaja
– mogućnost da se ekran rotira i dok vidite samo početni ekran

Meni se čini i da brže radi…

Kakva su vaša iskustva?

I jašta – u ovo se upuštate na svoju odgovornost!
Nemojte posle da me zovete i da mi se žalite da telefon ne radi, lepo sam vas upozorila na početku!

nova godina, novi postovi

O da, primetili ste da neko vreme nisam pisala blog redovno.
Razmišljala sam, planirala, šta da uradim sa njim, kako da ga osvežim.
I nema boljeg trenutka, nego sada, kad počinje nova godina.
A kad smo kod nje, da li ste već počeli da govorite godine bez onih 2000 ispred … recimo, da li kažete „u 2011. sam radio to i to“, ili „u ’11. sam radio to i to“ ?

Blogomanija, naša priča

Blogomanija, subota, 17-17:30

– ko smo?
ja sam Maja, on je Dejan.
Ja vodim blog pod imenom Magrit, još od januara 2006., pa me ljudi ponekad tako i zovu.
A njega sam nagovorila da vodi blog, Lensfler.

– kako smo počeli da pišemo blog i kako to sada radimo?
Inspirisana nekim inostranim blogovima, i ja sam počela da pišem blog o pletenju, ali je bilo tu i mnogih drugih tema… fotografije, knjiga, kozmetike, muzike … U početku sam pisala lako, slobodno, jer niko nije znao ko sam. Danas pazim šta pišem, jer me ljudi znaju, ima dosta mojih fotografija, a i delim savete i projekte iza kojih stojim. Imam skoro 700 postova, a to dodje kao puno podataka i slika.

– šta nama znače naši blogovi?
Blog mi je doneo mnogo lepih poznanstava, lepu prezentaciju svega što radim, ali i nagradu – dobijam puno e-mailova u kojima ljudi traže savet, ili samo izražavaju zadovoljstvo što su naišli na moj blog. Broj zanimljivih ljudi koje upoznajem se svakim danom povećava. Tu su i sponzori koji shvataju da ih reklamiram pominjanjem na blogu… a sigurna sam da je ovako dugo pisanje bloga doprinelo da budem zvanični bloger Termi Olimia na nedelju dana… da, sve sa boravkom :) … i dodjoh da pričam na Blogomaniji :) Verujem, i da se još više potrudim, bila bih još uspešnija.

Razmišljala sam nedavno, ako bih odjednom prestala da pišem blog… mojom odlukom, ili bila primorana…. osetila bih istovremeno veliko olakšanje, i veliku prazninu …. Olakšanje jer ne moram da mislim stalno o tome koliko je prošlo od poslednjeg posta, a prazninu zato što mnoge stvari koje se dogode ili radim, naročito fotografišem, mislim kako ću postaviti na blog.

– šta su naše teme, i zašto mislimo da su dobre?
Opsesija, pletenje i fotografija, koji dopunjuju jedno drugo.
Ipak, najviše poseta, preko 2000, ima post “Kradja”, u kome sam pisala o kradji fotografije od strane Pressa (tužba pokrenuta).
Kad sam počela da pišem, komentari su bili razni, od divljenja, neverice, ili pogrdni. Danas, pletenje je toliko popularno da postoje i TV emisije o tome, doktori pričaju o njegovom pozitivnom efektu na zdravlje, uskoro će 100. polaznik proći kroz moju školu, danas bi svi da im ja ispletem ovo i ono….. pa volim da mislim da sam blogom doprinela toj modi.

– šta ja mogu da vas posavetujem :) ?

Kako pisati, veselo ili ozbiljno i slične dileme?
Krenite od toga da je to vaš blog i da možete na njemu da pišete šta god želite. Ali istovremeno mislite na to kako je to vaša prezentacija.

predavanje 2

Tehnički saveti:
– uvek proverite post, ako imate opciju Pregled posta… jer se sitne greške uvek podvuku
– sačekajte par sati sa objavom posta, jer ćete se često setiti naknadno da je trebalo jos nešto dodati
– jednom ili dva puta nedeljno je optimum objavljivanja. Ipak, sve zavisi od dužine postova, pa time i što su postovi kraći, možemo pisati i češće.
– izgled bloga je vrlo važan, ali ne bih znala da kažem da li je važniji od sadržaja.
– napravite mogucnost obaveštavanja na mail kad objavite novi post

– plan objave postova je nešto čemu sam se smejala u početku, ali u poslednje vreme uvidjam njegove prednosti. Mesečno, nedeljno, svejedno je, nešto što vama odgovara, raspored šta je važno, a šta je hitno, ili koji post treba da stoji 5 dana na vrhu bloga.

– za blogere koji prezentuju svoje radove – lepo je da sa drugima delite svoja dostignuća i radove, ali dolazite u opasnost da drugi shvate to samo kao vase hvalisanje. Mnogo su omiljeniji i prijatniji blogovi koji s vremena na vreme daju savete, isečke iz iskustva ili mišljenja o proizvodima, alatima.

Da biste povećali organizujte nagradne igre i darivanja, sami ili u saradnji sa sponzorom. Kod mene se dnevna poseta poveca sa 800 na preko 1000.

Učlanite se u Ravelry…. :)

Video postovi su nešto što sam počela nedavno da radim, ali već mogu da kažem da su lakši za pravljenje, a pogotovo za gledanje :) Imajte na umu da je potrebna ona … dobra brzina Uploada, za You tube… Nema potrebe za velikim programima za uredjivanje, dovoljan je Movie Maker, a bolje je snimiti dobar video 6 puta, nego uredjivati 6 sati.

Ostatak predavanja, o fotografiji, preuzeo je Lensfler, a koncept njegovog predavanja možete videti ovde.

predavanje 1

BBC

BBC je za mene najbolja firma na svetu. Mozda i Google. I svi koji prave cokolade…. i prediva…

Khm ! Posle gledanja divnih serijala kao sto su „The Genious of Photography“ i „The Genious of Design“,

… krenula sam malo ka kombinaciji arhitekture i putovanja, sa divnim
Dan Cruickshank’s Adventures in Architecture“ (gde moram priznati da sam videla gradjevine za koje nisam znala da postoje… u nekim misljenjima ne bih mogla da se slozim sa voditeljem, ali … sve je to stvar ukusa :) )
i nadasve sarmantnim „Francesco’s Mediterranean Voyage“ (ne znam da li postoji neko ko ne uzdahne kad vidi slike Mediterana… jos i sa mesavinom engleskog, italijanskog i svih jezika kroz koje prolazi, sa italijanskim kezom i sjajnim prikazima)

I kao slag na torti, uskoro na TV B92 krece serijal „The Story of Science“ ili „Istorija Nauke„!
Od 31. januara, svakog dana u 20h, ne propustite !
Divna prica o naucnicima, otkricima, i ups-sta sam ovo napravio …


Jesam li rekla da ne propustite ? Nemojte propustiti :)