Lisabon, 3. dan prepodne, tramvaj, uspinjace, Bairro Alto, Chiado

Tog jutra u maju, probuili smo se i rekli: Danas cemo, kao i svi turisti, da se vozimo zutim tramvajem br. 28!
Krecemo kroz deo koji se pruza na jug, oko objekta koji nas je intrigirao jos od prvog dana … Cemu ova obloga sluzi, gde prestaje staklo, a pocinje nebo ?

Lisabon_6187

Posto je ceo put nizbrdo, odlucujemo se da krenemo peske. Kraj je siromasniji, radnje su drugacije, a fasade zapustene.

Ali jedna stvar kvari sve…. ja kijam i kijam. Primecujem u isto vreme kako su biljke oko nas neobicnog oblika … Shvatam da necu moci da udjem u tramvaj i da ce biti bas neprijatno. Okrecem se i imam srece da odmah vidim apoteku. Nekako se sporazumevamo, dobijam tablete, i kroz 5 min sam kao nova !

Za to vreme Dejan je vec cekao u redu za tramvaj… o da, red je velik… Kad je sledeci tramvaj dosao, mi shvatamo da je u njemu vec guzva, te propustamo par ljudi koji srecni ulaze i guraju se … izvezbani u Beogradu … 🙂 Mi cekamo sledeci i sedamo. Voznja pocinje i mi idemo gooooreeee…

Lisabon_7941

Tramvaj malo kruzi pa se penje na Tvrdjavu. Docekuju nas objekti koji podsecaju na primorje, pomalo nagurani 🙂

Lisabon_6313

Deo prema Tvrdjavi je stariji, ne renoviran, ne modernizovan. Mozda zvuci romanticno, ali ipak je zapusteno, oronulo, siromasno …

Lisabon_6208

Iz voznje nemam puno fotografija, prepustila sam se. Ali nesto vise mozete videti kod Dejana na blogu. Usput je guzva, uske ulice, ljudi, kola. Uobicajeno je u Lisabonu da ljudi prelaze ulicu bas gde im se prohte, a pogotov na crveno !

Lisabon_7966

Koliko sam shvatila, tramvaj 28 i jeste redovna linija, i ide sa kraja na kraj grada, a vecina turista ga koristi da se popdne na Tvrdjavu. Mi smo isli malo dalje, i ciljano izasli u blizinu jos jedne radnje sa pleteninom… ali to cemo u posebnom postu 🙂
Nasumice smo odabrali jednu lepu ulicu, i uputili se njome.

Lisabon_6234

Mirnija je, ali lepa, i ima ponesto ljudi koji svi idu u istom smeru … pa smo morali da proverimo o cemu se radi :).

Lisabon_6259

Na kraju je kafic, te smo seli i narucili kafu i pivo. Pogled je fenomenalan, dole na prugu i postrojenja, desno na kucice u kaskadama, na kopno prekoputa reke, i na most 25. april.

Lisabon_6245

U povratku hvatamo divne vizure Bairro Alto kraja, pitajuci se nismo li ovo vec videli u nekom filmu, a ako nismo, zasto film nije snimljen !

Lisabon_6240

Tu shvatam od koliko se razlicitih celina Lisabon sastoji ….

Ubrzo smo naisli na jos jednu uspinjacu, tramvaj, sta li je … Ona ceka nesto vremena na vrhu, te smo mogli da se setamo oko nje i fotografisemo. Boja je tako interesantna, narocito prema svemu sto je okruzuje.

Lisabon_6270

Dok se spustamo na dole, proucavamo sine …. prolece biciklista ! I jos jedan !

Lisabon_6264

Dok posmatramo sine i pitamo se zasto ih ima toliko, dva puta po tri, Dejan mudro zakljucuje kako sve ovo funcionise.

Lisabon_6266

Ubrzo je krenula i donja uspinjaca, te je svako mogao da vidi kako rade u sistemu. Povezane sajlama, dok se jedna spusta, druga se penje. Kao da ovo samo po sebi nije neobicno, one se mimoilaze na donjem, sirem delu, dok se gore moraju kretati uzim delom. Zato su sine u jednom delu kao ukrstene.

Lisabon_8042

Krecu se, lako, a uskim stepenicama prolaze ljudi, masuci onima koji se voze.

Lisabon_6294

Spustili smo se dole i napravili pauzu na jednom mini mini trgicu, sa cesmom. Sedamo na drvenu klupicu i osecamo se slobodnim da izujemo patike… toliko je toplo. Zalimo sto u Lisabonu nema vise ovakvih mesta, barem sa klupom.

Lisabon_6306

Nastavili smo setnju i izasli blizu reke. U planu nam je bilo da potrazimo bicikle, koji se reklamiraju na izdavanje, te da odemo do Belema.

Lisabon_6315

Pomalo smo vec bili umorni, te nam se radjaju sumnje …  da li je pametno uputiti se bas sada biciklom, vruce je … Nekako pronalazimo ulicu i bicikl radnju, a radno vreme je naravno cudno – jos sat vremena i oni zatvaraju …

Odlucujemo se da promenimo plan (hvala Dejanu koji me je malo nagovarao) i upucujemo se metroom na Expo … o tome u sledecem postu 🙂

Lisabon, 2. dan, park, potraga, lift

Naš drugi dan u Lisabonu ! 🙂

Doručak na 10. spratu hotela, pomorandže, musli… kafa. Razmišljamo kako smo preterali sa šetnjom juče i pomalo se sunčamo. Danas ćemo laganice. Hajmo prvo do parka koji je pored hotela – park Edvarda VII. Sedimo malo na klupi, uživajući u zagrljaju i lepom danu. I tu ima šara u kaldrmi.

Lisabon_6074

Park je poznat po lavirintski podkresanom žbunju. Penjemo se do vrha, čudeći se visinskoj razlici koju smo prešli. Mesto za slanje pozdrava i poljubaca :).

Lisabon_7840

I ovde se susrećemo sa fenomenom turista u grupama, koje autobus čeka da se fotografišu. Mi nastavljamo u deo koji nije opisan u vodiču koji imamo, ali je zanimljivo.

Lisabon_6087

Kao da se park nastavlja u nedogled, pa se malo dvoumimo kuda sledeće da podjemo.

Lisabon_6092

Uskoro nailazimo na divno mesto, jezerce sa drvenim mostićem i restorančićem. Ja počinjem da kijam. Nekako se sporazumevamo, naručujem kafu sa mlekom tako što pokazujem na ono što je prethodna mušterija naručila. Pitam kako se kaže na portugalskom, ali je izgovor za mene još uvek mnogo brz. Imaju i mafine. Nosimo poslužavnik napolje i uživamo. Samo što ja kijam ponovo, a par ljudi se okreće. Tešim se mafinom.

Lisabon_7855

Nastavljamo šetnju dalje… i odjednom shvatamo da smo došli do mesta koje smo prvo ugledali kada smo izašli iz metroa !

Lisabon_6106

Avioni tu preleću nisko, ka aerodromu, da nismo odoleli da ih „hvatamo“ – čak smo stajali nekih 10 min, sa aparatom na gotovs, nadajući se da će da proleti izmedju zgrada…

Lisabon_6103

Odlučujemo da potražimo jednu radnju sa predivima, te idemo pored parka. Ja kijam.
Dogadja se nešto neverovatno – stojim na ćošku i fotografišem zgradu prekoputa. Spuštam aparat i shvatam kako vozač kola pored mene čeka da ja fotkam pa da onda prodje….

Tu smo već u predivnom kvartovima Rego i Saldagna i ulazimo u lepu pešačku ulicu – odmah na početku čeka nas ogromna crvena skulptura !

Lisabon_7871

Ulica je predivna, popločana, puna restorančića koji su izneli svoje stolice napolje. Ovde ćemo da ručamo, samo prvo da pronadjemo radnju sa predivima. U medjuvremenu nailazmo na reeeeeetkuuu prodavnicu, te kupujemo vodu i čokoladu. U karti vodiča imam obeleženo mesto gde se nalazi radnja, ali nje nema … idemo okolo, sledeći blok, nazad, opet levo, desno … pitamo u radnjama, niko ne zna … Čokolada biva lepa uteha… Vraćamo se do pešačke ulice, i shvatamo da je vreme ručka prošlo – kao da je neko naredio da se ulica i stolice isprazne !!

Lisabon_6124

Pomalo snuždeni, idemo nazad prema hotelu … ali nalazimo na manji tržni centar gde nalazmo poprilično dobar obrok, pileće batake i bakalar… Sad možemo nazad do hotela, na mali odmor. Hvatam internet i proveravam adresu radnje … i shvatam da su se preselili pre par meseci … E sad, kakvog ja muža imam… Ne samo da je sa mnom isao u Kamnik kad smo bili u Ljubljani, samo radi prediva … ne da se motao sa mnom kroz sve ove blokove tražeći radnju… nego je pristao da ponovo odemo u isti kraj i nadjemo radnju !

I našli smo je …

Lisabon_7893

Tricot das Cinco je predivna radnja … Ne samo da imaju Malabrigo, prediva iz Urugvaja i Drops, već je i radnja preslatko uredjena i prijatna. Nisam znala gde prvo da gledam! Devojka nas je ponudila pićem, no ja nisam mogla još i na to da mislim! Vraćala sam se ponovo na početak i ponovo birala … a šta sam odabrala videćete u posebnom postu. Tek na kraju sam primetila da imaju još jednu prostoriju, gde se održavaju okupljanja i časovi. U jednom uglu je i udobna fotelja, a izlog posebno ukrašen predivom, cvećem i posudjem.

Lisabon_7896

Uskačemo u metro i vozimo se do centra. Obilazimo još par trgova i odlučujemo da obidjemo i Elevador de Santa Justa.
Brrrr…. visoko je ! Dok Dejan ide neustrašivo do vrha, ja ga čekam u žicom ogradjenom prostoru, pokušavajući da skrenem misli fotografišući …

Lisabon_6177

A da je pogled lep, lep je. Na gornjoj foto vidi se Placa dos Restauradores, a na donjoj Arco da Rua Augusta. Plavetnilo na drugoj fotografiji nije more, već reka Tejo (čita se kao Težo).

Lisabon_6178

U povratku ka hotelu idemo ponovo nekim cik cak putanjama u želji da obidjemo što više iako smo ponovo umorni. Fasade, prizori, ljudi … sve bih fotografisala !

Lisabon_6163

Ulazimo u par radnji, a onda i u H&M da potražimo pantalone za ovo vreme. Dok čekam Dejana ispred svlačionice vidim ljude kako ulaze i izlaze sa naramcima garderobe. Prisetim se svih skupih radnji od juče i sa aerodroma, i shvatam koliko je ovo za njih jeftina radnja…

Lisabon_6162

U jednom trenutku prepoznajem ćošak od juče, od kojeg jedna ulica ide dole, a druga gore. Ovo je po meni, još jedna odlika Lisabona, barem dela Bairro Alto.

Lisabon_6181

Na kraju dana idemo u hotel da prebacimo fotke na laptop … 🙂

Svratite i do Dejanovog bloga, i pogledajte njegov pogled na naš put, u postovima Letenje i Lisabonske žive ulice !

Vrlo brzo, treći dan i još fotografija!

Lisabon_7830

Lisabon, 1. dan, put i prvi utisci

Jeste, bili smo u Lisabonu početkom maja ove godine… ali zašto odmah nisam pisala o tome?
Kada smo se vratili, dočekale su nas loše vesti, o poplavama. Zato nismo hteli ništa da pišemo o našem putu. I tako, dan za danom, sutra ću, sutra… dodjosmo do danas.

No, da krenemo!
Kada smo mi išli, morali smo da presedamo u Minhenu, što je značio da smo morali da se probudimo u 3 sata po ponoći da bismo sve stigli. Sada vidim da ima direktnih letova, i iako cena nije nešto znatno niža, sigurno ćete uštedeti par sati.

Munich landscape

Prvi put presedamo u Minhenu, ali smo se ipak lepo snašli kroz aerodrom. Moj prvi šok je da u radnjama sa stampom nema NIJEDNOG časopisa o pletenju … a drugi koliko su radnje skupe. Hermes kaiš koji košta 555 eura … D. se šalio pitanjem da li se taj kaiš skida na kontroli pre i posle leta …

I da, nemojte da se zafrkavate, nego pojednostavite sve, znači nema flašica sa vodom, morate da skinete kaiš, mindjuše, ako imate metal u cipelama, sve sa šnalama… Ako imate laptop, izvucite ga van tašne, ako i fotoaparat. Ja sam bila zamoljena i da ga uključim, pa su proverali i sadržaj aprata i objektiva. Ne čudim se, ne pitam, samo daj da prodjemo.

Leteli smo preko Lufthanse, tako da je let bio prijatan, sve sa doručkom, ručkom, a mi smo poželeli sebi lep put uz belo vino. Malo smo i prispali, a onda se probudili tačno na vreme da vidimo Atlantik !!! I Lisabon !!!

above Lisboa

Elem, kad smo već stigli u Lisabon, odvukli smo torbe do taxi stanice, jer nam je ovo preporučeno. Medjutim, red je toliko OGROMAN, da je naša slobodna procena bila da ne bismo došli na red za 2 sata … Te smo potražili metro. Kupovina karata je poprilično jednostavna, a mi smo imali sreću da pročitamo sve i kupimo ih pre navale sa novog leta … Sistem je sličan kao i u drugim gradovima – automat u koji ubacite novac, a on vam izbaci karticu. Pod firmom Carris su većina autobusa, tramvaja i metro, te proučite njihov sajt. Preporučila bih njihovu VIVA kartu, sa kojom vas jedna vožnja košta oko 2.3 eura. Jedna karta za jednu osobu, barem je to sve tada važilo 🙂 Nama se nikako nije isplatilo da uzmemo karticu sa kojima imamo popuste na muzeje i neke trte mrte stvari.

I tako, vrlo brzo stigosmo na našu stanicu, odvukosmo torbe do hotela i shvatismo da je na lepom mestu. Ajmo odmah u šetnju, jašta. Gde, pa nizbrdo. Dan, prelep, sunčan, plavo nebo sa pokojim oblakom … još je i jedan od prvih vizura bio Trg Marka Pombala… sa sve palmama !!!

Nastavili smo duž Avenida da Liberdade, oduševljeni prostranošću, popločanjem… stigosmo do centra, pomalo iznenadjeni velikom količinom turista. Spustismo se glavnom džadom, kroz Baixu… i tu nastade prva foto 🙂

Lisabon_6026 net

Tu negde čujemo i naš jezik, dve devojke u neon dugim suknjama jedu sladoled iz čašice 🙂
Ubrzo, osećamo prvi umor… pomalo je vruće, ne znamo gde ćemo sledeće. Dodjavola, ima li ovde igde ijednog hlada, ijedne klupe?

Lisabon_6028 net

Sedamo na prvi stepenik, i listamo vodič. Hajde onda da prošetamo malo na tu stranu…

Lisabon_6029 net

I onda smo se prvi put susreli sa pravim strminama Lisabona – uzbrdo i uzbrdo, stepenicama, ulicom, pa još stepenica…

Lisabon_6036 net

Tek negde tu postali smo svesni fasada sa pločicama. Bljeskaju na zalazećem suncu, izazivaju da pogodite da li ste već negde videli slične.

Lisabon_6047 net

Lisabon_6038 net

Stižemo do mesta koje nam je preporučeno da sednemo, blizu crkve Largo di Chiafo.

Lisabon_6045 net

Turisti, turisti … pa i mo smo 🙂

Lisabon_6044 net

Lisabon_6046 net

Svidi nam se i izbor kolača, te naručujemo nešto testasto, hrskavo, sa jagodama. Ovo je moralo da ide na Instagram 🙂

first delicious

– I čašu vode.
– Molim ?
– Donesite nam i po čašu vode, obične.
– Hmpf ….

Izgleda da u Lisabonu nije običaj da vam serviraju času vode uz slatko, utvrdili smo i posle … 🙂

Nastavljamo šetnju, i vidimo Elevador da Bica – fantastičnu strukturu koja izbija niotkuda. Pogledaćemo je detaljnije neki drugi dan, odozgo 🙂

Lisabon_6048 net

Da polako idemo ka hotelu? Jer… ipak smo ustali u 3 ujutru! Nailazmo na još jednu znamenitost – konobare koji stoje ispred restorana, držeći jelovnike u rukama, pozivajući vas unutra. Poneki su agresivniji, poneki ok, pa se sa njima i popriča ponešto.

Za kraj dana, kao poručeno, naišli smo na ogledalo i srećni nastavili tradiciju zajedničkog slikanja. Dobar autostoper uvek zna gde mu je peškir, je l tako (u ovom slučaju marama)… 🙂

Lisabon - we, mirror

Instagram sept ’13

Sviđa mi se ovakav mesečni presek …
Toliko mi se sviđa da ću tako nastaviti i sa svim drugim temama, pa će neko vreme na ovom blogu ići mesečni izveštaj i za pletenje, i fotografiju, i … pa sve ostalo. Za one koji žele da ostanu u dnevnim izveštajima, mogu me pratiti na FB ili Instagramu.

Pa da krenemo od početka….

Bili smo na Bajskulturi, o čemu sam više pisala ovde.

Biljke prelepo rastu na terasi ! Prestale su vrućine, i njima to prija.

Plela sam, o da. Počela sam 3 para čarapa, od čega su jedne gotove, druge još mic, a treće na početku.

Jedu se brusnice … ko bombonice su mi 🙂

Huh, nebo je bilo promenljivo, u sekundama…

I bili smo u Zagrebu ;), povodom Festivala Organ Vida:

Ali smo radili mnogo toga drugog ;), recimo vozili bicikla po Jarunu …

Obilazili mesta kao i svi turisti, videli mnoooogo Japanca…

Mnoooogo dobro jeli u Mek Per’s-u…. (ja sam jela tortilje, ludilo dobro !)

A oduševili smo se i Beogradskim zalaskom sunca, pre neki dan…

kupanje napolju …

… i to u oktobru !
Pa, pošto se moje ime povlačilo po novinama u sklopu skandala, reko, ne preostaje ništa drugo nego i da objavim neke moje foto u kupaćem kostimu. A pošto je mnogo tekstova i fotografija ostalo neobjavljeno na zvaničnom sajtu Termi Olimia, nema boljeg momenta nego sada za to 🙂

foto-orhidelia-unutra

Znala sam i pre polaska da se ovde ljudi kupaju napolju čak i kada pada sneg! Zato sam htela tako nešto odmah da isprobam! Ko me poznaje, zna dobro da nisam uopšte ljubitelj vrelog leta, ali topla voda je nešto potpuno drugačije! Temperatura bazena se razlikuje, od bazena gde je lepo za plivanje, ali i onih toplih u kojima bismo samo ležali. Imaju dva dela, jedan je u bazenima Termalija, sa belom šatorastom konstrukcijom, i plavo-belim spoljnim kupalištem.

foto-termalija-napolju

Deo u Wellness Orhidelia je drugačiji, moderniji, u tamnijim bojama, sa rozo-ljubičastim detaljima i osvetljenjem. Napominjem, oktobar je. Jeste prelepo sunčano ceo dan, ali opet, oktobar je. A mi smo i izašli iz bazena, izabrali ležaljke i ispružili se ka Suncu!

foto-orhidelia-napolju

U ovom bazenu takodje postoji aqua bar … kad ste se već razmazili na masažama i tretmanima, zašto biste izlazili napolje iz bazena po piće?

foto-aqua-bar

Predveče, kada se para izvija iznad bazena, shvatimo koja je razlika u temperaturi, ali to ništa ne smeta. Svetla se upale, mlaznice i dalje naizmenično rade…

foto-orhidelia-nocu

No, kupanje u toploj vodi nije za svakoga, te se kod ljubaznog osoblja raspitajte šta nije za vas.
U konkursnom tekstu za blogera Terme Olimija sam pomenula da je najbitnije da spakujem cvet za kosu, pa evo da se zna da sam to i ispoštovala… i nije mi teško palo.

foto-cvet

Ostale tekstove i fotografije možete videti ovde, a uskoro još.. 😉

dan odmora u Ljubljani

(opis prvog dana u Ljubljani pogledajte ovde)

Nedeljno jutro osvanulo je mutno i magličasto, te smo se odlučili da krenemo malo mirnijim delom grada, u skladu sa usporenim raspoloženjem …

Ljubljana - ulica

I obidjemo mesto gde je Dejan služio vojsku. Interesantno je bilo gledati njegovu reakciju na to koliko se stvari promenilo za 25 godina :). Jer, kasarna je izmeštena, sada tu postoji Etnografski muzej, dogradjen, proširen velikim čeličnim prostorima, sjajno uklopljenim.

Ljubljana - etnografski muzej

Spustili smo se ponovo do reke, preko mosta sa Zmajevima, naravno… Koji su bili nešto manji nego što sam očekivala, ali svakako jako lepi. No kako ih je svako slikao, nisam mogla a da ne primetim male grifone koji imaju izraz „Pih, svi slikaju bedne zmajeve, a nas niko ne šljivi …..“

Ljubljana - grifoni

Prošli smo dalje, pored pijace, i naišli na Mesarski most, složeno iskustvo od čelika, stakla, betona, katanaca ljubavi, statua koje pričaju o prošlosti … i reke koja se vidi dok hodate po staklu.

Ljubljana - most sa katancima

Ipak, interesantno je da, pored ovakve romantične atrakcije, nismo uspeli da u blizini i kupimo katance… izgleda da se za ljubav čovek ipak mora više potruditi 🙂
Nastavili smo dalje, i seli na kafu da malo dodjemo sebi … a onda je granulo Sunce, i mogli smo da krenemo dalje!
Čuli smo da se nedeljom održava buvljak, te smo odšetali istom stazom kao sinoć, ali potpuno drugačijom ! Jesenje sunce, mnoštvo ljudi, biciklisti, psi, svi su izašli napolje! Usput smo mogli da čujemo svakakve jezike, vidimo ponude polovne i nove robe, čujemo čak i jednu aukciju.

Ljubljana - nedeljom pored reke

Od toliko lepih utisaka, shvatili smo da nismo gladni … A i dan je bio vedar, pa smo počeli uspon do Ljubljanskog grada. Dani uživanja i jela bez kočnice učinili su svoje, pauza je bila neizbežna … ili sam samo htela da fotografišem ovu divnu stazicu? 😉

Ljubljana - uzbrdo

Odozgo, pogled je prelep, mada skriven krošnjama. Sa strane sa koje smo se mi peli, tvrdjava ko tvrdjava… pomislih, opet gomila ruševina sa kojom kao da ljudi ne znaju šta treba da rade. Ali kako smo došli sa druge strane, sve je postalo mnogo uređenije…

Ljubljana - tvrdjava

Uredjeno jeste, prelepo jeste, postoji čak i lift, i napravljen je lep plato… ali nekako mi se nametnulo pitanje: šta je ostalo od tvrđave? … To je jedino mesto u koje smo mogli da udjemo, a da nismo platili ulaz, ali je za gledanje projekcije virtuelnog grada cena 6 eura, što smo osetili kao po ušima, i odustali.

Ljubljana - plato na tvrdjavi

Zatim smo se prema gradu spuštali stazicom sa druge strane, uživajući prelepom vremenu, jesenjim bojama i probijanju svetlosti kroz krošnje. Zato smo mogli još da šetamo dok nije nastupio mrak, prošavši kroz prelepu pešačku stradu, koja spaja tri ulice. Prizemlja su puna raznolikih radnji, ali i sama šetnja izmedju predivnih fasada je pravo uživanje. Uvek prija kada se vidi da su objekti dobre visine u odnosu na širinu ulice…

Ljubljana - Mesni trg

Posle večere, ponovo setnja, ali čudna. Pored reke, kao da nije isti dan, em mrak, em mnogo manje ljudi. Po preporuci hteli smo da probamo i čokoladne kolače, ali … kako smo ušli unutra, kelner nam je rekao da zatvaraju, pa smo zbunjeni izašli i pogledali na sat … pa jeste, malo je prošlo od osam uveče … i da, zatvaraju u osam uveče. Malo dalje, vidimo da su i kafei skoro prazni, neki i zatvoreni. Možda ljudi u Ljubljani žive drugačije od nas, pripremajući se nedeljom veče za narednu radnu nedelju, to je ok. Ali ne valjda i turisti?

Sve u svemu, Ljubljana je jako zanimljiv grad, ne podseća me na ništa što sam do sada videla, a opet ima tu i tamo mešavinu Beča, Zagreba i Rima … mešavina utisaka, čudnih kao što je jako malo zelenila, i zanimljivih kao što je ogroman broj biciklista… o čemu u jednom od budućih postova !

Ljubljana, prvo veče

Mnogo sam se razmazila na putovanju, em u Termama, em u lepoti Slovenije, em me malo i društvo razmazilo. Počeću sa Ljubljanom, jer mi je sećanje na nju svežije, a i dosta mojih postova o Termama Olimia možete pročitati na njihovom sajtu.

U Ljubljanu smo iz Termi doputovali vozom … u društvu žutih zavesa i dečjih crteža železnice pored vrata. Zatim sa mladim izvidjačima, pa sa sve više i više tinejdžera koji su se spremali za nešto, jer sumnjam da su sve boce bile pune soka od jabuke… jer bila je subota veče, a i nešto se dešava subotom veče, toliko se barem sećam…

Prvi koraci na stanici, pa kroz Ljubljanu, i već me je prolazilo čudno uzbudjenje, da sam napokon u gradu koji sam toliko htela da vidim! I čim smo prešli ulicu, red bicikala za iznajmljivanje, da, u EU ste došli, kao da kažu. Lako smo našli dogovoreni smeštaj, ostavili kofere i izašli napolje, držeci se za ruke, lakog koraka kao da nije veče i pravac centar. Posle 7 dana u prirodi prijalo je videti mnogo ljudi koji idu tamo vamo, čuti muziku uživo na trgu, i to Plečnikovom trgu ! Širi se u krug, a to jasno pokazuju tačkice osvetljenja u podu. Stisak ruke, i idemo dalje, niz Ljubljanicu. Svi kafići, kafei i kafane izneli su stolove, svećice su upaljene, a grad se oslikava u mirnoj reci. Fantastično je kako su prišli reci. Sa rekom su na ti.

Tromostovlje

Šetali smo mnogo, delom uživajući u onome što vidimo, a kasnije tražeći prodavnicu, da kupimo nešto za doručak. I to je bilo jako teško, ne znam šta ti ljudi jedu … Zato smo sutra ujutru otišli na povelike bureke … Ali o tom danu u sledećem postu 🙂