Uvac i vrh Čigota

Malo je zahladnilo, pa sam ušla u kuću i sela za kompjuter. I setila se da vam još nisam pokazala slike sa plovidbe po Uvačkom jezeru i penjanja na vrh Čigota….

Preko agencije sa Zlatibora do jezera smo dosli minibusem, do brane koja nema postrojenja.

Vozilo koje je poklon Poljske, i nešto je izmedju splava i moderno opremljenog brodića, čekalo nas je na obali. Odatle se kreće po jezeru, gde se vidi da je to potopljena udolina, jer ostrva koja vire nisu ostrva već i dalje vrhovi brdašaca.

Uvačko jezero pripada rezervatu Uvac, a više o tome možete saznati na njihovom sajtu. Rezervat je najpoznatiji po beloglavom supu. Na ovoj slici je sa mladuncem, koji je skoro iste veličine kao odrasla jedinka.

Ubrzo se ulazi u reku Uvac i meandre koje ona pravi, koji su zaista toliko predivni, da vas lepota i količina života kojeg tu ima, ubrzo opijaju. Voda je u pojedinim delovima reke jako mirna.

Brodićem se ide sat vremena u jednom pravcu, sat u drugom, tako da smo bili ponovo na jezeru i brani.

Iako je ovo rezervat, problemi su kao i svuda drugo – meštani dovode turiste “na crno”, iako je propisan broj ljudi koji dnevno može da poseti rezervat. Na ovim foto se ne vidi, ali plastičnih flaša i sličnog otpada ima na sve strane………..

U povratku smo svratili u restoran na jezeru Kokin Brod (tu već postoji postrojenje )

E sad, penjanje na vrh Čigota, ni približno tako lako kao minibusem, ali …..

….. prosto ne možete da odustanete kad jednom krenete da se penjete. Jer ako je tako lep pogled sa polovine, kakav li je tek na vrhu !

I za kraj, da ne budu samo slike bez ljudi……