Sapunska radionica Terazije – i darivanje !

Prekidamo seriju postova o Lisabonu kako bismo popričali o važnoj temi – ručno radjenim sapunima.
U gostima nam je Sapunska radionica Terazije, iza koje stoji Dragan. Bio je ljubazan da odgovori na moja pitanja, razjasni neke nejasnoće … i nagradi jednog čitatelja ovog bloga sapunom po izboru!

———————-
Zdravo Dragane,
hvala ti što si našao vremena da sa nama podeliš tvoja iskustva oko pravljenja sapuna!
Za početak, da razjasnimo veliku dvojbu svih koji žele da probaju ručno pravljene sapune – zašto su bolji od onih pravljenih u fabrici ?

U supermarketima možemo za manje novca nabaviti više glatkih, mirišljavih, penušavih i na sve strane reklamiranih sapuna. I pogrešiti. Ovo važi i za bebi – kupke, naročito za gelove za tuširanje.
Najkraći mogući odgovor na tvoje pitanje je da su kvalitetni zanatski, ručno pravljeni sapuni zaista sapuni u pravom smislu reči, a industrijski „sapun“ je sintetički proizvod, detergent, agresivan prema koži i nosilac različitih sintetičkih supstanci koji kroz kožu lako i brzo nalaze put u naš organizam.
Pravi sapun je so masnih kiselnina i dobija se hemijskom reakcijom saponifikacije, u kojoj učestvuju masne kiseline (ulja, masti) i vodeni rastvor NaOH (ili KOH za tečne sapune). Kao rezultat reakcije, dobija se sapun, glicerol i nešto vode. Voda u periodu „zrenja“ uglavnom ispari i ostaje „2 u 1“ – sapun i glicerol; sapun pere, a glicerol vlaži i neguje kožu.
Uz kvalitetne i ispravno izbalansirane sirovine, proračunat odnos masnoća, baze i vode dobijamo kvalitetan sapun koji čisti i neguje, hidrira kožu. Interesantno je reći da prestaje potreba za korišćenjem krema za suve ruke kada pređete na domaći sapun.

Da li postoje različite metode pravljenja sapuna? Koju ti volis da koristis?

Postoji više metoda, od kojih za korektne prema korisniku priznajem tri: hladni postupak, topli postupak i postupak pretapanja.

– Hladni postupak je rad sa masnoćama i rastvorom hidroksida na temperaturama nešto višim od sobne, mešanje sastojaka štapnim mikserom gde počinje i izlivanjem u kalupe u kojima se finišira saponifikacija. Tokom mešanja sastojaka se dodaju razni biljni dodaci, boje, mirisne komponente i sl.
– Topli postupak je poznat i našim bakama, „kuvanje sapuna“. Po završenom „kuvanju“ gotov je i proces saponifikacije i mogu se dodati ukrasne i mirisne komponente. Nešto je komplikovaniji za kućne uslove.
– Postupak pretapanja je mlevenje i pretapanje prethodno izrađenog sapuna, pa se tokom pretapanja ubacuju dodaci i na kraju masa smešta u kalupe ili presuje.

Ja pretežno radim hladni postupak, koji je za kućne uslove najpogodniji.
Na tržištu se mogu nabaviti i gotove sapunske baze (rađene ko zna gde i ko zna sa kojim sastojcima – čitaj „detergentima“) koje se pretapaju i u njih dodaju boje, mirisi, biljke, buteri i sl. Ne preporučujem.

Koji su ti omiljeni sastojci? Da li postoji neki sastojak koji je prosto neophodan?

Masnoće sadrže različite kombinacije masnih kiselina i svaka od njih daje određene osobine sapunu. Kombinacijom tih faktora dobijamo sapune različitih karakteristika.
Držim se toga da sapune radim „kao za sebe“, tako da se trudim da imaju dobre karakteristike čišćenja a da budu maksimalno nežni prema koži. Sapune bojim samo prirodnim „bojama“, kao što su kakao, kurkuma, paprika, aktivni ugalj i sl. Neke i ne bojim, ostaju čisti i fini. Dobar deo sapuna čak nema ni dodate mirise, s obzirom na to da dosta ljudi ima vrlo osetljivu kožu, tako da ih i oni ili deca slobodno mogu koristiti. Kao osnovu koristim ulja masline, palme, kokosa i ricinusovo ulje.

U radnjama možemo da nadjemo šampone i sapune podeljene prema nameni, za lice, kosu, telo, intimnu regiju… Da li i kod ručno pravljenih sapuna ima ovakvih podela?

Većina mojih sapuna je univerzalnog karaktera jer nisu agresivni i hidriraju kožu, ali ipak po posebnom receptu radim neke šarže za lice i vrlo osetljivu kožu. Pored toga, sapun od čistog kokosovog ulja ja koristim za pranje kose, a mogu ga preporučiti i vama. Pošto ima izuzetnu moć čišćenja, probati ga jer osetljivije osobe mogu imati osećaj sušenja kože.

Kako si se zainteresovao za ovu delatnost?

Rad sa sapunima sam počeo iz znatiželje koja je lako prešla u hobi, a posle i u dodatni posao. Još uvek me drži entuzijazam za pronalaženjem sve boljih rešenja, za stalnim učenjem, konsultacijama sa hemičarima i kolegama sapundžijama.

Kod nas ima sve više ljudi koji se bave ovim poslom. Kako možemo biti sigurni u njihov kvalitet, i kako da biramo?

Preporučujem da se Izbegavaju sapuni koji se reklamiraju kao svemoćna lekovita sredstva, u najvećoj meri je u pitanju marketing. Uz rezervu nabavljati sapune jarko obojene i intenzivno namirisane jer je pod znakom pitanja kakvog su porekla boje i mirisi. Tražite da vidite specifikaciju sastojaka, obratite pažnju da li su higijenski upakovani.
Sapun je sredstvo za održavanje higijene i njegova prednost u odnosu na industrijske nije lekovitost nego prestanak nanošenja na kožu sintetičkih hemikalija. Koža upija ono što na nju nanesemo i sprovodi brzo i lako dalje u organizam. Prema tome, sapuni sa ptičjim mlekom i solima iz međuplanetarnog prostora nisu opcija 🙂
Naravno, postoje dodaci koji blagorodno utiču na našu kožu vlažeći je i čisteći, ali svakako treba razmisliti i prosuditi šta hoćemo kada kupujemo sapun.

Nedavno su se na stranom tržištu pojavili sapuni za pranje pletenine, a jedan od glavnih sastojaka im je lanolin. Da li to zvuči komplikovano, i kolika je mogućnost da se pojave i na našem tržistu i obraduju sve naše pletilje?

Drago mi je da si postavila to pitanje jer upravo radim na probama izrade sapuna za te potrebe. Prva ćeš biti obaveštena kada budu spremni za korišćenje 🙂

Sjajno! Da li kod nas postoje radionice pravljenja sapuna?

Radionica koju mogu da preporučim je radionica prof. Vujčića na Hemijskom fakultetu. Sledeća radionica je planirana za jul 2015. Ukoliko bude organizovano neko teorijsko predavanje  pre tog termina, bićeš obaveštena.

———————

Sapunsku radionicu Terazije možete pratiti i preko njihove Facebook stranice.

Kako da učestvujete u nagradnoj igri?

Napišite nam šta mislite o intervjuu 🙂
Da li i vi koristite ručno pravljene sapune? Napišite i vaše utiske u komentaru.
Pogledajte sajt Sapunske radionice Terazije i napišite koji vam se sapun najviše dopao.

Nagradna igra traje do 15. oktobra 2014. a dobitnik će biti nasumično odabran. I ovog puta darivanje je moguće samo za one koji imaju adresu u Srbiji.
U polje koje to zahteva upišite validan e-mail, jer ću vas putem njega obavestiti o eventualnom dobitku. Dobitnik će moći da izabere sapun po želji, sa sajta.

Srećno!