U nedelju je bio poslednji dan radionice … našle smo se pre-podne, u lepom prostoru Accademia del Lusso, i pronule na radove da ih završimo.
Rad nas tri bio je inspirisan slikom Salvadora Dalija, svima malo poznatim delom „Yea though I walk through the valley of the shadow of death“, iz kolekcije „Aliyah, the rebirth of Israel“. Sigurno se pitate koji je moj deo … onaj dole, koji predstavlja ljude koji beže …
Na slici je Jelena, koja nas je naučila osnovama ovog rada :).
Rad smo slopile, a onda se i slikale 🙂
Vidite i sami da ovaj rad baš i ne liči na sliku, ali to je manje važno…. Važno je da smo nešto uradile, vežbale, lepo se družile. Za prvi put, sasvim ok. Inače nisam obožavatelj Dalijevih dela, pomalo su mi čak i uznemirijuća.
Moram da kažem i to da je organizacija same BNU bila na dosta niskom nivou. Do poslednjeg momenta nismo znali kada ćemo imati radionice, na kom mestu … da li će nam biti obezbedjen materijal ili ne … Čak je u jednom trenutku bilo traženo da finansiramo druge radionice… Ovo se ne odnosi na našeg vodju radionice, sa kojom smo se oko svega lepo dogovarale.
Magrit 
