ah, ti bicikli …

Ovo ce biti priča o biciklu. Nisam ni svesna bila koliko ga volim i koristim do nedavno.

Evo zanimljivog prizora koji sam uhvatila fotoaparatom u Ljubljani, u oktobru prošle godine.

Look !

Tamo ima dosta biciklista, sporih, uživajucih, brzih … svuda se kreću, po trotoarima, ulicama, ponekad vas iznenade svojom brzinom. Ali je lepo sto ima dosta parkinga, a i punktova gradskih bicikala na iznajmljivanje ima dosta.

Ljubljana city bike

To me je navelo da više razmišljam o biciklu u gradu. Možda se u poslednje vreme bicikl propagira kao alternativno prevozno sredstvo, ponekad i kao status, obeležje, pripadnost grupaciji. Ipak, sigurna sam da svako od vas ima malu intimnu istoriju, kako je prvi put obrnuo pedale, uz čiju pomoc, i slično. Naročito ako živite u Vojvodini, biciklo je više deo života.

bicycle or death

(ova foto potiče iz vremena kada nije bilo digitalnih fotoaparata, a mobilni telefon je bio samo telefon … 🙂 )

E pa, koliko se sećam, mene je tome naučio brat, držeći bicikl za sedište i trčeći za mnom. U jednom trenutku me je pustio, i eto …. od tada pedalam sama 🙂 Pošto sam odrasla u jednom malom mestu, nije bas bilo mnogo mesta za vožnju, pa sam morala da vrtim po nekoliko krugova … te su me ubrzo svi znali kao „onu malu na biciklo“.

 photo strasni-tricikl.jpg

E kad sam došla u veliki grad, i putanja se promenila ! Znala sam da krenem sa Vračara, pa savskim kejom do Ade, uhvatiti dva kruga, i vratiti se nazad, sve uzbrdo. Ruku na srce, danas mi je tako nesto nezamislivo, pa se drzim ravnih staza Novog Beograda 🙂 Bicikl, Peugeot, nikad prezaljen sto je ukraden.

peug photo peugeot.jpg

Secam se i koliko sam bila oduševljena ovim bilbordom (usput, možete li da se setite kako je Beograd izgledao bez njih? 🙂 )

biblord photo delta-bike.jpg

Nedavno sam imala Scott, a sada Capriolo, pomalo tetkast, crveni. Nema više ni potrebe ni snage za jurcanjem. Nedavno sam kupila i korpu, pa koristim biciklo i da nešto odnesem, ponesem, razmenim… a volela bih kada bi bilo više mesta da biciklo i ostavim. Tu ne bih imala ništa protiv da platim parking.

my new crochet flowers

Već neko vreme u Beogradu se organizuju razne akcije zajedničkih vožnji, što je lepo i korisno. O njima se informisem na Facebooku, naravno, a možete i vi, na stranicama Ciklo Svet Srbija i UG Ulice za bicikliste. I evo poštenog teksta o tome zašto ne ići na Biciklijadu.
Prošle godine Lensfler nas je uslikao na Vrevi 🙂

vreva photo vreva-dejan.jpg

Od pre neki dan imamo i novi prostor, BIC – bike info centar, koji je otvorio CikloSvetSrbija. Za sve info o biciklima u Beogradu, pravac Skender Begova 15. Plus, sve informacije o sigurnoj vožnji i biciklističkim stazama u Beogradu, pravac ovo mesto. Ima tu jos štošta, a naravno da ćete više saznati o tome na njihovoj facebook stranici. Planiram da ih obidjem uskoro, te ću i sama više znati.

Da li i vi volite da klizite kroz vazduh na tih metar i nešto visine ? Jer, meni se tako čini, kao vid letenja nad zemljom, kad zaboravim da zapravo okrećem pedale. I kad se prisetim otkrića Savskog keja, prvog pogleda na most Gazela odozdo, i sve krajeve Beograda koje sam otkrila upravo zahvaljujući biciklu !

gazela photo gazela-odozdo.jpg

Advertisements

7 thoughts on “ah, ti bicikli …

  1. Ana kaže:

    kako je lepo videti svoj grad na nekom blogu =) moja Ljubljana je predivna =D pozdrav iz ljubljane, p.s. kisa pada ali bicikli se voze non stop =)
    Ana Stojkov

  2. duca kaže:

    Pa, da krenem sa komentarom prateći hronologiju tvog teksta…
    U Ljubljani mi se sviđa što se bicikl dosta koristi kao transportno sredstvo, kao i u našim ravničarskim mestima, bez obzira da li je leto ili zima. Viđaju se ljudi u svim odevnim kombinacijama. Ok, nisam primetio bikini, to da se ispravi…
    Ja sam prvi bicikl imao onaj sa tvrdim gumama, tj. tricikl koji ima varijantu da se skine jedan točak i dobiješ bicikl. Nema kočnica, pedale se vrte sve vreme dok voziš. To je bilo baš davno, u vreme kada, ne da nije bilo mobilnih, nego većina nije imala ni kućni telefon 🙂 Kako sam naučio da vozim dvocikl, nemam pojma, mislim da mi niko nije ni pokazivao, čist talenat 🙂
    Sada, kada sam veliki bata, imam dva bajsa, jedan za muvanje po gradu, odlazak na posao a drugi za „ozbiljnije“ ture.
    Preporučujem da svako sebi nađe nekoga ko mu odgovara za zajedničku vožnju. Vožnja solo je sasvim ok, ali vožnja u grupi je zabavnija a ima i adrenalina, pravo u venu! 🙂 Takođe, preporučujem svima da probaju da „klizite kroz vazduh na tih metar i nešto visine“ negde podalje od grada, uz reku, kroz šumu, putevima van naselja itd. itb.
    Za one iz Beograda si dala dobru adresu, Ciklo Svet Srbije, uvek ima nekog raspoloženog za druženje i vožnju.

  3. cekeruša kaže:

    lijep post, preslatka si kao mala na biciklu 🙂
    jedna od stvari koje pamtim iz djetinjstva i posjeta rodbini moje mame (banja luka, prijedor, kozarac) su bicikli, svuda. ljudi na biciklima, rampe za bicikle ispred radnji, svaka kuća je imala bare dva bicikla, ako jedno ode negdje na biciklu da drugo ne čeka da se vrati. baš kao što si ti napisala kao uvojvodini – biciklo kao način života.
    kod nas nije baš tako bilo, ali sad ima puno biciklista.
    neki su mi simpatični kao npr. jedna ženska sva skockana i uređena koju viđam skoro svaki dan kako vozi svoj veliki rozi bicikl, pa jedan tata sa dvoje djece pod punom ratnom opremom (kacige, prsluci, štitnici za ruke, noge, zglobove, ma samo da ih vidiš, kao nindža kornjaće hehe), ali ima i onih koji ne poštuju pravila pa nalijeću na pješake, brzo voze u dijelovima gdje ljudi hodaju, a onda ako prokomentarišeš ti si automatski primitivac koji ne zna kako je biciklo zdravo i slično.

    ja sam vozila bic jedno vrijeme kada niko nije vozio. to je bilo poslije rata kada su svi počeli da kupuju auta. biciko je valjda ljudima dozlogrdio u ratu kad su morali da ga voze, ko ga je imao naravno. Tada sam znala s kraja na kraj grada da prođem, a da ne sretnem nikoga na biciklu. poslije sam bic poklonila jednoj djevojčici. kada su automobili definitvno preplavili grad, postalo me strah voziti.

    ali voljela bih ponovo imati biciklo, ali neko manje, npr. onaj starinski poni sa korpom naprijed.

  4. oktopuslo kaže:

    Sviđa mi se post. I ja imam capriolo monitor men, obožavam ga. Tačno, nema mnogo mesta za onormalno parkiranje bicikla u gradu gde živom, mada koliko vidim sve više ljudi vozi bajs. Ja volim malo po gradu i okolini lagano ili napravim turu oštro oko 30- 50 km kako kad. Uživam .

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s