jos jedno darivanje !!!

Posle uspešnog prvog darivanja, „Bubmar“ će vas ponovo iznenaditi lepim poklonima!
U znak sećanja na predivnu osobu koja je, veštim rukama i iz ljubavi prema svojoj deci, napravila najveći broj modela i detalja kojima je prodaja započeta, „Bumbar“ daruje na njen rodjendan (30. aprila) tri paketa iz svog programa.

Treća nagrada
4 klupka „Troitsk Dream“ prediva, 70%vuna, 30%bambus, po 50gr, u dve boje, i jedan par igala od bambusa 3,5mm.

3 nagrada

Druga nagrada
4 klupka „Troitsk Magic“ prediva, 30%moher 70%akrilik, po 100gr, u dve boje, i jedan par igala od bambusa 3,5mm.

2 nagrada

Prva nagrada
4 klupka „Troitsk Angora“ prediva, 50%moher 50%vuna, po 50gr, u dve boje,
2 klupka „Troitsk Magic“ prediva, 30%moher 70%akrilik, po 100gr, u dve boje, i jedan par igala od bambusa 3,5mm.

1 nagrada

Da biste dobili jednu od 3 nagrade, potrebno je da u komentarima napišete nešto lepo, duhovito ili poetsko, o pletenju, dragim osobama, inspirativnim ljudima. Nemojte kopirati tudje ili poznate rečenice. Žiri činimo „Bumar“ i ja.

Kao i do sada, pravo učečća imaju oni koji žive na teritoriji Republike Srbije.
Komentare možete postavljati do isteka 29. aprila, a 30. aprila objavićemo pobednike.
Molim vas nemojte postavljati komentare ako ne učestvujete u darivanju.

Advertisements

14 thoughts on “jos jedno darivanje !!!

  1. O. kaže:

    Ovo je moja prica. Godinama se s vremena na vreme jedna misao javljala u mojoj glavi: od koga li sam ja nasledila pletalacki gen? Mama je malo plela dok sam ja jos bila beba, i brzo je odustala od toga. Zahvaljujuci iglama i vunici koje su ostale posle maminih pokusaja ja sam pocela da pletem. Moglo bi se reci da sam samouka jer sam pocetne korake ucila iz cuvene knjige „Rucni radovi“, a ideje su dolazile iz sopstvene maste. Znala sam da su se moja baka sa mamine strane i tetka sa tatine strane bavile rucnim radovima, ali kojim, u kojoj meri i koliko su bile uspesne u tome, ne. Posto je baka zivela daleko, gledali smo se jednom ili dvaput godisnje na po par dana, i na zalost moja secanja na nju sastoje se iskljucivo iz nekih flashback-ova u kojima naravno nema ni p od pletenja.
    Pre neki dan, sedimo mama i ja u sobi. Na stolici stoji prebacen prsluk krem boje, sa prostom mustrom. Saznajem da ga je plela moja baka pre 40-tak godina u trenucima slobodnog vremena izmedju rada u polju i rada sa stokom. Petlje savrsene, vunica fantasticna (pa odrzala se toliko dugo!). Ja ga zagledam, sad bih vec mogla reci okom profesionalca. I u tom trenutku postajem svesna odakle meni pletalacki geni i da je njen rad tu iako ona vec dugo nije sa nama.

  2. bensedin art kaže:

    Još kao klinka sam naučila da pletem i to iz inata. Mama mi je rekla da imam dve leve, pa da bih dokazala da to nije istina, dohvatila sam se „burde“, tumačila, tumačila i rastumačila. Puno godina kasnije sam ukapirala da me je mama mnogo dobro znala i da je shvatila da ću na ovu provokaciju nasesti. Da sam plela pod moranje, verovatno ga nikad ne bih savladala:)!

    Današnja deviza glasi: I knit so I won’t kill people!

  3. Sandra kaže:

    Negde u petom razredu moje osnovne škole moja mama je odlučila da bi bilo jako dobro da ne traćim baš sve vreme letnjeg raspusta na jurcanje na štrand i igranje oko zgrade pa mi je „predložila“ da svakog dana saštrikam četiri reda. Mamini predlozi tih godina nisu trpeli neposlušnost, naravno. Uh, mrzela sam zvuke dečije graje koji su dopirali do našeg drugog sprata dok sam ja pokušavala da probodem moje prve krvnički stegnute petlje neke zelene vunice. Igle su bile metalne i pomalo krive. Mislila sam da nikada neću shvatiti čemu to „vrtenje“ (tako moj tata zove štrikanje!). Mamino insistiranje na moja četiri zelena reda je trajalo tog leta možda svega nedelju dana…a inkubacija nekoliko godina… no zaraza je trajna!
    Danas planiram da potrošim svo slobodno vreme na vrtenje u fotelji.
    Hvala mama!

  4. Aleksandra kaže:

    Moj sin, od nepunih 7 godina, je u vrlo interesantnoj fazi. U utorak smo ga upisali u prvi razred.:)Posle razgovora kod pedagoga sav vazan je otvorio vrata i rekao- Postao sam djak prvak! Svi se slazemo da su danasnja deca potpuno drugacija od nas, njihovih roditelja, i od toga kakvi smo mi bili u njihovim godinama. Slobodniji su, drugacije razmisljaju…Iako jos nema 7 godina, mi vec uveliko imamo prave male rasprave. Ponekad mi samo ostanu otvorena usta na neki njegov komentar. A najnovije je, da ako mu kazem da je neka igrica (ili crtani) dosadna, dobijem odgovor da je i moje strikanje dosadno.:):)-Ti bi samo da strikas!!:):) Pa, bih- priznajem.:):)

  5. Maja kaže:

    Upravo sam završila bolero pre uskrsa i sada opet nešto smišljam.Boje su u svim nagradama odlične,kao i sastavi.Inače pratim Vaše blogove i sviđa mi se većina stvari.Obožavam pletenje,heklanje i šivanje kao i ostale hand made stvari.DRUGAČIJA….

  6. Sonja kaže:

    Ja sam večiti „nedovršeni“ pletač. Zato i volim da pletem. Vrlo sam prakatična. Kupim par klupka, i oni u mojim rukama prođu čitavu evoluciju… od prostog šala, do džemperka za moju devojčicu! Samo… problem je golem, deca brzo rastu, brže nego što ja uspem da završim 🙂 Tako sam, mom kumiću iz Grčke za prvi rođendan poklonila prekrivač koji je trebao da ga greje dok je beba bio 🙂 ali nema veze… njemu je bio namenjen 🙂
    Bitno je da se plete 😀

  7. meggy kaže:

    Ne mogu da se setim zasto sam resila da obnovim svoje pletacke „sposobnosti“, ali znam da sam se tog zimskog popodneva toliko zainatila da kupim igle i vunicu da sam prepesacila ceo Novi Sad uzduz i popreko (vodjena pogresnim adresama nadjenim na internetu)….srecom trud se isplatio i vec te veceri sam se mucila sa prvim petljama:))) mozete samo zamisliti izraz lica mog brata kad se vratio sa faxa i video me kako sedim i PLETEM-rekao je da je od svih iznenadjenja koje je ocekivao od mene ovo….najzaPETLJAnije:)))))

  8. Gagi kaže:

    Pozdrav svim pletiljama! Evo i mene, buduce ucenice Magritinog naprednog kursa! Nova za sve vas, ali uvek prisutna jer vec duze vreme pratim sve vase radove i prepiske. Pletenje je za mene odmor i zabava a pre svega lek. Smisao bavljanja mi je uvek bio sam rad a manje rezultat (mada zavrsenih radova svakako ima :)) Svaki slobodan trenutak ukradem za moj omiljeni hobi: ujutru pre kretanja na posao (bar neki minut), dok me drugi voze (obavezno), u razno-raznim cekanjima (ne gubiti vreme), na plazi ispod suncobrana uz picence (pravo uzivanje), kod kuce na terasi (domaca atmosfera).

  9. Maja-zezdica kaže:

    Moja prica krece ne od malih nogu kao kod vecine:))))))Za svoj 30-ti rodjendan dobila sam divno stene patuljastog pinca,i posto je sav osetljiv,trazila sam na netu da mu kupim neko odelce kako bi prebrodio hladne Beogradsek dane…..i moja ideja o strikanju krece tada…Sve je bilo toliko skupo,da ja iako radim nisam mogla da izdvojim bas toliko novca za jedno malo strikano odelce..Ni sama ne znam kako palo mi je na pamet da i ja mogu sama da naucim da strikam,i ne samo svom malom stenetu,vec i mom malom bratancu istrikam brdo stvari…Moje istrazivanje na netu,dobilo je sad preusmerenje…Pocela sam da trazim,gde bi mogla da naucim da strikam…i na svu moju radost naletela na skolu strikanja,koju drzi jedna divna zenska osoba(ponekad pomislim odakle joj toliko strpljenja da odgovori na nasih 1000pitanja u sekundi:))..Taj utorak je bio jedan od srecnijih dana u mom zivotu,jedva sam cekala da naucim prve korake sa iglama…joj,samo kad se setim kako smo svi bili smesni…gledali smo u one igle kao u sedmo svetsko cudo,i cvrsto ih drzali kao da ce negde pobeci…Bilo je to mirno popodne u „Manakovoj kuci“,zbunjena lica,Maja koja pokusava da nam objasni pocetne korake,nasa pogubljena lica,u rukama cvrsto drzimo igle i cuje se skripa prediva(jer smo mi to stezale-kazem vam kao da pravimo „mornarske cvorove“,pa ne daj boze da to sklizne ili nam ispadne petlja…..xaxaxxaxa)….Posto sam bila toliko odusevljena mojom novom skolicom,naravno da sam morala to da podelim i sa svojim koleginicama u kancelariji…Moja direktorka je bila odusevljena…Pocela je da mi prica da je njena pokojna majka strikala sve i svasta,a ja sam je sa druge strane pomno slusala..Videvsi moje odusevljenje,obecala mi je da ce pretraziti tavan i doneti mi stare knjige i casopise,iz kojih je njena majka ucila mustre…Boze,sa kojim nestrpljenjem sam cekala sledeci dan….Sledeceg jutra,moja direktorka se pojavila sa crvenom platnenom torbicom,iz koje je virila debela knjiga…Mislim da mi je osmeh bio nikad siri:)))))))))))Dala mi je knjigu,koju sam ja naravno odmah pocela da listam,al se nisam nadala iznenadjenju….Iz svoje tasne,moja direktorka je izvadila jos nesto….Pocela je pricu da joj je to nekada davno u Parizu kupio njen muz,od zena koje su to prodavale na ulici,al ona to nikad nije koristila,iako zna cemu sluzi…Boze,pomislila sam kakva je to zuta pecurkica,sa nekim metalnim spajalicama na kraju,i sta cu ja sa tim…Objasnila mi je da se to zove knitting doll,i da na you tube mogu pronaci kako se sa time radi,i da cu ishod videti sama…Sve to sam strpala u torbu,i sa nestrpljenjem cekala kraj radnog vremena…Odmah posle posla otrcala sam u obliznju radnju koja prodaje prediva i sve sto uz to ide…i pravila se da se kao ja nesto razumem u to….xaxaxax…U mojoj glavi je bilo kupi ono sto ti se svidja,te je tako i bilo…Mislim da sam narednih par dana provela u kuci boreci se sa svojim iglama (kako bi bila spremna za naredni cas strikanja:))))),a iz moje pecurkice je „nikla“ predivna plavo bela oglica…
    Cini mi se da bi mogla da o mojim pocetnim koracima strikanja pisem ovde satima…a i vreme je da malo prelistam svoju enciklopediju i probam neku novu mustru:))))),jer moram da spremim pitanja za sledeci cas:PPPPPPPPPP
    Odoh da strikam,veliki pozdrav:)))))))))))

  10. Danijela kaže:

    Ja nemam tako lepe price o svom pletenju jer jos uvek nisam naucila tu prelepu vestinu.Moja secanja su vezana za moju baku koja je uvek nesto plela i jos uvek cuvam neke stvari koje je ona isplela pre mnogo godina.Ali sa najvise radosti cuvam male rukavice i terlucice koje sluze samo za ukras i jos uvek se pitam kako je uspela da ih isplete tako male,malecke.
    Darivanje je super,divni pokloni.
    Srecni praznici.

  11. sandra dor kaže:

    Klot,frket,klot,frket…dve zajedno,jedan navijutak…Prelivaju se boje,mrsi se klupko sa ostacima proslosti.Moj svet maste,tisine i spokoja.
    Trgnu me iznenada deciji glasovi:“Jesi li zavrsila?
    Jedva cekamo.“ A ja sam onda srecna kao i moja baka kojoj sam upucivala isto pitanje.
    Zvec,zvec…uz sopstvenu muziku i dalje plesu moje igle.Sa osmehom.

  12. lensfler kaže:

    Možda je to samo moj utisak, ali nekako mi se čini da za konce, konopce, vunice, kabliće i sve te takve stvarčice nema prirodnijeg stanja nego da se zamrse. Koliko god da se trudimo da ih lepo namotamo i smišljamo razne načine da ih složimo, ne vredi. Zamrse se.
    Možda mi se baš zato pletenje čini tako posebno. To i jeste neki način da se vunice i konci smišljeno i namerno zamrse u određeni oblik i postanu nešto divno. Kao neka kolariću-paniću magija u boji.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s