Urbanizam Evrope

Kao što sam davno obećala, prenijeću vam malo teorije koju smo učili na fakultetu, o nastanku tri velika grada Evrope. Nadam se da ćete onda lakše zaključiti zašto Beograd tako teško podnosi širenje i tehnološki napredak. Nažalost, nisam bila ni u jednom od ovih gradova, tako da vam mogu prenijeti samo ono što sam našla u knjigama.
Lako je napraviti novi grad. Iskopate kanale, položite sve instalacije, napravite široke ulice i sagradite objekte. Ali šta da radite kada je grad star, kada mu se kanalizacija sliva ulicama, objekti nemaju temelje, uske ulice vrve od prolaznika i kola i sve u svemu… bolje da ga srušite i počnete sve ispočetka. No, bilo je par ljudi koji su nasli nacina da ostvare svoje ideje.
Oko 1860. u Barseloni živio je Ildefonso Serda, čovjek koji je zapravo i stvorio izraz “urbanizacija”. Ne tek tako, naravno, već poslije obimne analize života u Barseloni, uticaja industrije i tehnološkog napretka na ljude i grad. Serda je ubrzo dobio poziv da svoj plan za proširenje grada podnese vladi u Madridu. U njemu je istakao da je Barselona s jedne strane okružena brdima, a sa druge ima izlaz na more – što mu je poslužilo da postavi ose – tzv. Dijagonalu, Meridianu, Paralelu i Gran Viu. Oformio je pravougaonu mrežu ulica, time i pravougaone blokove i trgove. U saobraćju je predvidio dalji napredak, pa je planirao šire prostore za kretanje vozila od tadašnjih potreba. Plan je jasno pokazivao koliko je Serda bio protiv dominacije centra na štetu periferije, i protiv toga da se u jednom dijelu organizuje samo jedna vrsta funkcije (npr. samo stanovanje).
Photobucket

No, kako to obično biva, kompletan Serdin plan nije izveden iz političkih razloga. Pojedinim ljudima se učinila kao isplativa ideja da neke objekte grade sa 11 spratova, iako je planirano maksimum 4. Ovdje moram da napomenem da postoji optimalan odnos širine ulice i visine okolnih zgrada, tako da i prizemlje bude osunčano. Sam Serda umro je siromašan, a tadašnja vlast smatrala je njegove ideje opasnim.
Otprilike u isto doba, oko 1860., car Franjo Josif I naredjuje rušenje svih utvrdjenja oko grada Beča, i izradu plana. U centru grada oformila se gusta struktura koja nije pokazivala sliku siromaštva kao u drugim gradovima, već ekonomski procvat. Baroka je bilo na sve strane. Za razliku od drugih gradova Evrope, ljude u Beč ne privlači industrija i posao, već pomodnost i status prestonice. Elita nije napuštala svoju imovinu u centru, a istovremeno je gradila skupe i pomodne vile na periferiji, na kojoj se nisu okupljali kriminalci. “Liberalna era” donijela je mnogo slobode, kako političke, tako i u kombinovanju stilova. Beč kasni za trendovima u Evropi po nekoliko decenija… u uvodjenju omnibusa, struje, kanalizacije i vodovoda. Ali u urbanizmu prednjači zahvaljujući izgradnji objekata u kojima umjesto jedne živi više porodica, očuvanju zelenog pojasa na kome je zabranjena gradnja, i akcentu na očuvanju, a ne rušenju. U ovom periodu nastao je i stil koji neki nazivaju Ringstrasse, po ulici koja okružuje centar grada.
Photobucket

Tada je sagradjena i čuvena zgrada Opere, kao i Zgrada Parlamenta, Gradska kuća i slični javni objekti. Medjutim, po ovom urbanističkom principu nema dugačkih vidika. Vlast je ubrzo raspisala konkurs za naselja van Ringa, no Prvi svjetski rat ometa ove planove.
I na kraju, Pariz … Kada upitate ljude da vam nabroje bilo koje 3 prestonice u Evropi, 99% će odgovoriti: “Rim, Pariz i …..” i tu zastati, razmisliti, i mozda navesti London :). Isprobajte se 🙂

U ovom gradu, ne tako daleke 1848. godine Luj Napoleon Bonaparta postao je predsjednik Druge Republike… Još ranije je on sebe zamislio kao drugog Avgusta, koji će od Pariza napraviti grad od mermera. No, u realnosti, grad je više rastao u visinu, novi objekti gurali su se po dvorištima, a ljudi su ekonomski bili razdvojeni po spratovima : što ste bogatiji, to ste na nižem spratu. Poznato vam je da su i Pariz i London smrdjeli na kanalizaciju, a mnoge ulice pretvorile su se u blato jer je ona njima tekla. Bolesti su jedva čekale ovakve uslove, a Sena samo što nije prestala da teče od svega što se slivalo u nju. Ako biste i imali septičku jamu, izvjesni ljudi bi je praznili noću i taljigama odnosili van grada, usput prosipajući sadržaj. Mnoge šale nastaju ovdje na račun francuskog parfema.
1853. godine na mjesto prefekta Sensog okruga dolazi Žorž Ežen Osman. Pri polaganju ove zakletve, Napoleon mu je uručio mapu Pariza sa 4 boje – ulicama za izgradnju, po hitnosti. Napoleon je u toku izgnanstva u Engleskoj imao prilike da se divi njihovim vrtovima. U Osmanu je našao vještog čovjeka koji mu je pomogao da ideje sprovede u djelo, ali i sam Osman je ostvario mnogo svojih zamisli : najveća je dopremanje velikih količina svježe vode. Prefekt je vrlo brzo dobio veliku moć, tako da je iznad sebe imao samo cara. No, protivnici su uspjeli da ga smijene nakon 17 godina.
Osman je pred Gradsko vijeć iznio sledeće ciljeve: raskrčiti prostor oko velikih palata, javnih zgradai kasarni, poboljšanje sanitarnih uslova rušenjem svakog prljavog sokaka, rušenje i presijecanje blokova kako bi se omogućilo vjetrenje bulevara, i da se omogući brz i nesmetan prolaz od željezničke stanice……
Ubrzo su u djelo sprovedene ideje o izgradnji 12 avenija koje su se zrakasto širile sa Trga Etoal. Tokom izgradnje tzv. Osmanovih bulevara čak su premiještali i drveće. Trgovi i parkovi nastaju proširenjem ulica. Medjutim, ideje o zelenom pojasu, ili rušenju blokova, nisu prošle tako dobro, jer savremenici nisu mogli da shvate čemu ta grandioznost. Razmišljali su iz pozicije pješaka.

Ono što ćete prvo primijetiti u Parizu od tragova koje je ostavio Osman su fasade. Zahtijevao je jednoobraznost, visoke francuske prozore sa ogradama od kovanog gvoždja. Ljudi koji su bili u Parizu kažu mi da se svemu zna mjesto, i za sve ga ima.
Photobucket

EDIT: Romantales mi je poslala ovu fotografiju, koju je snimila sa jednog privremenog objekta u Parizu.
Photobucket

Ako vam se ovo dopalo, mogla bih vam napisati nešto i o Njujorku, i o gradnji Empire State Buildinga.

—————————————-

KOMENTARI:

• At 28. avgust 2007 15:45:00, lepensky said…
Kod nas u Beč se kaže: „Živim u taj i taj bicirk.“ -Obično 9.
• At 28. avgust 2007 15:53:00, nickname (Neregistrovan) (Neregistrovan) said…
Evo da potvrdim iz lichnog iskustva barem deo ovoga. Bio sam u Bechu i stvarno je predivan, naravno sve je na mestu, ima shirokih ulica, parkova, trgova itd. Naravno, najbolja stvar je metro, koji funkcionishe savrsheno .
• At 28. avgust 2007 21:04:00, romantales (Neregistrovan) (Neregistrovan) said…
Mene je Pariz oduševio, ne samo radi fasada, već i radi savršeno organiziranog javnog prometa – nešto prekrasno, za čas posla si u drugom dijelu grada. Rim sigurno nije primjer za dobar urbanizam, ma za nikakav urbanizam nije primjer kad bolje razmislim.
• At 28. avgust 2007 21:09:00, nemiri said…
studiozno 🙂
• At 28. avgust 2007 22:13:00, Mungos said…
Odlično! Baron Osman je moj omiljen urbanistički lik. Njegovi bulevari još uvek funkcionišu i to u megalopolisu kakav je Pariz. Kako bi mi u Beogradu i inače Srbiji, prijao jedan takav. :O)))
• At 28. avgust 2007 22:15:00, lepensky said…
Interesantno bi bilo nešto napisati na temu: Urbanistički plan Londona.
• At 29. avgust 2007 9:36:00, Erazmo Floyd said…
Beograd nema barona Osmana, ali zato ima dosta Roma koji se zovu Osman i žive ispod Gazele.
• At 29. avgust 2007 11:58:00, gamet said…
Volim „niske“ gradove. U Atini, recimo, nije dozvoljena gradnja iznad IV sprata, tako da se Partenon moze videti iz bilo kog dela grada.
• At 29. avgust 2007 12:07:00, machor said…
pishi pishi … super! :)))
• At 29. avgust 2007 18:09:00, DiplomiraniDuduk said…
Pametan se čovek uči na tuđem iskustvu i na tuđim greškama! Naši arhtekti projektuju NOVE ulice uže nego što su Turci gradili! (Bar je u Smederevu tako!) Da ne govorim u „planerima“ koji prave placeve od 2.5 ara tako što im je lice 5 m a dubina 50! Čitajući kako su neki pametno planirali i radili prosto grickam nokte od zavisti! 🙂
• At 30. avgust 2007 12:30:00, makilica said…
Odličan tekst. 🙂 Piši o Njujorku! Pariz je definitivno NAJ. 🙂 Tokom tih godina izgradnje navodno su raselili trećinu stanovništva iz centra jer su morali da sruše puno zgrada kako bi imali dovoljno mesta za sve te silne trgove i široke bulevare.
• At 2. septembar 2007 16:29:00, marko novosadista (Neregistrovan) (Neregistrovan) said…
svidelo mi se ovo, zanimljivo je, ali i dalje nisi napisala nista o beogradu kao sto si na pocetku najavila, a stvarno mislim da ako vec hoces da pises da bi bilo super da napises o nasim gradovima ponesto :))))
• At 5. septembar 2007 14:06:00, Nymph (Neregistrovan) (Neregistrovan) said…
ovo je jako zanimljivo, samo piši dalje 😉 a u Parizu sam bila i istina je da kad jednom vidiš Hausmannovu zgradu, prepoznaješ i sve druge jer su skoro identične.
• At 8. septembar 2007 1:13:00, Johnny_kG said…
Samo pishi… 🙂 Ako smem da predlozim: Barselona (jesi je spomenula, ali moze neka detaljnija studija), Njujork i malo „manja“ – Firenca. Pozz
• At 8. septembar 2007 8:29:00, joop (Neregistrovan) (Neregistrovan) said…
melbourne je planski gradjen, centar je sav ‘pravilan’, nema sanse da se u njemu izgubis iako je ogroman grad.
• At 8. septembar 2007 16:07:00, Magrit said…
Pisacemo jos…. samo da nadjemo vremena i izvora 🙂

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s