jedna pricha…

… koju sam napisala prije mjesec-dva, u jednom dahu. Nadam se da cete uzivati u njoj dok napolju pada kisa.

——————————
Proslo je vec sest godina. Ista prica. Pogled desno, kroz prozor, niz ulicu, do trga. Pa natrag na igle.
Megi ponovo zanjiha stolicu, i nastavi lagani ritam pletenja. Tap tap.
Umirujuci zvuk natera Megi da se nasmesi.
Vec sest godina je u ovoj sobi, na trecem spratu, plete male dzempere, haljinice i patikice. Zna ona kada ce se u gradu roditi sledeci novi covek, i odmah prione na posao. Sve bi bilo dobro, samo da zna odakle je dosla. I zasto zivi sama, i retko prica sa drugima. Cula je da u nekim drugim gradovima takve ljude spaljuju na lomaci, ali ovde su svi bili poprilicno ljubazni.
Tap tap.
Ovog puta to je blago zelena vunica, meka i topla. Za onog decaka iz Bugamske ulice, sto stize za manje od 35 dana. Megi spusti pletivo, zanjiha ponovo stolicu i pozva Macora da joj skoci u krilo. Ovaj se malo neckao, ali ipak skoci, zavuce glavu pod njenu ruku, pa se sav izvi. Podignut rep, okret, predenje, pa opet sve ispocetka, znala je Megi kako to vec ide. I onda samo jos da se sklupca, udahne duboko, pa izdahne, i utone u san na njenom krilu. I siri toplotu. Megi je ponekad bilo bas hladno.

A taj grad, isti je kao i svi drugi. Glavni trg i nekoliko manjih, krive ulice, par cesama i stepenica. Zgrada uprave i pijaca glavne su tacke. Kamen je svuda; njime su poplocane ulice, i od njega su izgradjene kuce. Cak i krovovi. A kao da teraju neku suprotnu pricu, drvece raste siroko i divlje.
Od Crkvenog trga, tamo nize prema sumi, u Bugamskoj ulici, jedan covek ulazu u kamenu kucu. Tamnokos, visok ali povijen, on ide pravo u kuhinju i spusta tezak dzak na zemlju. Krompiri se rasipaju i skakucu po podu. Mlada zena, u poodmakloj trudnoci, samo ga pogleda i nastavi svoj posao. Ne progovaraju ni rec.
Mali Geri oseca maminu tugu i nezadovoljstvo. On se trgne u stomaku, ne svidja mu se to, hoce napolje ! Natera mamu da se uhvati za stomak, i pusti glas. Ali tata se nije ni okrenuo. Geri se pomalo boji. A onda mu nesto kaze da se trgne jos jednom pa sta bude da bude !

Sestog dana u nedelji uvek je guzva na pijaci, zna se. Zene nose pletene torbe, cenkaju se, i negoduju na kvalitet i cene. Tri njih stoje sa strane, jedna prica:
– Čula se cele noći ! Jadnica, nije joj lako! Od kako su joj roditelji umrli, nema nikog da joj se nadje, pa je morala da plati zenu da joj pomogne ….. Mali se rodio sav plav i zgoljav. Sumnjaju da ce preziveti ….
Druge dve neguduju, stavljaju sake na usta i uzdisu. Onda kupe svoje povrce i idu svojim porodicama. Jedna od njih, ona plava po imenu Olga, kada presece Bugamsku ulicu, zaustavi se i pomisli da li da ode, pita, treba li nesto. Ali opet oni su tako cudni, onaj njen muz ….. Jadna zena, sigurno joj treba pomoc ! Poslednja misao joj se ucvrsti u glavi, i ona sigurnim korakom krenu.
Kucnu na gruba drvena vrata. Nista. Kucnu jos jednom. Opet nista. Odmaknu se da pogleda gore na prozore, nista se ne vidi. Niko se ni ne odaziva. To je malo razljuti, pa ona uhvati kvaku i prodrma je. Vrata se otvorise, kao uvredjena.
Unutra mrak, sve zavese su navucene. Mali Geri se cuje, na spratu su. Baka Olga odmah krenu gore, pozivajuci. Zadihana, zamalo sto ne udari u velikog coveka koji joj se ispreci na putu. Cak ni njen osmeh i pitanje kako su, nisu pomogli; on ju je i dalje gledao namrsteno. Na kraju samo rece:
– Odlazi !

– Eh, moj mili Geri, moje sunce …. Sta cu ja sa tobom ?
…. Aleka sapuce svom malom sinu. Glava je boli od jutrosnjeg udarca. I dalje je slaba, ne moze da mu se odupre. A mali je stalno gladan, place kao da je smak sveta.

Macora budi trupkanje po podu. Hm, mozda ce da seta napolju ! – misli on, i skace na noge. Stvarno hoce, odlicno !
Megi obuva cipele, oblaci kaput i zamotava sal. Ne zato sto joj je hladno, nego eto tako, pristojno je. Ionako ima vec 8 salova ispletenih u dugim nocima tek prosle zime. Osmehne se Macoru, uzima ga u ruke, a zatim i paketic, i otvara ulazna vrata.
Hladan vetar udari joj na lice, pomerajuci teske kovrdze. Mirise na dom. Megi se ucini da na tren uhvati neko secanje, ali sve iscile za tren odneseno dalje vetrom. Cupkanje po kamenoj ulici donese novi ritam, i Megi krenu ka Crkvenom trgu. Krenula je malo ranije, zna da ce morati da zastane sa svakim, da se pozdravi i pita za zdravlje. Oni nece nju nista pitati, ali to njoj ne smeta.
Prodje trg, pa se spusti dole u ulicu. Cula je da je to opasan kraj, ali ima ona Macora da je brani. A nemaju sta ni da joj ukradu. Sigurnim korakom produzi nize, tapa tapa. Ali, sta je to ? Ispred tih vrata grupica ljudi, svi su nesto skupljeni i tiho pricaju. A onda taj krupan covek izlazi napolje i vice na sve da odlaze, nije to njihov posao. Ljudi se razbeze kao prepelice u strahu.
Megi udahnu duboko i nastavi ka vratima. On je pogleda, odmeri od glave do pete, ispravi se, stisnu vilicu i propusti je da udje. Unutra, mrak. Neki cudan smrad provlaci se svuda. Pod skripi kao da hoce nesto da kaze. On rukom pokaza na stepenice, te se Megi pope bez reci. Otvori mala vrata, proviri unutra, i samo otvori usta, nemocna da ista kaze.
Unutra, Aleka lezi na krevetu, u spavacici, otkrivene dojke na kojoj usnulo pociva malo rozikasto bice. Sav je zgrcen, a njena leva stana lica je modra. Izledaju oboje kao mrtvi. Megi oprezno prilazi, a zatim se naglo okrene da proveri da li je on sledi. Ne. Moze da joj pridje. Hvata je lagano za ruku, tako je hladna, cak i Megi to oseca. Mali Geri se trgne i pogleda je toplim zelenim ocima. Trese se, a Aleka se ne pomera.
Megi pronadje sa strane malo cebe, uze Gerija i uvi ga. Uze ga u narucje i blago mu zapeva. Njegove oci postadose jos zelenije, a Megi se uplasi. Pogleda jos jednom na Aleku, ali ova kao da spava.
Ona spusti bebu ponovo na krevet, izvadi dzemperic, pantalonice i papucice, i oprezno ga obuce.
– Dosla si …
… prenu je Alekin glas.
– Dobro je, hvala bogovima. Dosla si.

Megi uze Gerija i prinese ga Aleki. On je i dalje gleda. Megi zna sta treba da radi, no nesto nije kako bi trebalo biti. Ona ipak sklapa oci i zapeva. Plamen joj zagreva krv. Reka emocija tece kroz nju, sve jace i jace. Planina probija zidove sobe, a sneg vitla oko njih. …. za koji trenutak sve je gotovo, Geri je prosao ono sto i svaka beba u gradu – dobio je dar Megi.
Aleka se smesi, ali odjednom uhvati Megi za ruku.
– Slusaj me dobro! On ne sme ostati ovde ! Ja sam slabija svakog dana…. necu jos dugo izdrzati ….
Alekino lice krivi se od bola, ona pocinje da jeca. Odjednom, kao da se priseti, prekinu se i nastavi da govori.
– Moras ga odneti, tebi jedino verujem ! Znam da ga ti ne bi povredila !
Megi je slusa, s nevericom. Sta ova zena od nje trazi ? Da odnese bebu od majke ? Nemoguce !
Ali sve uskoro biva jasno, kako otac ulazi bucno u sobu, odguruje Megi i vice na Aleku. Je l’on rekao da ona ucuti, i da vec jednom ustane iz toga kreveta i pocne da radi po kuci ? Je l’ on rekao da taj mali isto ucuti, on to vise ne moze da slusa !
Kada mu Aleka odgovori da je on matori skot, on je teskom sakom zvizne preko lica. Nista se nije culo osim udarca. Megi skace kao oparena, juri prema vratima, dole niz stepenice, pa na ulicu. U narucju cvrsto drzi Gerija. Ne potrci prema kuci, nego jos dole, prema sumi. Macak je prati.

U sumi sve je mnogo jasnije, uvek je. Gerijeve zelene oci kao da pricaju sa zelenim drvecem, on je miran i smesi se. Macak stoji pored njega, proveravajuci ga.
Megi sedi postrance i gleda u bebu, pita se zasto je sve to uradla i sta ce sada.
Negde, na visokoj planini, debeli led iza kog se nadzire nesto crveno, naprsnuo je.

—————————————-

KOMENTARI:

• At 11. avgust 2007 14:28:00, Mungos said…
Da sam ovo slučajno negde pročitao, lecnuo bih se. A znajući da si ti napisala, tek sam se lecnuo. Čitam pa se pitam, zašto si ovo izvukla iz sebe, baš ovo? Zašto je fikcija otišla na tu stranu? :O)
• At 11. avgust 2007 20:20:00, Magrit said…
Nema potrebe za strahom ijedne vrste. Samo imam ogromnu mastu. To je bilo jedno kasno popodne, moj moral je pao, i po obicaju predala sam se masti da se utjesim. Jer je u njoj sve moguce. I ovo sve se samo pojavilo.
• At 12. avgust 2007 0:12:00, blogovsky said…
Sviđa mi se.
• At 12. avgust 2007 1:47:00, nikolina baka said…
Nisam trepnula dok nisam procitala, kakav tekst. Ako si nam ga poklonila, hvala ti.
• At 12. avgust 2007 15:21:00, pirat_w (Neregistrovan) (Neregistrovan) said…
Zanimljiva pričica. Može se reći čudna i uvrnuta ili zanimljiva i dobra. Kako ko posmatra ovaj svet. Svakako nije bezveze utrošenih nekoliko minuta živpota da se pročita.
• At 12. avgust 2007 15:32:00, MOJmentalni_kung_fu said…
tesko…
• At 12. avgust 2007 15:38:00, Magrit said…
Hocete nastavak ?
• At 12. avgust 2007 15:48:00, Mungos said…
Obećavaš?
• At 12. avgust 2007 21:01:00, Goce (Neregistrovan) (Neregistrovan) said…
Ostala sam bez teksta! Čekam nastavak! 🙂
• At 12. avgust 2007 23:28:00, maslina said…
Lepo pises.
• At 14. avgust 2007 10:00:00, Jana (Neregistrovan) (Neregistrovan) said…
Odlična priča, jedva čekam nastavak!
• At 14. avgust 2007 11:07:00, hogar_sm said…
Dobar zaplet, veoma zanimljivi likovi, čudesna radnja, neobičan stil… Kao i ostali, jedva čekam nastavak!
• At 14. avgust 2007 11:27:00, nekidezivot said…
mnogo lepo napisano, teško, ali lepo, podržavam ideju za nastavak!!!
• At 14. avgust 2007 13:43:00, Magrit said…
Hvala svima na podršci, drago mi je da se svima dopada. Nastavka e biti, samo treba sve da uoblicim i iskucam, i da nadjem strpljenja za to.
• At 17. avgust 2007 13:54:00, thor (Neregistrovan) (Neregistrovan) said…
hello! 🙂 pozdrav, M dugo se nismo culi… interesantna je prica, kao uvod sadrzi mnogo finih elemenata koji bi mogli da se kasnije razviju & razrade… i stil pisanja mi se svidja, narocito to sto dajes citaocu uvid u misli razlicitih likova ali savrseno suptilno ( za razliku od npr. Herberta u „Dini“ ) opet ja odoh u kilometre 🙂 cujemo se kasnije preko mail-a.
• At 25. avgust 2007 8:36:00, misha (Neregistrovan) (Neregistrovan) said…
Dobro je. Misteriozno i mracno, ali dobro.

Advertisements

One thought on “jedna pricha…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s