Vlasina i Divcibare

Porodicno putovanje, bratova porodica i ja. Prvo smo rezervisali smestaj na Vlasini, raspitali se, svi rekli da je tamo prelepo, putovali skoro 5 sati, potrosili preko 20l goriva….. da bi ugledali prelepu prirodu u usponu na planinu, lepo jezero …. ali smestaj je bio na vrlo niskom nivou: 30eura na dan, za dve sobe, kupatilo i kuhinju u kojoj nedostaje jedna slavina, kao i prekidac na ringlama, svaka soba ima stepenik od 10ak cm, a u tus kabini samo sto ne propadnete, namestaj djene-djene. Ispod je prodavnica, ljudi ispijaju pivo, prekoputa minibus i krov kuce. Priznacete, mnogo je 30eura za tako nesto. Odosmo da popravimo utisak kod jezera, ali …. kud god da smo mu se priblizili, naisli smo na blato, zemlju i ostatke vatre, a jezero nije izgledalo bas bistro.
Toliko o tome. Spakovali smo se sutra ujutru, i otisli na Divcibare, na-vrat-na-nos nasavsi smestaj. Put je trajao iscrpljujuce mnogo, preko 8 sati. Put je uglavnom isti, magistrala sa 2 trake, kuce sa strane P+1, prodaja auto-delova i plastike. Pitas se je li Srbija nastala sva odjednom.

Na Divcibarama smo takodje bili prvi put, smestaj smo imali u lepoj vili Marina. Posle onakvog “smetaja” pali smo na nos, za 5eura vise na dan, sacekao nas je osuncan prostor, mirisna frotirska posteljina, kuhinja opremljena veoma dobro, sve sa posudjem, Neskafom, priborom za pranje sudja, kupatilo uredno, peskiri …. a tek ljubazni domacini! Od srca preporucujem!

Sama visoravan je predivna, vazduh, livade, sumice, ljudi … prava divota !

Na koju god stranu da krenete ima neka stazica. Kuce su prelepe, dvorista jos lepsa, poneko ima i bazen, a skoro svako ljuljasku za decu, ili ovako i za decu i odrasle .

Za penjanje tu je Crni Vrh.
Borovi preovladjuju, kao i paprat.

Centar je opremljen sa svim sto vam je potrebno: opsta prodavnica, pijaca, mesara, pekara, apoteka, posta, restorani, rostilj …. cene su normalne. Cak imaju i lepu tkacku radnju, a mi smo bili u vreme neke slave, pa je prodaja bila bogatija za zemljane posude, i razne lokalne stvari.

Verujem da je i zimi lepo, posto imaju jednu staru i jednu novu zicaru i staze za skijanje, a i setnja je sigurno jednako lepa.

Za decu je takodje zgodno, ima dosta zanimacija : jahanje konja, mala farma sa kozama i magaretom koju zovu zoo-vrt, a za odrasle – mozete da probate i gadjanje lukom i strelom. Postoji i vozic koji vozi u 2 pravca, a mi smo bili do Vidikovca.

Jos smo bili i u jednom selu kod prijatelja, pa smo videli i dva velika prasca, tele, a poneko je ucestvovao i u plastenju sena .

Dva bratanca su me posteno umorila, ali sam se nakupila slatkoce i novih saznanja o njima – drugacije je kad ih pratis 24 sata dnevno, kako spavaju, jedu, zabavljas ih, nosis, hranis…. A najsladje je sto su znali da mi se najsladje zahvale – stariji sa “Majo, ja te puno volim”, a mladji sa stalno pruzenim rukicama prema meni

Budimpesta – 3. deo

Andrássy út – veoooma duga ulica, bogata radnjama i prelepim objektima. Medju njima i Zgrada Opere – pa dobro, opera me nikad nije zanimala, a i ova je nacickana statuama, ali jeste proporcionalna i odaje utisak slobodnog ulaza.

Kasnije se ulica pretvara u bulevar, pa ima dva pojasa zelenila izmedju objekata i ulice. Jeste da mozda znam da fotografisem, ali da poziram nemam pojma.

Tu je i Muzej Terora. Volim ja klasicnu arhitekturu, volim i modernu, ali kada se to dvoje uspesno spoje, mislim da je to apsolutno kosmicki fenomenalno.

Na kraju ulice je Trg Heroja, svi vec znate kako to izgleda, ali evo jednog eksperimenta kroz suncane naocari.

Tu je vec guzva, i nekako je tesko nebo, pa produzismo u park da se malo opustimo. Tamo levo, neko jezero, tamo desno, neki most, i mlada i mladozenja, i par ljudi sa nekim teskim crnim stvarima koji jure za njima …… Malo sam se umorila od fotografisanja, pa evo samo jednog detalja zdanja zamka.

A onda treba i jesti ! Interesantno je to da u Budimpesti svi kafei ustvari su vise restorani – vise ljudi sedi i jede, nego sto pije. Tako da u svakom dobijete meni. A sele smo u jedan kod Franz Liszt Akademije – prelepa pesacka ulica, sa zelenilom u sredini kroz koji moze da se seta. Svi restorani imaju svoju boju, i lagana cebenca slozena preko stolice u toj boji. Mocarela i paradajz preliveni pesto sosom, i topli hleb bili su odlicni.

Tog popodneva odvezle smo se i do SentAndreje, malog slatkog mesta, zaposednutog turizmom, prodavnicama suvenira po paprenim cenama i pitanjem sta je tu original. Malo dalje, ulice su puste, tu zive ljudi, malo smo se i izgubile …. a u povratku me je domacica castila i madjarskim svadbenim kolacem – testo sa ukusom vanilie, cimeta ili sl. obmotano oko velikog kalupa, pa onda peceno na uglju.

Kao da ceo dan nije vec bio pun utisaka, uvece smo se nasli sa 3 Francuza, 1 Madjarom, 1 Ukrajinkom i kasnije 1 Madjaricom, uspeli da se iskomuniciramo na engleskom, i produzimo na Iguana Party – zabavu koju organizuju 2 puta godisnje, zatvore ulicu, i dele ledene Margerite za nekih 800 forinti. Sve je to slatko i lepo, dok vas treca ne udari u mozak, pa kuci stignete tako sto otkljucavate vrata na stanu, a shvatite da cetvrto pice jos drzite u ruci.

A onda, mirno nedeljno jutro. Setala sam delom koji je skoro renoviran, neki evropski projekat ….. od zgrade Madjarske TV, gde je prelep park i fontana u nivou partera, iz koje svakog sata za sad pustaju paru, a leti i vodoskok

pa ulicom 6. Oktobra, koja obiluje modernim mobilijarom

Pa nazad ulicom Vaci, da se nesto i kupi

A sta sam sve kupila ? Prelepe braon lanene pantalone u H&M, oko 30 eura.
Tri-cetvrt bez pantalone, u ProMode, nekih 20eura.
Drveno oslikano zvonce u prodavnici suvenira, 700 forinti. Sada visi na retrovizoru kola
Knjigu Tomasa Mora “Utopia” u posebnom izdanju Pingvina, jer je naslovna strana ispupcena na ljubicastim mestima.
I poklone za bratance, naravno.
I da, iskoristila sam priliku da posetim Lush, posto ga vise nema u Srbiji.

I posle svih ovih lepih dana……… i bez namere da vredjam Srbiju, ali uvek je nekako bedak vratiti se, na te lose ulice, smece na sve strane, raspukle trotoare …..

I da, hvala Stikli na obavestenu, danas je 30 godina napunila igra Pacman ! 30 godina proslo, lele.
I dalje je nije bas lako igrati – vidite ovde.

Uvac i vrh Čigota

Malo je zahladnilo, pa sam ušla u kuću i sela za kompjuter. I setila se da vam još nisam pokazala slike sa plovidbe po Uvačkom jezeru i penjanja na vrh Čigota….

Preko agencije sa Zlatibora do jezera smo dosli minibusem, do brane koja nema postrojenja.

Vozilo koje je poklon Poljske, i nešto je izmedju splava i moderno opremljenog brodića, čekalo nas je na obali. Odatle se kreće po jezeru, gde se vidi da je to potopljena udolina, jer ostrva koja vire nisu ostrva već i dalje vrhovi brdašaca.

Uvačko jezero pripada rezervatu Uvac, a više o tome možete saznati na njihovom sajtu. Rezervat je najpoznatiji po beloglavom supu. Na ovoj slici je sa mladuncem, koji je skoro iste veličine kao odrasla jedinka.

Ubrzo se ulazi u reku Uvac i meandre koje ona pravi, koji su zaista toliko predivni, da vas lepota i količina života kojeg tu ima, ubrzo opijaju. Voda je u pojedinim delovima reke jako mirna.

Brodićem se ide sat vremena u jednom pravcu, sat u drugom, tako da smo bili ponovo na jezeru i brani.

Iako je ovo rezervat, problemi su kao i svuda drugo – meštani dovode turiste “na crno”, iako je propisan broj ljudi koji dnevno može da poseti rezervat. Na ovim foto se ne vidi, ali plastičnih flaša i sličnog otpada ima na sve strane………..

U povratku smo svratili u restoran na jezeru Kokin Brod (tu već postoji postrojenje )

E sad, penjanje na vrh Čigota, ni približno tako lako kao minibusem, ali …..

….. prosto ne možete da odustanete kad jednom krenete da se penjete. Jer ako je tako lep pogled sa polovine, kakav li je tek na vrhu !

I za kraj, da ne budu samo slike bez ljudi……

nadugacko ….

… ali ne i nasiroko
Posle 2 nedelje provedene na Zlatiboru, na programu “Cigota” osecam se tanje, uze, osvezeno, snazno, procisceno, a i neke stvari zivota su mi jasnije
Nego da krenemo redom……

Dosta se lepo stize sada iz pravca Beograda Ibarskom magistralom, meni je, ne prelazeci 80km/h (koliko je i ogranicenje), trebalo 4 sata kolima. Smestila sam se u B delu hotela koji je renoviran pre 4 godine, za razliku od A dela koji je renoviran zimus. S obzirom da se malo vremena provodi u sobi, smatrala sam da oko 10.000din razlike mogu pametnije utrositi.
Prvog dana (subota) ocekuje vas popodnevno merenje tezine na specijalnoj vagi koja meri koliko imate masti, misica i vode u telu. Zatim mere i obime delova tela, pa i EKG. Onda kod drugog doktora da vas ispita o vasem telu i odredi grupu prema vasim sposobnostima (ima ih 3, treca je najlaksa).
Onda ste slobodni , do sutra kada program i pocinje – nedelja je dan za upoznavanje programa i pokazivanje vezbi. Takodje, na pocetku programa dajete krv i urin na analizu, kao i objasnjenje rezultata. Posle 14 dana ovo se ponavlja kako bi videli da li ste neku bitnu stvar izgubili vise nego sto je pametno.

A dan u letnjem periodu izgleda ovako:
- budjenje u 6:30
- u 7:15 krecemo u setnju …. sto je sve samo ne setnja Brzim korakom prelazi se 5 do 7km za sat vremena.
- po povratku, oko 8:15 ceka vas caj i dorucak. Recimo saka kornfleksa i malo mleka. Ili parce crnog hleba sa dve snite mladog sira i jogurt. Ili sokantna kombinacija parcica crnog hleba, jednog belanca i jogurta.
- zatim pauza, pa bazen (moja grupa, druga, od 10 do 11h) – vezbe u bazenu i plivanje.
- uzina u 11h – voce 1kom
- moje dodatne vezbice za kicmu oko 13h
- rucak u 14h – meso sa povrcem, ili bosanski lonac, ili riba sa povrcem, cesto svezim. Voda.
- vezbe u sali – (moja grupa od 16-17h) – kombinacija pilatesa, gimnastike …. u sredini se meri puls
- 17h – uzina, takodje jedna vocka
- u 18:30 – vecernja setnja, opet brzim korakom ……
- 20:00 – vecera…. nesto obilatija, pita sa sirom ili jabukama recimo

Prva 3 dana su mi nesto teze pala. Ishrana mi je bila ok, taman dovoljno, mada neobicno sto nema soli, ulja i slicnih stvari. Ali pesacenja ….. srce mi je lupalo 44 otkucaja/15sec, duh ispadao, znojila sam se toliko da mi je cela kosa bila mokra ….. a onda je otkucaj spao na 35, pa na 32 i na kraju na 30 otkucaja/15sec i majice vise nisu morale da se cede.
U drugoj nedelji sam odustala od jutarnjih setnji, jer nisam mogla vise da izdrzim da u njih idem praznog stomaka.
Pa sam isla sama…. fotkala i setkala A o fotkama u sledecem postu
Bazen …. oh bogovi, plivanje je stvarno predivna stvar ! Cak popodne, izmedju 18 i 19h nema nikog, pa sam jednom plivala potpuno sama jer nisam otisla u setnju zbog kise.

Elem, rezultat u brojkama je sledeci: 3kg manje u tezini, izgubljeno na mastima i vodi, dobijeno nesto malo na misicima. Holesterol smanjen sa 5.74 na 4.5, a trigliceridi sa 1.5 na 1.0. A u osecaju: fantastican ! Mnogo vise snage i zadovoljstva! Otici na ovaj program i samo nedelju dana je sasvim super stvar, da se malo nadisete, ocistite organizam i upoznate nove ljude.

U sledecem postu, fotografije i izlet u Sirogojno i reku Uvac.

Venezia…. per un giorno e mezzo

Prošlog vikenda, 3 koleginice i ja uspjele smo otići u petak, otputovati do Venecije i vratiti se u nedelju veče. Provele smo se fantastično, a ja vam tek sada uspijevam to javiti…… Ustvari, ništa vam neću reći, upalite kola, vozite 8 sati od Beograda i sami idite da vidite, kažu da će uskoro potonuti….. Obavezno idite preko Slovenije, putevi, tuneli i pejzaž su predivni!

Fotke? Naravno ! Evo linkova do tema na Dizajn Zoni, sa primjerima.

Nešto iz same Venecije, idite ovdje.

Nešto sa Bijenala arhitekture, idite ovdje.

tesan raspored…

… toliko, da ne stizem ni plesti, ni fotografisati, ni pisati blog.
No, uzivam, ne brinite

Za rodjendan sam trazila poklone u obliku novca – malo od kolega sa posla, malo od mame, malo od tate, malo od bake…. i uz pomoc drage mi osobe, kupih napokon stativ za fotoaparat. Jako sam zadovoljna, prelijep je i pun mogucnosti.

Danas sam bila i u Novom Sadu – a tamo mi je vrijeme uzasno brzo proslo, zato sto mi je bilo bas mnogo zabavno. Uspjela sam “okinuti” i jednu fotku !

U povratku prizori koje je stvarala magla bili su fantasticni i prelijepi, kao kroz neku bajku. Ali se naravno ne moze brzo voziti.

A sutra jos i nedelja, odlicno.

Laku vam noc !

Oranz zapoceto

I sve u stilu Son y Ericc sona

Vunica je jako mekana, mada mi se dva puta prekinula pri nizanju petlji. Bice prsluk kao pjena

Subota provedena u Nišu, predivno vrijeme …. pomislila sam prvi put u zivotu kako globalno zagrijavanje i nije tako losa stvar

Toledo

Napokon, malo vremena da vam pokazem i par slika i utisaka iz Toleda.
Na srecu, bio je oktobarski suncan dan – znaci savrsen.
Po izlasku iz Madrida malo vas iznenadi nedostatak zelenila i količina pustinje.

Lijepo od vodica sto nas je prvo poveo da pogledamo panoramu Toleda. Kad je kralj premjestio presto u Madrid, sva je aristokratija krenula sa njim, a i novac, pa je Toledo jednostavno stao. Zato je tako lijepo sacuvan.

Njegova katedrala na najvisem je mjestu u hijerarhiji hrišćanstva Španije. Turisti ulaze na bočni ulaz, jer se glavni otvara samo kada kralj dolazi. Unutra, u sredini se nalaze hor i oltar, a okolo kapele – sto mi je bilo bas cudno. Nivo obrade, sta da vam kazem ! Ali me je fasciniralo to sto je umjetnik rijesio apsidu tako sto je probio otvor u njenom krovu i napravio skuplture koje se od ljudi, preko svetaca do andjela, “penju” ka toj svjetlosti !!

Gradic je simpatican, prijatan, ali pun turista i svega sto je njima posveceno, jer se sam grad izdrzava samo od turizma. Ono sto me je zacudilo, zadivilo i zbunilo je to sto su mnogi turisti bake i deke, koji jedva idu, cak i sa hodalicom.

A malo je tri sata da se sve ovo obidje i shvati …

Sreca da sam imala patike, pa sam mogla fotkati i onda trcati ludacki za grupom iz straha da se ne izgubim u malim ulicicama

Madrid

Jesam, bila sam! Četiri dana, do tamo preko Frankfurta, na ovamo preko Minhena. Pola Evrope, ista vremenska zona, iz hladnog u toplo, i obrnuto.
A Madrid…. lijep, uredan, svijetao, tek trećeg dana shvatila sam šta je taj grad. Zatim bučan, brz, klasične fasade, popločani trotoari, stajanje u redu za bus, na svakom koraku restoran, uglavnom u oslikanim keramičkim pločicama.

Pomalo sam iznenadjena koliko je Madrid “zapadnjačk” grad, teško je uhvatiti njegov lični šmek. Radnje su iste kao i kod nas, cijene iste, stanovi skuplji, kola bolja, a plate nešto više. A kada se udje u nešto siromašnije kvartove, preovladjuju grafiti, restorani i galerije. Stiče se utisak da je važno da se živi, dobro jede i pije, a da kvalitet stolica ili restorana i nije mnogo bitan. Što i ide uz mediteranski duh. Bučna muzika, pijani Englezi, tapas i paelje, sangrija, hrana po podu, drveni stari stolovi i stolice, i eto dobrog provoda. Ono što je najčudnije je da sviće tek oko 8 ujutru (treca foto), ljudi rade od 10h, mrak pada oko 20h, a provod traje sasvim lijepo i poslije ponoći.

Par favorita:
Kraljevska palata

Jezero u velikom parku El Retiro

CaixaForum

Željeznička stanica sa spomenikom žrtvama terorističkog napada u istoj

Moderne arhitekture ima relatnivno malo, ali se lijepo uklapa u postojeći urbanizam. Na stranu što su na vrijeme isplanirali široke ulice..

Osim garderobe u Zari i Mangu… šta još ima?
Knjige, u velikoj knjižari na nekoliko spratova, uglavnom na španskom jeziku. To što u Mamutu mi imamo čitav sprat posvećen engleskim knjigama, a oni samo jednu policu medju italijanskim i francuskim, je dobro ili loše?

U nadi da ću kupiti vunicu koje nema kod nas, tipa Debbie Bliss i slično….. nabavila sam spisak prodavnica prije nego što sam krenula. Medjutim, ili ima “plastičnih” materijala, ili je 50gr Gedifre 6.5 eura. Meni skupo.
U sledecem postu: Toledo i utisak sa gradjevinskog sajma zbog koga je i bilo ovo putovanje.