Usudila sam se danas da predjem Brankov most peške.
I nije bilo tako strašno.
Više je duvalo kad sam stigla na Novi Beograd, nego na mostu !
A onda sam ipak u jednom trenutku morala da odustanem od šetnje, i udjem u tramvaj.
A sada… sneg pada, ali odozdo nagore 
… je stao da pada pre par sati.
Možda je sreća što sam odrasla u gradu u kom su mnogo snega i kiše sasvim normalna stvar.
Ili što mi nikada ne pada teško hladnoca, koliko vrucina…
Mislim da je bolje kad se zagrejem nakon sto mi je bilo hladno, nego obrnuto
Šuškanje__ Stazice_
Tiše je nego inače__
Ako neko telefonira na ulici, to se čuje dalje nego obično_
Teže je hodati, pa se troši više kalorija_
Sneg ovde traje obično par dana, pa ne može baš da dosadi kao godišnje doba_
Baterije na fotoaparatu se brže troše_
Braon džemper neće doživeti tužnu sudbinu !
Niti ću morati da param PoplarCowl !
Jer, zahvaljujući ljubaznosti vlasnika “Marti Pozamanterije”, imala sam u rukama jos 2 klupka nedostajuće vunice !!
Jej !
Zato, punom parom napred … stigla sam do dela gde odvajam prednji i zadnji deo …
A napolju, kao da je sve posuto prah-šećerom…
Juce je bio predivan dan, sneg taman sto je stao, a obasjalo ga Sunce. Sreca je i sto sam mogla da izadjem napolje u setnju i friski vazduh. I naravno, nisam mogla da se zaustavim da fotografisem….
Fotoaparat: Canon A620…
A popodne istog dana smo se borili sa dinosaurusima ….
—————
Pre neki dan obisli smo i izlozbu u Etnografskom muzeju – Frank Gaudlitz izlozio je svoje fotografije pod zajednickim nazivom Casa Mare (potrazite ih na sajtu u Portfolio I). Putovao je po selima Vojvodine i Madjarske i snimio zaista neverovatne fotografije ! Boje, stav, osvetljenje, atmosfera… posle toliko fotografija koje sam do sada videla, tesko da sta moze da me odusevi i bude novo, a ovo zaista jeste !! Do 6. februara u EG muzeju u Beogradu.
Jutros sam započela Argyle kapu, po narudžbini za jedan rodjendanski poklon . Lepo ide, zadovoljna sam, a još uvek sam na delu koji se plete pravo. Još malo, pa ću spojiti i plesti ukrug.
Nisam plela sve po mustri, izostavila sam rupice za dugmice – radje cu usiti dugmad preko, i neću raditi 4struke petlje, nekako mi izgledaju kao greške.
Materijal je Troitsk Москвичка, i ponovo pletem sa duplom niti. Oduvek mi svidjalo kako ova bež-belo daje dobar efekat svetlosti i senke.
A svidja mi se i kako biljke izgledaju napolju, sa svim ovim snegom i injem i ostalim ledenim tvorevinama … crispy…
Kad sam vec pisala u prošlom postu o završenim projektima, red je da pišem i o onim što se vuku iz te godine
Ciklama Thermal ću verovatno i obući ove zime, a i proleća, ali ovaj sivi kooooo zna… kad sam još počela sinoć jedan braon, samo da probam kako izgleda mustra…
Danas je lepo, suncano, snezno… ali to mozete da vidite kroz prozor
Evo da podsetim kako je bilo juce
Na prvi pogled sve je pokrio sneg. Ali tu i tamo, ako pogledate blize, travke se jos drze.
Sava je ponovo nadosla.
Sve ovo slikala sam sa malim kompakt aparatom CanonA620 – mnogo je zgodniji za nosenje po snegu samo u dzepu
Ovo nije prvi sneg ove godine, ako se secate, padao je u januaru i februaru, cini mi se i vise puta
Da, prvi put u zivotu na ovoj planini… i posle 16 godina ponovo sam stala na skije…. i uspjela za dva dana svega se sjetiti, to se ne zaboravlja. Treci dan, sunce, plavo nebo … navukla sam dobre cipele i pantalone, i malo po malo, popela se na Pancicev vrh, na 2.017m nv. Vjetar je duvao toliko jako, da sam morala sjesti. I u svom tom snijegu, svakodnevnica je tako daleko. Da sam legla tu, zaspala i ostala, ne bi mi nista falilo.
|
