Kula Nebojša

… je dobila ime od “ne bojati se”.
Jer je mislila da je neuništiva.

A danas u nju možete ući za 300 din. Plus, danas baš, u okviru “Dani evropske baštine”, ulaz je bio besplatan. Zato, nije bilo izgovora, posebno što je nisam obišla još od otvaranja u aprilu mesecu… Pokazaću vam samo par slika, jer ipak vredi da odete i sami.

Novi deo mi se svideo kako je uradjen – svedeni oblici, jednostavan beton … odaje miran utisak, želite da spustite glas i u tišini stupite u Kulu…

U prizemlju će vas dočekati istalacija Branka Pavića, posvećena svima koji su stradali u Kuli… Jer, negde u 18. veku, Turska vlast pravi od nje tamicu, pa su u Kuli život završili mnogi koji su imali ideje o slobodi, najćešće kako kaže vodič, davljenjem.

Cela kula renovirana je zahvaljući tome što je većinu novca dala grčka vlada. Za njih je Riga od Fere velika istorijska ličnost, te je prvi sprat posvećen njemu, a izložbu je osmislio Nikos Vranikas.
Drugi sprat posvećen je I sprskom ustanku, sa sjajnim prozorskim rešenjem – figuricama koje gledaju kuda i vi, u crtež na prozoru, ali se kroz njega vidi i taj objekat u realnosti.

Na poslednjem spratu čeka vas vedrija tema, a to je gradjanski Beograd, sa motivom tepsije (iz “Početak bune protiv dahija“) koja projektuje slike vode na plafon…

Sve u svemu, mnogo mi je drago što je ovako nešto napravljeno. Nebrojeno puta prošla sam kroz mnoge delove Kalemegdana, u želji da otkrijem svaki njegov kutak, a opet sa strahom na koga ću naići, u koju rupu upasti. Sada to nije slučaj, većina je renovirana, osvetljena, a tu i tamo nadje se i neki čuvar…

Samobor

Evo još jednog mesta koje smo obišli u avgustovskom putovanju – reč je o Samoboru, gradiću nadomak Zagreba.

Sladak, mali … i nekako čudan. Odakle on tu, odmah biste se zapitali, kao da je došao negde iz Austrije, i smestio se.

Stari deo grada nastavlja se ne veoma lepu šetnicu, koja prati rečicu, i vodi do dela za sport i bazen. Odatle se može produžiti uzbrdo do utvrdjenja Starog Samobora – poprilično veliko zdanje.

Za razliku od slatkog i urednog gradića, ovo utvrdjenje je poprilično zapušteno i zaraslo u travu – zato oprez za one koji pate od polenske kijavice … huh, meni se i na foto već kija, zato brzo dalje !

A kad odete u Samobor, jednostavno morate probati kremšnite, koje ovde važe za originalne. Moram priznati i da su one odlična terapija za alergiju, te sam se odmah, pri prvom zalogaju osetila mnooogo bolje.

Posle kolača, još malo šetnje … A ima se i gde, istražiti svaki slatki kutak, uz rečicu.

Interesantno je koliko ceo kraj vodi računa o cveću, te naročito mnogo ima petunija i sličnog cveća.

Hmmmm, gde bih sad sledeće volela da putujem, već maštam…

Pag …

Prvo, ostrvo Pag.

Vanzemaljsko ! Kao i svi drugi, imala sam asocijaciju da je deo Mesaca pao u more.

(na prethodnoj foto u pozadini se vidi Velebit)
Ako idete od Zadra, na ostrvo stižete preko Paškog mosta, koji je u ovoj okolini vredan divljenja.

Možda je sve bilo mirno kad smo bili tu, ali, ne mogu ni da zamislim kako opasno izgleda kada duva bura i more “proključa”.

Kako se ide dalje, okolina postaje nešto pitomija… sa jedne strane se vide solane, sa druge bele, velike vetrenjače. Onda se stigne do grada Paga, i ponovo vidi more.

Grad Pag je malo, simpatično mesto, i stari deo se vrlo brzo obidje. No, to ne umanjuje zadovoljstvo !

Kad zamislite stari grad na Jadranu, verovatno pomislite na kuće sa fasadom od kamena, ali … primetila sam da u Pagu ima i drugačijih finiša, što je bilo osvežavajuće.

Kada se pomene Pag, prosto je neizbežna i Paška čipka. Saznala sam da se ona ne radi leti, što možda objašnjava manjak informacija na ulicama. Ipak, prodaje se skoro svuda, no pazite da vam ne prodaju heklani rad.

Ukoliko želite više da saznate o ovom vrednom radu, možete pogledati jedan informativni video (koji je nažalost na engleskom jeziku, ali obuhvata Pašku, Lepoglavsku i Hvarsku čipku…)

Meni su ipak bile interesantnije male suvenirnice, koje su se zaista potrudile da naprave lavandu, ruzmarin i smilje u svim mogućim, slatko upakovanim varijantama. A neki prodaju i šešire…

leto…

… jel prošlo, šta mislite ?
Juče je bilo više od 35 stepeni, a danas 22 …

Letovanje u avgustu je nekako sasvim ok. Uhvatite rasprodaje, da se još malo opremite za put, i izbegnete žestoke vrućine u gradu. Odete negde gde niste bili ranije, recimo na deo Jadranske obale.
I letovanje zaiste počinje kada osetite taj prvi “buć” …

Nekoliko puta sam pisala o tome kako ne volim leto, ali ono je nešto sasvim drugo kad sam na ovakvom putovanju. Volim što je voda bistra, iako hladnjikava. Kad zaronim i vidim svoju senku na dnu, a ponekad i krugove talasa iznad sebe. More je ujutru mirno, kao ogledalo, i dok plivam ka Zapadu kao da je voda tamno ulje, sa tananim talasićima.
I još… zvuk cvrčaka, slana koža, tuširanje iz vodom iz bačve koja se ugrejala preko dana …
Sve to možda ne bi bilo tako prijatno i opušteno da moje društvo nije bilo izuzetno. Interesantno kako se niko nije vidljivo trudio da bude sjajan, nego smo svi bili ono što jesmo, i … barem ja nisam osetila išta što bi mi smetalo, a jesam teška i zahtevna.

Elem, nismo samo leškarili na plaži, zapravo, to smo najmanje radili
Pošto je Zadar u blizini, obišli smo ga čak dva puta !
To je pravi grad, velik, živ, sa kopnenim i morskim saobraćajem, i pešacima koji vrve na sve strane.

I mene je privuklo ono što privlači sve…

“Pozdrav Suncu” – na rivi, baš na kraju prema Zapadu, postavljene su solarne ćelije, koje danju skupljaju energiju, a noću prave raznorazne projekcije svetlosti. Jako interesantno u bilo koje doba dana. Veliki krug koji vidite na slici predstavlja Sunce, dok su pored njega postavljene i ostale planete, u odgovarajućoj srazmeri. Više o ovome možete naći ovde.

“Morske orgulje” – odmah pored prethodne atrakcije, niz stepenika prema moru, koji primaju talase, a onda uz pomoć cevi stvaraju zvuk koji podseća na hor kitova.

Gužva je velika, te se nismo baš mogli opustiti i slušati… pa, sad verovatno imam razlog da posetim ovaj grad u maju ili junu Više o orguljama ovde.

Druge zanimljivosti Zadra možete pogledati na svakom koraku u starom delu grada. Sama sam se uverila da ne mogu ništa novo da naprave brzo, jer čim počnu negde da kopaju, naidju na neki važan spomenik, i ne mogu dalje dok se ne utvrdi šta je to.
Crkva sv. Stošije je jedan od nemoguće zaobići spomenika, naročito što se pored nje nalazi sjajna sladoledarnica

Na kraju, morate sačekati noć u Zadru i pogledati na Zapad. Jeste da nije bio jun (kada Sunce “upada” pravo u vodu), ali je svakako interesantno gledati kojom brzinom ono nestaje iza brda ! Fotoaparati skljocaju, a onda se čuje i pljesak i oduševljenje, kao neki mali odjek onoga šta je Sunce nekada ljudima značilo.

Tek onda, ćelije oživljavaju …

Ostatak… negde u januaru, kad napada sneg, i zaželite se toplote

Nova arhitektura u Podgorici

Pozitivno iznenadjena svaki put kad odem u Podgoricu. Iako lokalni gradjani skreću pažnju na negativnosti, uglavnom mi se dopalo mi se ono što vidim. U ovom postu nešto o najnovijim gradjevinskim poduhvatima u Podgorici.

Zgrada Maxim…. rijetko kada vidim dobro riješen ugao. To i jeste teško, ali ne vidim zašto je u ovom slučaju arhitekta odlučio da pokaže svoje znanje kako izgleda presjek dva valjka. No možda izvedeno i ne liči projektu… često je tako. Krila objekta izgledaju sasvim ok, čisto i jednostavno. Nadam se samo da stanari neće zatvarati terase.

Zgrada T-Com i Hypo-Adria Banke. Meni se lično ne svidja, no proporcionalna je i ne izgleda ružno. Ne barem dok je još nova i čista. Pomalo ne kontam ove brisoleje na vrhu objekta, koji sigurno ne štite dovoljno od paklenog Sunca, te su tu čisto estetski. Prizemlje lijepo sredjeno, dopada mi se fazon sa rozim kockama koje vise po T-Com standardu. Preko puta – poslovnica Telenor_ProMonte, i veliki poster preko cijele zgrade. Da zaposleni u T-Comu svakog dana gledaju svoju konkurenciju.

Zgrada Vektre sagradjena je još prije nekoliko godina, sva ćoškasta i opasna i zato mi se ne svidja. No zelenilo i popločanje su jako fino uradili. Inače je većina prostora “preko Morače” ozelenjena jako bogato i lijepo.

Moj favorit, stambena zgrada blizu Vektre. Koliko sam čula, radili su je ljudi sa Arh. fakulteta u Podgorici. Čisto, jasno, pristojno. Roletne lijepo uklopljene, mislilo se i o funkcionalnosti. Predvidjeno mjesto za klime, svaka čast. Samo na ćoškovima još uvjek grade neke kule sa kupolama, nešto mi ne izlazi na dobro.

Zgrada Čelebić… spolja ok, ali … skoro nisam vidjela funkcionalno gluplju zgradu. Sa ulice ne možete da vidite gdje se ulazi, nego morate da prodjete kroz cik-cak portun, i onda dodjete do grandioznog ulaza. Kartice, liftovi…. A u kancelarijama instalacioni stup po sred prostorije.

Jedan novi objekat u blizini, ne znam mu namjenu. Jednostavno i bez nekih pretenzija, ali jako efektno i čisto. Ne znam kakvo je unutra, nadam se da je i funkcionalno. Crveni “kostur” – interesantno. Samo … zašto toliko “staklene” arhitekture u tako vrelom gradu, u kom šiba i poprilično jak vjetar ?

I za kraj, veliki poduhvat – izmiještanje toka Ribnice. Jeste da je to jedva recica koja presuši svakog ljeta, i mjesto za smetlište… ali nadam se da će se ovako aktivirati, naročito što terasu velikog hotela okreću ka njoj.

—————————————-

KOMENTARI:

• At 26. septembar 2007 16:51:00, blogovsky said…
Oću i ja u Crnu Goru!
• At 26. septembar 2007 21:00:00, romantales (Neregistrovan) (Neregistrovan) said…
Zar ne postoje upravitelji zgrada koji vode brigu da stanari ne rade što im padne na pamet na pročelju zgrade, bez obzira radi li se o balkonu, terasi ili niši? Recimo u Italiji ako nekome padne na pamet zatvoriti balkon, najprije mora tražiti odobrenje, pa ako odobrenje dobije onda mora plaćati više za održavanje jer se automatski povećava kubatura stambenog prostora. Inače se zgražam što je sve učinjeno na pojedinim stambenim zgradama kod nas, ne samo da su zatvarali terase, nego je svatko to učinio na svoj način i još im nitko nije počeo više naplaćivati za grijanje i stanarinu jer su povećali stambeni prostor.
• At 26. septembar 2007 21:34:00, Magrit said…
U CG i da imaju takav zakon, ne bi imalo ko da ga sprovodi, jer se ionako svi znaju. Pješaci redovno prelaze na crveno, a i kola. I nikom ništa. U Beogradu je u pojedinim opštinama zabranjeno da se klime stavljaju na ulicnu fasadu, hvala bogovima. A vidim da to ima ko i da kontrolise.
• At 26. septembar 2007 22:30:00, Goce (Neregistrovan) (Neregistrovan) said…
Stvarno se ima šta vidjeti!
• At 27. septembar 2007 16:44:00, Pecaros (Neregistrovan) (Neregistrovan) said…
Ajde da vidimo tu recicu, kad je puste…mene interesuje da li ima pecanja?
• At 27. septembar 2007 19:52:00, lorna doone (Neregistrovan) (Neregistrovan) said…
Već vidim gdje bismo sve landrale Zagrebom… pitanje je samo da li bi nam jedan dan bilo dosta. Što za ljepote, što za gluposti u arhitekturi. Ionako skupljam fotke, pa mislim baciti i takav post. Zanimljivo je čitati tvoja mišljenja o svakoj zgradi po kojima vidim da nas krasi zajednička osobina – težnja praktičnosti!
• At 27. septembar 2007 23:42:00, Mungos said…
Zanimljivo ali za moj ukus previše stakla i betona. Više sam za kamen i ciglu. Zato mi se izuzetno dopada zelenilo sa popločanim prostorom okolo. Efektno i gospodski… Mogla bi ovako i Bgd da analiziraš.
• At 28. septembar 2007 9:04:00, Magrit said…
Pecarose, mislim da je to isuvise fancy hotel za pecanje U Ribnici ionako nije bilo ribe. Loorna, drzim te za rijec Mungose, napravicu i za Beograd, samo sto je on dosta veci, pa je teze.
• At 29. septembar 2007 4:08:00, Mungos said…
A ti odaberi najkarakterističnije građevine.
• At 29. septembar 2007 9:05:00, Anarhista (Neregistrovan) (Neregistrovan) said…
Kad budes pravila za Beograd, obavezno uvrsti i zgradu Generalstaba, odnosno Sutjesku od Nikole Dobrovica. Taj kompleks je jedan od najimpozantnijih gradjevina u Beogradu, iako je delimicno razrusen. Negde krajem 60-ih, poznatom svetskom arhitekti Kenzo Tange je pokazivan Beograd i uglavnom mu se dopalo sto je video, ali je samo pred Dobrovicevom komleksu prokokomentarisao: ‘Ovo je fantasticno!’ Zasto o ovome pricam? Zato sto Republicka direkcija za imovinu planira da ga proda i umesto Sutjeske cete vidjati neku staklenu skalameriju Ta Direkcija je uputila inicijativu Ministarstvu kulture da se Sutjesci ukine status spomenika kulture.
• At 30. septembar 2007 22:58:00, aburub said…
“zašto toliko “staklene” arhitekture u tako vrelom gradu, u kom šiba i poprilično jak vjetar ?…” pa moda, iz istog razloga zašto i goli stomaci u devojaka kad je hladno…. čisto pomodarstvo…. E sad, postoje specijalni sistemi grejanja i hlađenja, kojim se rešava taj problem kao i spregovi protiv vetra kojim se ukrućuje konstrukcija, ali naši investitori to ne primenjuju jer to košta… pa onda grade samo da liči na svetske građevine a funkcija… ma šta zna ovaj narod dal mu je vruće ili hladno…
• At 5. decembar 2007 0:03:26, ffrida said…
..valjda sam i ja od lokanih koji uglavnom kritikuju.naravno da mi se ne dopada tolika kolichina stakla na vrelom podgorichkom asfaltu, josh manje ce mi se dopadati kada se ispostavi da je odrzavanje spoljashnjeg izgleda takvih gradjevina jako skupo pa se sve te silne povrshine stakla ushtrokave, primjer je zgrada nacionalnog pozorishta…i meni se dopada stambena zgrada koja je tvoj favorit, gradjena je za univerzitetske profesore … to shto su pokushali da urade sa zidanjem korita ribnice , valjda mora tako , meni lichno se ne dopada jer sam odrasla na toj rjechici i onaj kompleks poslovnih objekata koji se sjurio na samu obalu nije mi simpatichan…generalno , ne dopada mi se nachin na koji se te ogromne gradjevine silom “uvaljuju” na lokacije gdje niko ne bi ochekivao da osvanu, naravno, sa halapljivom zeljom da se jednom malom gradu da vizuelni izgled metropole po svaku cijenu i meni to onda lichi na megalomaniju skorojevica..

Urbanizam Evrope

Kao što sam davno obećala, prenijeću vam malo teorije koju smo učili na fakultetu, o nastanku tri velika grada Evrope. Nadam se da ćete onda lakše zaključiti zašto Beograd tako teško podnosi širenje i tehnološki napredak. Nažalost, nisam bila ni u jednom od ovih gradova, tako da vam mogu prenijeti samo ono što sam našla u knjigama.
Lako je napraviti novi grad. Iskopate kanale, položite sve instalacije, napravite široke ulice i sagradite objekte. Ali šta da radite kada je grad star, kada mu se kanalizacija sliva ulicama, objekti nemaju temelje, uske ulice vrve od prolaznika i kola i sve u svemu… bolje da ga srušite i počnete sve ispočetka. No, bilo je par ljudi koji su nasli nacina da ostvare svoje ideje.
Oko 1860. u Barseloni živio je Ildefonso Serda, čovjek koji je zapravo i stvorio izraz “urbanizacija”. Ne tek tako, naravno, već poslije obimne analize života u Barseloni, uticaja industrije i tehnološkog napretka na ljude i grad. Serda je ubrzo dobio poziv da svoj plan za proširenje grada podnese vladi u Madridu. U njemu je istakao da je Barselona s jedne strane okružena brdima, a sa druge ima izlaz na more – što mu je poslužilo da postavi ose – tzv. Dijagonalu, Meridianu, Paralelu i Gran Viu. Oformio je pravougaonu mrežu ulica, time i pravougaone blokove i trgove. U saobraćju je predvidio dalji napredak, pa je planirao šire prostore za kretanje vozila od tadašnjih potreba. Plan je jasno pokazivao koliko je Serda bio protiv dominacije centra na štetu periferije, i protiv toga da se u jednom dijelu organizuje samo jedna vrsta funkcije (npr. samo stanovanje).

No, kako to obično biva, kompletan Serdin plan nije izveden iz političkih razloga. Pojedinim ljudima se učinila kao isplativa ideja da neke objekte grade sa 11 spratova, iako je planirano maksimum 4. Ovdje moram da napomenem da postoji optimalan odnos širine ulice i visine okolnih zgrada, tako da i prizemlje bude osunčano. Sam Serda umro je siromašan, a tadašnja vlast smatrala je njegove ideje opasnim.
Otprilike u isto doba, oko 1860., car Franjo Josif I naredjuje rušenje svih utvrdjenja oko grada Beča, i izradu plana. U centru grada oformila se gusta struktura koja nije pokazivala sliku siromaštva kao u drugim gradovima, već ekonomski procvat. Baroka je bilo na sve strane. Za razliku od drugih gradova Evrope, ljude u Beč ne privlači industrija i posao, već pomodnost i status prestonice. Elita nije napuštala svoju imovinu u centru, a istovremeno je gradila skupe i pomodne vile na periferiji, na kojoj se nisu okupljali kriminalci. “Liberalna era” donijela je mnogo slobode, kako političke, tako i u kombinovanju stilova. Beč kasni za trendovima u Evropi po nekoliko decenija… u uvodjenju omnibusa, struje, kanalizacije i vodovoda. Ali u urbanizmu prednjači zahvaljujući izgradnji objekata u kojima umjesto jedne živi više porodica, očuvanju zelenog pojasa na kome je zabranjena gradnja, i akcentu na očuvanju, a ne rušenju. U ovom periodu nastao je i stil koji neki nazivaju Ringstrasse, po ulici koja okružuje centar grada.

Tada je sagradjena i čuvena zgrada Opere, kao i Zgrada Parlamenta, Gradska kuća i slični javni objekti. Medjutim, po ovom urbanističkom principu nema dugačkih vidika. Vlast je ubrzo raspisala konkurs za naselja van Ringa, no Prvi svjetski rat ometa ove planove.
I na kraju, Pariz … Kada upitate ljude da vam nabroje bilo koje 3 prestonice u Evropi, 99% će odgovoriti: “Rim, Pariz i …..” i tu zastati, razmisliti, i mozda navesti London . Isprobajte se

U ovom gradu, ne tako daleke 1848. godine Luj Napoleon Bonaparta postao je predsjednik Druge Republike… Još ranije je on sebe zamislio kao drugog Avgusta, koji će od Pariza napraviti grad od mermera. No, u realnosti, grad je više rastao u visinu, novi objekti gurali su se po dvorištima, a ljudi su ekonomski bili razdvojeni po spratovima : što ste bogatiji, to ste na nižem spratu. Poznato vam je da su i Pariz i London smrdjeli na kanalizaciju, a mnoge ulice pretvorile su se u blato jer je ona njima tekla. Bolesti su jedva čekale ovakve uslove, a Sena samo što nije prestala da teče od svega što se slivalo u nju. Ako biste i imali septičku jamu, izvjesni ljudi bi je praznili noću i taljigama odnosili van grada, usput prosipajući sadržaj. Mnoge šale nastaju ovdje na račun francuskog parfema.
1853. godine na mjesto prefekta Sensog okruga dolazi Žorž Ežen Osman. Pri polaganju ove zakletve, Napoleon mu je uručio mapu Pariza sa 4 boje – ulicama za izgradnju, po hitnosti. Napoleon je u toku izgnanstva u Engleskoj imao prilike da se divi njihovim vrtovima. U Osmanu je našao vještog čovjeka koji mu je pomogao da ideje sprovede u djelo, ali i sam Osman je ostvario mnogo svojih zamisli : najveća je dopremanje velikih količina svježe vode. Prefekt je vrlo brzo dobio veliku moć, tako da je iznad sebe imao samo cara. No, protivnici su uspjeli da ga smijene nakon 17 godina.
Osman je pred Gradsko vijeć iznio sledeće ciljeve: raskrčiti prostor oko velikih palata, javnih zgradai kasarni, poboljšanje sanitarnih uslova rušenjem svakog prljavog sokaka, rušenje i presijecanje blokova kako bi se omogućilo vjetrenje bulevara, i da se omogući brz i nesmetan prolaz od željezničke stanice……
Ubrzo su u djelo sprovedene ideje o izgradnji 12 avenija koje su se zrakasto širile sa Trga Etoal. Tokom izgradnje tzv. Osmanovih bulevara čak su premiještali i drveće. Trgovi i parkovi nastaju proširenjem ulica. Medjutim, ideje o zelenom pojasu, ili rušenju blokova, nisu prošle tako dobro, jer savremenici nisu mogli da shvate čemu ta grandioznost. Razmišljali su iz pozicije pješaka.

Ono što ćete prvo primijetiti u Parizu od tragova koje je ostavio Osman su fasade. Zahtijevao je jednoobraznost, visoke francuske prozore sa ogradama od kovanog gvoždja. Ljudi koji su bili u Parizu kažu mi da se svemu zna mjesto, i za sve ga ima.

EDIT: Romantales mi je poslala ovu fotografiju, koju je snimila sa jednog privremenog objekta u Parizu.

Ako vam se ovo dopalo, mogla bih vam napisati nešto i o Njujorku, i o gradnji Empire State Buildinga.

—————————————-

KOMENTARI:

• At 28. avgust 2007 15:45:00, lepensky said…
Kod nas u Beč se kaže: “Živim u taj i taj bicirk.” -Obično 9.
• At 28. avgust 2007 15:53:00, nickname (Neregistrovan) (Neregistrovan) said…
Evo da potvrdim iz lichnog iskustva barem deo ovoga. Bio sam u Bechu i stvarno je predivan, naravno sve je na mestu, ima shirokih ulica, parkova, trgova itd. Naravno, najbolja stvar je metro, koji funkcionishe savrsheno .
• At 28. avgust 2007 21:04:00, romantales (Neregistrovan) (Neregistrovan) said…
Mene je Pariz oduševio, ne samo radi fasada, već i radi savršeno organiziranog javnog prometa – nešto prekrasno, za čas posla si u drugom dijelu grada. Rim sigurno nije primjer za dobar urbanizam, ma za nikakav urbanizam nije primjer kad bolje razmislim.
• At 28. avgust 2007 21:09:00, nemiri said…
studiozno
• At 28. avgust 2007 22:13:00, Mungos said…
Odlično! Baron Osman je moj omiljen urbanistički lik. Njegovi bulevari još uvek funkcionišu i to u megalopolisu kakav je Pariz. Kako bi mi u Beogradu i inače Srbiji, prijao jedan takav. :O)))
• At 28. avgust 2007 22:15:00, lepensky said…
Interesantno bi bilo nešto napisati na temu: Urbanistički plan Londona.
• At 29. avgust 2007 9:36:00, Erazmo Floyd said…
Beograd nema barona Osmana, ali zato ima dosta Roma koji se zovu Osman i žive ispod Gazele.
• At 29. avgust 2007 11:58:00, gamet said…
Volim “niske” gradove. U Atini, recimo, nije dozvoljena gradnja iznad IV sprata, tako da se Partenon moze videti iz bilo kog dela grada.
• At 29. avgust 2007 12:07:00, machor said…
pishi pishi … super! ))
• At 29. avgust 2007 18:09:00, DiplomiraniDuduk said…
Pametan se čovek uči na tuđem iskustvu i na tuđim greškama! Naši arhtekti projektuju NOVE ulice uže nego što su Turci gradili! (Bar je u Smederevu tako!) Da ne govorim u “planerima” koji prave placeve od 2.5 ara tako što im je lice 5 m a dubina 50! Čitajući kako su neki pametno planirali i radili prosto grickam nokte od zavisti!
• At 30. avgust 2007 12:30:00, makilica said…
Odličan tekst. Piši o Njujorku! Pariz je definitivno NAJ. Tokom tih godina izgradnje navodno su raselili trećinu stanovništva iz centra jer su morali da sruše puno zgrada kako bi imali dovoljno mesta za sve te silne trgove i široke bulevare.
• At 2. septembar 2007 16:29:00, marko novosadista (Neregistrovan) (Neregistrovan) said…
svidelo mi se ovo, zanimljivo je, ali i dalje nisi napisala nista o beogradu kao sto si na pocetku najavila, a stvarno mislim da ako vec hoces da pises da bi bilo super da napises o nasim gradovima ponesto )))
• At 5. septembar 2007 14:06:00, Nymph (Neregistrovan) (Neregistrovan) said…
ovo je jako zanimljivo, samo piši dalje a u Parizu sam bila i istina je da kad jednom vidiš Hausmannovu zgradu, prepoznaješ i sve druge jer su skoro identične.
• At 8. septembar 2007 1:13:00, Johnny_kG said…
Samo pishi… Ako smem da predlozim: Barselona (jesi je spomenula, ali moze neka detaljnija studija), Njujork i malo “manja” – Firenca. Pozz
• At 8. septembar 2007 8:29:00, joop (Neregistrovan) (Neregistrovan) said…
melbourne je planski gradjen, centar je sav ‘pravilan’, nema sanse da se u njemu izgubis iako je ogroman grad.
• At 8. septembar 2007 16:07:00, Magrit said…
Pisacemo jos…. samo da nadjemo vremena i izvora

Prioritet ?

Bifora ?

Svjetlosni luk ?

Gradjevina duh?

Ne, to je samo Hram.

Onaj za koji smo plaćali 8 din po pismu, iako nismo vjernici. Ili nismo hrišćani. Onaj koji je pokazao koliko kod nas crkva nije odvojena od države. Gradi se Hram, ali se nema za obdaništa. Lijep je, da, odličan za fotografisanje, osvjetljenje jako dobro…. Ali lijepa su i djeca.

 

—————————————-

KOMENTARI:

• At 2. avgust 2007 20:07:00, Pecaros (Neregistrovan) (Neregistrovan) said…
Potpuno se slazem sa tobom…
• At 2. avgust 2007 20:09:00, Sidekick said…
Touche!
• At 2. avgust 2007 20:10:00, zhrsan (Neregistrovan) (Neregistrovan) said…
Ovo crkva na slici jako dobra slika, čista oštrina i svjetla bez greška A svjetlosni luk, jeli svjetli oko crkve? lijepo je
• At 2. avgust 2007 20:15:00, Mungos said…
Moćno belo ali je zeleni luk neobično privlačan. Duhovima da se ne zameram a bifora, k’o dva bofora! :O)))
• At 2. avgust 2007 20:54:00, etotako said…
Bravo za fotke!
• At 2. avgust 2007 21:23:00, spes said…
Kaže mi danas Neša, kad smo ušli u hram – mama, a zašto ga već jednom ne završe. Kažem, nemaju para sine.
• At 2. avgust 2007 22:15:00, pirat_w (Neregistrovan) (Neregistrovan) said…
Mislim, evo ovako. Ja prihvatam i stojim iza toga da je to stvarno predivna gradjevina, ali… Od kad su počeli da grade hram sagradili su bar 5-6 crkava samo u Beogradu i iste su završene. Što je mnogo mnogo je….
• At 2. avgust 2007 22:47:00, Shearer said…
S druge stane, u Hramu nema salmonele, a u vrticima ima… ? Ipak, potpuno razumem o cemu govoris…
• At 3. avgust 2007 0:12:00, joop (Neregistrovan) (Neregistrovan) said…
vidim ja ti si skroz u foto fazi. neka, neka samo nemoj skroz da batalis igle
• At 3. avgust 2007 1:25:00, Blogovsky said…
A i deca traju u vr’ kape koju deceniju a hram… dakle odlična investicija!
• At 3. avgust 2007 8:40:00, zmu said…
Lep je hram, ali lepsa su deca!!! Br.3 je moj favorit. a za 4 jesi li koristila nightmode ili ful dugu ekspoziciju?
• At 3. avgust 2007 8:40:00, Nymphea (Neregistrovan) (Neregistrovan) said…
oo, ti si se dotakla bolne teme ovih prostora, čini mi se. crkva i država se ljube javno. mogla bih ti satima pričati kako je to u Hrvatskoj, počnimo, npr. od vjeronauka u školama… Iako, fotke su stvarno predivne
• At 3. avgust 2007 9:15:00, Magrit said…
@joop, nisam batalalia igle, nikako! Evo malo je hladnije, pa mogu plesti i vidjeces uskoro sta pravim ….. @zmu, koristila sam AV mod, sto ce reci da sam otvorila blendu skroz, a sam aparat je odredio ekspoziciju. Snimala sam sa ISO100 jer kompakt pravi uzasan sum na ISO400, sto mu je maksimum…..@ostali, o Hramu i vjeri sam rekla sta sam imala.. mada bih mogla jos, ali necu
• At 3. avgust 2007 10:17:00, Goce (Neregistrovan) (Neregistrovan) said…
Jako lijepe slike!
• At 3. avgust 2007 10:19:00, what the fuck (Neregistrovan) (Neregistrovan) said…
odlicne slike. favorit slika br.1

Lost i Utopije

Sinoć sam pogledala u cugu prvih 6. epizoda serije “Lost”. Zanimljivo, mada ne i inventivno. Predvidljivo u svakom trenutku. Gluma nije na visokom nivou, čak glumci prave krajnje iritantne grimase pokušavajući da iskažu emocije. No ja ipak odgledah svih 6 epizoda, iako moram ujutru na posao. Zabavne jesu, poskočio mi je stomak par puta, a da ne govorim o razmišljanjima šta bih ja uradila da sam na njihovom mjestu.

Diskutabilno je ipak kako bi se ljudi ponašali kada bi se našli ovako na pustom ostrvu. Ukoliko su etnički isti, ili istog materijalnog statusa, da li bi to značilo da bi se bolje slagali? Da li bi vodja odmah isplivao, ili bi se oformila aristokratija? Da li bi jedan vladao svima, ili bi se svi lijepo dogovorili i živjeli srećno? Sve ovo podsjetilo me je na jednu lekciju koju smo na predmetu “Savremena arhitektura” učili na fakultetu….. nije baš da daje odgovore, ali to su ipak bile utopije, traganje za novim načinom života … Jer, ipak su se ljudi u 18. i 19. vijeku našli pred potpuno novom situacijom – Industrijskom revolucijom……. Pa pošto sam i obećala da ću malo pisati i o arhitekturi, nije loše da krenemo odavde.

Gospodin Šarl-Furije je u početku pisao teorijske radove, vodeći se radikalnim idejama o izjednačavanju, o zadovoljavanju zahtjeva i potreba pojedinca, uz poštovanje prava ostalih. S obzirom da se to sve desavalo oko 1808. godine, on je djelo objavio anonimno. Glavna urbanisticka ideja su 3 pojasa: centar, predgradje i proizvodna postrojenja, i “avenije”. Značajan je njegov propis da izmedju kuća bude min. 6m, i da u centru mora biti slobodnog prostora u jednakoj količini kao što je pod objektima. Više o gospodinu Furijeu OVDJE.
Njegovu ideju o Falangama – naseljima, pokušali su da ostvare u Francuskoj. Ali to je bio potpuni promašaj – ljudima je nedostajao vodja, a da ne govorimo o zakonu i pravilima. Tuče su bile česte, uglavnom oko raspodjele namirnica i pojedinačnih nepodnošenja. Zavist nije bila rijetka. U Americi su osnovali 41 ovakvu eksperimentalnu zajednicu, ali su uglavnom sve propale zbog požara, ili novca.

Neobičan biznismen, Robert Oven, je već sa 18 godina imao svoju tkačnicu, a kasnije se posvetio psihologiji – pripadao je struji koja smatra da pojedinca oblikuje prvenstveno sredina u kojoj živi. Zato je u svojoj fabrici uvao kraće radno vrijeme i bolju platu, a radnici su dobili i smještaj. Iako su mašine uskoro počele da potiskuju radnike, Oven se trudio da im uvjek nadje neku zanimaciju i mjesto.
Otprilike prije 200 godina formirao je Ustanovu za formiranje karaktera – gdje su djeca radnika dobijala osnovno obrazovanje, igrala se u dvorištu, a do 10. godine im je bilo zabranjeno da rade. Oven je želio da ovdje smjesti svu djecu grada Larnaka, što je prvi put da neko preduzeće preuzima tako globalan potez. On je 1825. godine kupio veliko zemljište u Indijani, i tamo se preselio sa 800 sledbenika. Naselje nazvano Nova Harmonija….. Medjutim, ovo naselje ubrzo propada zbog nesuglasica i ekonomske nemoći. Više o gospodinu Ovenu OVDJE.
“Vrtni grad” ideja je Ebenizera Hauarda – stvorena krajem 19. vijeka. Potaknut idejama da je tadašnje britansko društvo korumpirano, podlo i nemoralno, a naročito knjigom Edvarda Belamija “Pogled unazad” – on stvara model koji bi sažeo kvalitete grada i sela, a odbacio njegove negativnosti kao što su zagadjenje i zaostalost. Više o gospodinu Hauardu OVDJE.

Više o socijalističkim utopijama OVDJE.
Ukoliko želite, sledeći put mogu pisati o tome kako su Pariz, Beč i Barselona pretrpjeli dječje bolesti i postali mega gradovi današnjice

————————————–

KOMENTARI:
• At 29. mart 2007 11:27:00, iznogoud said…
Zašto je Šarl Furije gospodin, a Robert Oven nije?
• At 29. mart 2007 11:41:00, Magrit said…
Hahahah, nisi valjda sve pročitao Pa on je dobio titulu biznismena, ne može oboje
• At 29. mart 2007 11:43:00, spes said…
Obožavala sam utopiste svojevremeno, maštala da živim u nekoj novoj utopiji… A onda je život učinio svoje. Furije je bio my favorite.
• At 29. mart 2007 20:43:00, Lorna Doone (Neregistrovan) (Neregistrovan) said…
E, moja Magrit, a ja sam bila uvjerena da sam bila najveća štreberica… Šalu na stranu, i meni je socijalizam utopizam bio drag dio sociologije na faksu i hvala ti na podsjećanju… a tema koja slijedi me posebno raduje i kako si krenula… eto mene redovito na predavanjima!

Arhitektura

Ostajem ovih dana van radnog vremena na poslu – ima mnogo da se radi, a crtanje mi lakse pada od racunanja u Excelu. Na početku sam negdje rekla da neću o arhitekturi, ali nekada mi nedostaje da pišem i o njoj – pa volim je, zašto da ne pišem Nego, ako i vas zanima, mislila sam napisati par postova o nekim pravcima u arhitekturi iz mog ugla vidjenja, dati par slika i uputiti vas na neke sajtove. Pribiju sam već održala par lekcija, i mislim da je zadovoljan.

Kako slabo koji moj post prodje bez slika, evo tri moja omiljena objekta:

———————–

KOMENTARI:

• At 27. novembar 2006 20:05:00, Strider said…
Zanimljiva je ona crkva
• At 27. novembar 2006 20:15:00, nikolina baka said…
`zgrada. Ima jedna crkva u Poljskoj u mestu Hajnowka, vrlo neobicna i lepa… I neki dan vise ne znam ni gde videla sam neke stambene zgrade sve isprepletane lijanama i rastinjem..
• At 27. novembar 2006 20:42:00, bodulka (Neregistrovan) (Neregistrovan) said…
Kako sam ja zavrsila na onom drugom blogu? Vise ne znam tko je gdje, jos malo pa cu traziti gdje sam ja…lol
• At 27. novembar 2006 21:07:00, Maya said…
Oh, pa niko mi ne kaze zeli li vise ovakvih postova, i malo časova?:( @Strider: znam da je tebi sve sto teci C/B interesantno Meni se dopada sto se katolici ne drze toliko kanona u projektovanju, ali o tome smo vec pricali @N.baka: sta znaci crtica na pocetku? Potrazicu tu crkvu…. @bodulka, vjerovatno preko Janinog bloga. Sadrzaj je isti, samo se komentari razlikuju.
• At 27. novembar 2006 22:51:00, goce1 (Neregistrovan) (Neregistrovan) said…
Može malo više ovakvih postova. Mislim da je sve dobro naučiti, a od viška glava ne boli, jedino ako je alkohol u pitanju!!!
• At 27. novembar 2006 23:37:00, Walker (Neregistrovan) (Neregistrovan) said…
Nisam čitao post, opet… Al’ eto bio sam tu, i video sliku “maya from sp” pa čisto da stavim komentar… znam, nije lepo od mene…
• At 28. novembar 2006 0:00:00, nikolina baka said…
Pa crtica je izbrisani deo komentara – slucajno. Rekoh da me arhitektura bas preterano ne zanima ali mi se dopadne po neka zgrada dlje je ostalo.
• At 28. novembar 2006 12:14:00, Pribi (Neregistrovan) (Neregistrovan) said…
Fotke su odveć male da bi mogao da se stekne uvid u arh. lepotu onog đto prikazuju. Meni bi bilo zaniljivo da čitam nešto o arh na ovom blogu, ali da ne bude previše stručno.

Extra provod ….

Kalimero i ja smo 2 dana bile u vrelom gradu Podgorici, poslovno. Da krenem redom… dosle ujutru na aerodrom, znamo da treba na medjunarodne letove… udjemo, kad ono iznenadjenje: pred desetak pultova stoji mnooogo ljudi, a na ekranima pise samo JatAirlines…. niti na jednom kuda ide, u koliko sati, i koji let. Mislimo, nije tehnika za seljaka. Stanemo mi kao ovce u red, i cekamo… dodjemo na red, damo karte i prtljag…. a covjek za pultom odjednom zove neku zensku da joj kaze da otvori ponovo vrata jer ima jos 2 torbe za PG….. Ok, krenemo mi na sprat, znamo da imamo jos 10min do aviona, ajde da pozurimo. Kad ono…. šok… pravi….. na izlazu do gateova postoji SAMO jedna cik cak traka…. oko 300 ljudi stoji u njoj i ceka…. sta da radimo ?! Srecom, vidim sluzbeni prolaz, pa prodjemo kroz njega, ocekujuci da nas neko upuca snajperom …. Srecom, pojavi se neka cura, shvati da nama krece avion za 5 min. i propusti nas. Onda na pregled licnih karata, pa trceci na avion ! Ali kako to uvjek biva, avion je kasnio, tako da smo mi jos malo cekale u redu…

Oh, sjednemo u avion …. koji nema nikakvu oznaku, totalno No Name….. brunda, cak sam se i ja zapitala kako cemo ….

Stignemo u PG, cekamo torbe… nema ih ….. kako nema? … nema…. jedino mozemo da prijavimo nestanak. Bogovi, putovala sam na drugu stranu planete, preko Frakfurta, na koji slecu 4 aviona u minutu, i tamo mi nisu zagubili prtljag !!!

A moja torba teska 24kg, sve sa projektima, i katalozima keramike…. Sta cemo da radimo cijeli dan, tek uvece dolazi drugi avion !! Heh, pa sta ce dvije zene da rade …. da pozovu jos neke zene, i da idu u kupovinu garderobe….. Pozovem i MMFK telefonom, i prvu put joj cujem glas Novi trzni centar Palada… Mango, u kom nema ljudi, ali ima garderobe, koja je za razliku od ovdasnje, cista i slozena. Kupismo nekoliko majica, eto – cisto ako ne dobijemo torbe uvece

Svratismo i u GoldenPoint, super imaju kupace kostime. Ali dodjavola, samo za cure koje nemaju sisa. A onda u Batu, gdje ja kupih nanule….eto, cisto da se oraspolozim U drugoj radnji i Kalimero kupi jedne, i to zute

Ucinismo mi i nesto od posla sto smo mogle, a onda sa jos 2 zene, i 4 djece odosmo na djecje igraliste Da ne pricam da su mi se citavog dana svi ljudi cinili cistim i mirisnim, dok se ja znojim, nogice mi u sandalama prljave od gradilista, a torbe ni na vidiku….. Dodje i famoznih 20:30, kada slece avion, i ja poceh da zovem aerodrom. Ali poziv je stalno odbijen….. Kalimero je bila nervozna i ljuta ujutru, a u meni je tada pocelo da kljuca. Pred djecom ne mogoh da psujem, ali kad ostadosmo same …. zovnem oca da zove aerodrom i vidi sta se moze ucinjeti, a oni mu kazu da mora biti strpljiv….. kreteni ….. avion je naravno, kasnio, i oko 21:30 mi saznamo da su NEKE torbe krenule iz BG, ali da nisu sigurni da ce nam moci dati, jer carina radi samo do 21h….

E, tu sam vec bila u stanju nekog zadaviti! Sreca pa mnogo volim Kalimero, pa nisam nju napala , ali je ona jadna morala da trpi moj napad psovanja….. Nekako nadjosmo taxi da nas odveze do aerodroma, vec smijuci se ludacki citavoj situaciji. Vec spremne da nekom hladno odsjecemo glavu, ako nam ne da torbe, otpala nam je vilica kad je sluzbenica samo rekla: evo samo ovdje desno, pronadjite svoje ….. udjemo mi tamo, a ono ….. preko 100 torbi izgubljene ko zna kada i kako …..

Kasnije, u hotelu, divota …. internet, tusiranje, cisto, mirisno… kako legoh, tako zaspah…. ujutru, trpezarija odmah prekoputa sobe

Sledeci dan protekao je u poslu, pa tako dosta brzo. Nas kolega onda predlozi na kraju da nas vodi na Skadarsko jezero, gdje je ucestvovao u projektovanju nekog kompleksa… Sa zadovoljstvom prihvatismo… Eh…… sve je to lijepo i dobro vidjeti, tehniku gradjenja i ostalo …. ali kuku meni, zao mi sve te prirode koja je unistena da bi se napravilo nesto sto nikako nema niti duše niti smisla. Naravno, arhitekta je muskarac, to vec mnogo objasnjava. Cini mi se, pored toga, da ce mnogo vremena proteci dok ne naucimo da moderan turizam nije u tome da se prave ogromni kompleksi, sa kanelurama i mermerom, nego u bunglaovima, drvetu i bijelim carsavima .. Mislila sam da je vec svako cuo za SPA, koja postaje trash naziv, a ono…… Evo i slike, sta da vam pricam ….. Kako unistiti ovakvu prirodu :

I napraviti nesto ovako:

Poslije svega toga nije se moglo uciniti nista drugo, nego otici na obilan rucak….

—————-
KOMENTARI:
• At 4. avgust 2006 19:56:00, DJ preko puta (Neregistrovan) (Neregistrovan) said…
Znaci:)))))…. kao sto rekoh usmeno, tj. pismeno, nemam vise snage da komentarisem balkanske nebuloze… to samo covek da shvati kao jednu veliku burlesku, i da uziva na pozornici zajedno sa ostalim akterima, nadajuci se da ce delo da dozivi komercijalni uspeh:) Znaci savet je: Majo, pisi bestseler!
• At 4. avgust 2006 21:15:00, MOJmentalni_kung_fu said…
komplikovano i slatko na kraju – lijepo je otici na skadarsko…a ja sam bila u pg, sinoc…:(
• At 4. avgust 2006 21:30:00, Maya said…
DJ, vidjela si da se ja tome vec smijem….. MMFK, lijepo je Skadarsko, predivno… mirise, okolo planine…. kao da si u Africi… ali ovo ogromno čudo je … tužno…..
• At 4. avgust 2006 22:37:00, Strider said…
Ohoho….e stvarno, ovo za aerodrome i ta sranja. Strahosmesno. Zao mi je zbog zgradurine…jel ce bas mnogo morati da se unisti prirode okolo?
• At 5. avgust 2006 7:40:00, mungos said…
Da ne beše kupovine, čist ovdašnji horor. I Staru planinu su rešili da napadnu velikim hotelskim skalamerijama. I sve Dabićeve priče i planovi IAUSa padoše u vodu. Nažalost. Valjda su Divčibare i Zlatibor nekom uzori.
• At 7. avgust 2006 19:21:00, nikolina baka said…
E duso moja izvini ali sam tako uzivala citajuci ovo (sto nije fer, jer ja sedim u svom stanu i nisu mi se izgubile torbe) ali sam imala slican problem pretprosle godine kad smo jos bili jedna drzava… Ali svako zlo imaq svoje dobro, kako bi ti isla u soping, kako bi cula MMKF i slicno… Ljubi te baka. Sve ima svoje dobro, kako god…
• At 7. avgust 2006 19:31:00, Maya said…
Hvala ti, bako Ja se uvjek sjetim one da, ako zelimo znati sta je dobro i cijeniti ga, moramo znati i zlo. Na kraju, ne vidim lose u svemu ovome. Ja sam svu negativnost izbacila kroz pogani jezik. Ne zelim stres u sebi.
• At 8. avgust 2006 19:09:00, mufasa said…
Iskreno, mene ni ova priroda (bar ovo u prvom planu) baš ne obara s nogu. Time ne branim ovu arhitekturu, božesačuvaj.
• At 9. avgust 2006 15:35:00, Jana (Neregistrovan) (Neregistrovan) said…
Žao mi je što si se naživcirala na putovanju, ali glavno da je sve dobro završilo, zar ne?

Gormengast

Desila se zanimljiva slucajnost……

Na put sam ponijela knjigu Gormengast, koja na koricama ima cudan zamak – pa se dobro uklapala u tematiku Izdavac je Okean…

Danas potrazih na netu i nesto o seriji koju radi BBC (vec znam da je dobro, iz BBC nikad nista lose nije izaslo….:) ) ….. I poprilicno se iznenadih kad na sajtu vidjeh da je za snimanje koriscen jedan od zamkova koji sam posjetila u Rumuniji ….. Bran !!

—————–
KOMENTARI:
• At 30. maj 2006 22:36:00, MOJmentalni_kung_fu said…
ispada da nista nije slucajno, jel te
• At 31. maj 2006 17:24:00, Beogradoholik said…
kung fu_girl, slucajnost _ne postoji_!(-:
• At 31. maj 2006 20:34:00, LillyRose said…
Apsolutno se slazem sa Beogradoholikom…Ne postoji slucajnost…
• At 1. jun 2006 13:48:00, Maya said…
Ma kako ne postoje ….. kako biste ovo nazvali? I sta sve to znaci, ima li neki smisao, ako nije slucajnost ?
• At 1. jun 2006 16:25:00, Marko Pravedni (Neregistrovan) (Neregistrovan) said…
heheh esličice su xtra, i svidjaju mi se doživljaji čitao sam gormengast prošle godine, knjiga je xtra xtra i meni se jako svidela super, znači pozitivni utisci iz rumunjske idem tamo sledeći put
• At 1. jun 2006 16:34:00, Maya said…
Odlicna je knjiga, posebna slikovitost. Rekoh Shieldmaiden, kao u crtanom filmu D. Dugouska sa vjesticom … kao sto su tamo svi zidovi krivi, ovdje je atmosfera. Prosto vapi za tim da neko izvede revoluciju Omiljeni mi je lik, za sada, Fuksija….
• At 1. jun 2006 16:36:00, Maya said…
Bah !! Sad saznah da u ovom zamku Branu ipak nije snimana serija, nego ju je autor sajta stavio zato sto najvise lici na njegovu viziju …. dobro, svejedno, gdje stavi bas njega ….
• At 1. jun 2006 16:58:00, vbk said…
Gormenghast je BBC napravio jos 2000-te. Bila je to jedna od najdosadnijih serija ikad vidjenih na Britanskoj TV (Anketa medju gledaocima BBC-a), a finansijski je bila potpuna katastrofa. Uzimajuci u obzir koliko novaca ima BBC i koliko programa proizvede i emituje na prva dva udarna kanala, procent programa zanimljivih za visoko obrazovanog gledaoca je zanemarljiv.
• At 1. jun 2006 18:40:00, Maya said…
Hm, ovo me ne iznenadjuje. Ni ne zelim da gledam seriju, ne volim kada se u takvim serijama/filmovima pojave poznati glumci…. eto ga Saruman kao Flay – bezveze….Ipak, obozavam sve BBCijeve emisije o zivotinjama
• At 1. jun 2006 19:46:00, vbk said…
Zivotinje? Tu su stvarno najbolji.

Boris Podreka

Kako samo zaboravih da pomenem da sam bila na izlozbi arh. Borisa Podreke ?! Sa njom svoju struku zavoljeh jos vise! Najvise su mi se dopali trgovi, pa sam evo fotografisala neke slike iz knjige koju mozete kupiti na izlozbi…. mislim da izlozba traje do kraja maja.

———————-
KOMENTARI:
• At 15. maj 2006 22:43:00, OgLeDaLo said…
ova prva fotografija tj trg na njoj je potpuno savrsen… eh da mi je sad malo otici tamo negde )
• At 16. maj 2006 11:45:00, Shiziquette said…
Da li se ovaj trg na gornjoj slici nalazi u piranu, u sloveniji? bila sam tamo i mislim da jeste i polako, krecem da se prisecam uspomena koje sam tamo stekla
• At 16. maj 2006 18:45:00, Maya said…
Da, jeste! To je Tartinijev trg u Piranu, Slovenia. Druga slika prikazuje Piazza XXIV Maggio, Cormona, Italia….Treca je Rathausplatz, Austria.
• At 17. maj 2006 19:36:00, sweet jane said…
bas lepo sto si postavila ovaj post. podrecca je chudo.