Pag …

Prvo, ostrvo Pag.

Vanzemaljsko ! Kao i svi drugi, imala sam asocijaciju da je deo Mesaca pao u more.

(na prethodnoj foto u pozadini se vidi Velebit)
Ako idete od Zadra, na ostrvo stižete preko Paškog mosta, koji je u ovoj okolini vredan divljenja.

Možda je sve bilo mirno kad smo bili tu, ali, ne mogu ni da zamislim kako opasno izgleda kada duva bura i more “proključa”.

Kako se ide dalje, okolina postaje nešto pitomija… sa jedne strane se vide solane, sa druge bele, velike vetrenjače. Onda se stigne do grada Paga, i ponovo vidi more.

Grad Pag je malo, simpatično mesto, i stari deo se vrlo brzo obidje. No, to ne umanjuje zadovoljstvo !

Kad zamislite stari grad na Jadranu, verovatno pomislite na kuće sa fasadom od kamena, ali … primetila sam da u Pagu ima i drugačijih finiša, što je bilo osvežavajuće.

Kada se pomene Pag, prosto je neizbežna i Paška čipka. Saznala sam da se ona ne radi leti, što možda objašnjava manjak informacija na ulicama. Ipak, prodaje se skoro svuda, no pazite da vam ne prodaju heklani rad.

Ukoliko želite više da saznate o ovom vrednom radu, možete pogledati jedan informativni video (koji je nažalost na engleskom jeziku, ali obuhvata Pašku, Lepoglavsku i Hvarsku čipku…)

Meni su ipak bile interesantnije male suvenirnice, koje su se zaista potrudile da naprave lavandu, ruzmarin i smilje u svim mogućim, slatko upakovanim varijantama. A neki prodaju i šešire…

leto…

… jel prošlo, šta mislite ?
Juče je bilo više od 35 stepeni, a danas 22 …

Letovanje u avgustu je nekako sasvim ok. Uhvatite rasprodaje, da se još malo opremite za put, i izbegnete žestoke vrućine u gradu. Odete negde gde niste bili ranije, recimo na deo Jadranske obale.
I letovanje zaiste počinje kada osetite taj prvi “buć” …

Nekoliko puta sam pisala o tome kako ne volim leto, ali ono je nešto sasvim drugo kad sam na ovakvom putovanju. Volim što je voda bistra, iako hladnjikava. Kad zaronim i vidim svoju senku na dnu, a ponekad i krugove talasa iznad sebe. More je ujutru mirno, kao ogledalo, i dok plivam ka Zapadu kao da je voda tamno ulje, sa tananim talasićima.
I još… zvuk cvrčaka, slana koža, tuširanje iz vodom iz bačve koja se ugrejala preko dana …
Sve to možda ne bi bilo tako prijatno i opušteno da moje društvo nije bilo izuzetno. Interesantno kako se niko nije vidljivo trudio da bude sjajan, nego smo svi bili ono što jesmo, i … barem ja nisam osetila išta što bi mi smetalo, a jesam teška i zahtevna.

Elem, nismo samo leškarili na plaži, zapravo, to smo najmanje radili
Pošto je Zadar u blizini, obišli smo ga čak dva puta !
To je pravi grad, velik, živ, sa kopnenim i morskim saobraćajem, i pešacima koji vrve na sve strane.

I mene je privuklo ono što privlači sve…

“Pozdrav Suncu” – na rivi, baš na kraju prema Zapadu, postavljene su solarne ćelije, koje danju skupljaju energiju, a noću prave raznorazne projekcije svetlosti. Jako interesantno u bilo koje doba dana. Veliki krug koji vidite na slici predstavlja Sunce, dok su pored njega postavljene i ostale planete, u odgovarajućoj srazmeri. Više o ovome možete naći ovde.

“Morske orgulje” – odmah pored prethodne atrakcije, niz stepenika prema moru, koji primaju talase, a onda uz pomoć cevi stvaraju zvuk koji podseća na hor kitova.

Gužva je velika, te se nismo baš mogli opustiti i slušati… pa, sad verovatno imam razlog da posetim ovaj grad u maju ili junu Više o orguljama ovde.

Druge zanimljivosti Zadra možete pogledati na svakom koraku u starom delu grada. Sama sam se uverila da ne mogu ništa novo da naprave brzo, jer čim počnu negde da kopaju, naidju na neki važan spomenik, i ne mogu dalje dok se ne utvrdi šta je to.
Crkva sv. Stošije je jedan od nemoguće zaobići spomenika, naročito što se pored nje nalazi sjajna sladoledarnica

Na kraju, morate sačekati noć u Zadru i pogledati na Zapad. Jeste da nije bio jun (kada Sunce “upada” pravo u vodu), ali je svakako interesantno gledati kojom brzinom ono nestaje iza brda ! Fotoaparati skljocaju, a onda se čuje i pljesak i oduševljenje, kao neki mali odjek onoga šta je Sunce nekada ljudima značilo.

Tek onda, ćelije oživljavaju …

Ostatak… negde u januaru, kad napada sneg, i zaželite se toplote

tizer :)

Pozdrav Suncu, originally uploaded by Magrit.

ako se pitate gde sam…

Boneyard kapa

… upravo završena !

Nazvala sam je “Boneyard” jer ide uz istoimeni šal.

Materijal: GGH Capri Color (48% pamuk, 47% modal, 5% najlon), manje od 100gr; model: “iz glave”

Žao mi je što sam potrošila sav Capri Color koji sam imala – veoma je ok za pletenje. Ali lep je i za nošenje. Obratiti pažnju na pletenje, jer se nit razdvaja.

Sklona sam da pomislim da klupko bolje izgleda nego ispleteno…

popodne u centru

… praznjikavo u nekim ulicama, u centru-centru baš i nije. Počeli smo obilaskom izložbe na otvorenom, koju je organizovao Narodni muzej, ali nešto … možda zbog vrućine, gomile prolaznika ili potrebe da se reprodukcije bukvalno traže po ulicama… nismo baš uživali.

No palačinke sa jabukama, cimetom i suvim groždjem popravile su raspoloženje, te smo se spremni spustili do Donjeg Kalemegdana da gledamo dugo najavjljivani i već odlagani spektakl sa projekcijama Egipta. Mi smo došli, kao i mnoooogo drugih ljudi, ali ni projekcije, ni Egipta, ni ikakvog obaveštenja … Ipak, svi su to nekako prihvatili sa šalom i osmehom i nastavili da se šetaju, što je bilo lepo. A vraćajući se kući, reklama koja je nalepljena preko stakla tramvaja pravila je sva svetla mutnim. Pomislih kako bi to bilo zanimljivo za neki muzicki spot …. e ali cekaj, pa imam foto-aparat u tasni … namestih fokus na 10cm i …. naparavila sam sopstveni vizuelni spektakl

music by Mario Bosanov “I’ll be gone”

skup :)

Juče smo imale jedan mali, ali jaaako prijatan skup

Nekako je prijatnije kad je ljudi manje … svako svakog čuje, lakše smo se opustile, a vreme je proletelo nenormalno brzo ! (7 sati proslo je kao 2…)
Bile smo na Adi, imale sreće da nadjemo mesto za sedenje, rasprostrle puće, slatkiše, kvadrate, radove …. pa ko ne bi uživao

planovi, planovi …

… koje sad mogu da pravim čiste savesti, jer sam neke započete stvari završila. A možda i vi dobijete neku ideju
Pa … uživajte :

Iako sam neka prediva dobila na poklon pre nekoliko meseci, nikako nisam uspela da se odlučim šta bih od njih napravila … “odlagač zadovoljstva” – tumačili bi to tako psiholozi… Ali mislim da će “Big Herringbone Cowl” biti odgovarajuće rešenje za 250gr zelene Rowan vune, koja je veoma mekana.

Neočekivano smo odlučile da poparamo jedan stari džemper, te tako dobih oko 600gr finog prediva, koja nije premekana, ali ni gruba. Biće sasvim fina za “Aidez“.

Moher, sa kojim dugo nisam znala šta ću, čak je jedno vreme bio na ponudi na Škrinji. A onda sam jednog dana videla Wisp….

I ovu “Jelku” imam dugo, još od poslednjeg putovanja u Zagreb… Menjala sam dosta ideja (eto nekih na slici), ali mi se čini da će lepo i moderno ispasti bude li se plela na nešto debljim iglama, kao Silken Straw Summer Sweater.

Još nisam sigurna za ovo … Jeweled Cowl … ali biće nešto barem slično. Ručno bojenu jesenje-šareno predivo takodje sam dobila na poklon.

Već sam pokušala plesti Lace Ribbon Scarf, ali materijal nije bio odgovarajući, te ću probati sa ovim pamukom.

U polju šalova, kapa i beretki, želje su beskonačne ! Evo nekih:

1 – avaElongated Hat
2 – Osmena
3 – Drops shawl and Basque hat in 2 threads
4 – Drops 114-30 Hat in English rib and stripes
5 – Godric’s Hollow
6 – Selbu Modern
7 – Slouched Tuva Hat
8 – Spring Picnic Beret
9 – Drops woman’s hat Fabel

1 – textured shawl recipe
2 – Drops 133-2 Shawl with lace
3 – Haruni

Roka, nemam. Jer sve je za mene
I znate me, moguće je da ću još 7 puta promeniti želje…

još lepih stvari

Skup u Novom Sadu, u nedelju, 31. jula.

foto: O. , edit: Magrit

Ovde foto, a na Škrinji sjajan tekst, kome ne želim ni da konkurišem !!

Da pokažem i kako sam diiiivne poklone dobila !

Japansko predivo “ITO”, Sensai, mešavina svile i mohera, i ima samo 20gr, a 240m !, tako da je slatko slatko malo pakovanje koje će mi biti žao da načnem. Ali već vidim neke ukrasne cvetiće…

Drugo, nešto što još ne verujem da imam, iako sam igle već uposlila (zato nedostaju neke na foto)… Fantastično pakovanje, kvalitet, a igle su brze toliko da se bojim da, kad se zaletim, same će da nastave !!

Hvala svima koji su bili, i ulepšali nam ovaj dan, hvala i na predivnim poklonima koji su me ostavili baš bez reči !!

Ovog vikenda, novi skup …. o tome pratite sve na grupi Ravelry, ili na novoj grupi na Facebooku koja se zove ZAPLET